NOVO EKONOMSKO OKRUZENJE I TRANSFORMACIJA PRIVREDNOG SISTEMA

Marta Bazler Madzar

U nastupajucem periodu ekonomsko okruzenje u kojem ce funkcionisti citave nacionalne privrede, kao i svi privredni subjekti, imace u osnovi bitno nove karakterisstike, koje ce se umnogome razlikovati od preovladjujucih pre dve ili vise decenija. Prema opstoj oceni strucnjaka cetiri bitne karakteristike ce odredjivati novu konfiguraciju ekonomskog okruzenja: (1) rastuca internacionalizacija ekonomskih aktivnosti, (2) jacanje trzisne orijentacije i trzisnog regulisanja ekonomske aktivnosti, (3) veca ogranicenja uloge drzave u privrednom zivotu, cime se prihvata stav o njenim skromnijim mogucnostima i (4) visoke realne kamatne stope uz koje ce se formirati stednja i investicije.

Za transformaciju jugoslovenskog privrednog sistema, i to pre svega sa stanovista strateskih opredeljenja, od izuzetnog je znacaja poznavanje ovih sustinskih promena u savremenom svetu.

Snazni procesi internacionalizacije privrednih aktivnosti determinisu visoku integrisanost svetskog trzista na koje se ukljucuju i zemlje u tranziciji. Na to, s jedne strane, ukazuju podaci o daleko vecem porastu svetske trgovine od proizvodnje u poslednje dve decenije, kao i o ogromnom porastu stranih direktnih investicija u zemljama u razvoju (sest puta u desetogodisnjem periodu). S druge strane, na stepen integrisanosti svetske privrede sve vise utice i WTO sa svojim jasnim pravilima na planu uskladjivanja spoljnotrgovinskih politika zemalja clanica i uklanjanja visoke zastite. Znacajna je cinjenica da su zemlje u razvoju, koje se sve vise orijentisu na politiku okrenutu spoljnim trzistima, uspele da povecaju udeo spoljne razmene u drustvenom proizvodu sa 33 na 43 odsto u desetogodisnjem periodu (W. Buiter, R. Lago, N. Stern, Promoting an Effective Market Economdz in a Changing World, Centre for Ekonomic Performace: London 1997). Smatra se da bi zemlje u tranziciji ostvarile jos vece efekte integrisanjem u svetsku privredu.

Kako ce se s porastom internacionalizacije privrede sve cesce desavati promene, svakako je vazno razviti sposobnost brze i fleksibilne reakcije nacionalne privrede na promene koje se iniciraju eksternim razlozima. S druge strane, treba imati na umu da ce jacanje internacionalizacije ekonomske aktivnosti vrsiti snazan pritisak na povecanje investicija. Naime, i nuzno prilagodjavanje i strateske investicije u nove tehnologije i grane zahtevaju znacajna sredstva kao i ljudski kapital. Potrebno je, pored toga, razviti takve trzisne mehanizme koji ce omogucavati brzu realokaciju faktora proizvodnje iz onih sektora koji sve vise zaostaju u one koji se brzo razvijaju. Produktivisticki efekti novih investicija ce u odsudnoj meri zavisiti od efikasnosti funkcionisanja trzista faktora i proizvoda.

Iako postoji opsta saglasnost o tome da trziste najbolje regulise ekonomske odnose izmedju svih aktera, to ne znaci da se njegova dominantna uloga prihvata bez rezervi. Moze se, stavise, reci da je jos izrazitija saglasnost o preovladjujucim i znacajnim nedostacima trzisnog mehanizma i o njihovim uzrocima i posledicama. Prihvatanje ovih naizgled kontradiktornih saznanja proizlazi iz dubljeg razumevanja da se ne moze svaki nedostatak trzisnog mehanizma otkloniti netrzisnim instrumentima. Smatra se, pored toga, da uslovi koji determinisu nedostatke trzista cesto istovremeno odredjuju i slabosti drzavnog regulisanja.

Treba istaci da prihvatanje prvorazredne uloge trzisnog mehanizma ne znaci da nema potrebe za daljim osvetljavanjem uloge drzave u privrednoj sferi i da u tom domenu postoji opsta saglasnost. I drugo, da se i uloga drzave mora ozbiljno analizirati proizlazi iz opste priznate cinjenice da bez efikasne drzave ne moze biti reci ni o efikasnom trzistu. Naime, donosenjem i nametanjem pravila za funkcionisanje trzista, kao i odredjivanjem opstih okvira ekonomskih aktivnosti, drzava i dalje zadrzava bitnu ulogu u privrednom zivotu. Mnogobrojni su nacini uticaja drzave na trzisni sistem. Dok je najsiri okvir delovanja trzista, adekvatan pravni sistem, i u oblasti formulisanja i donosenja u nadleznosti drzave, njena je uloga kljucna i u oblasti mikroekonomske regulacije (politika konkurencije, javne nabavke, itd.) i mikroekonomske politike (fiskalna, monetarna i politika zaduzivanja).

Iako u trzisnoj privredi dolazi do promena u ulozi drzave, to nikako ne znaci opadanje njenog znacaja. Nije samo rec o njenom udelu u drustvenom proizvodu (koji je jos uvek znacajan), zaposlenosti, socijalnim programima, kao i velicini prihoda koje ostvaruje. Rec je, prvenstveno, o povezivanju i harmonizaciji funkcija drzave i trzista, tj. o njihovoj komplementarnosti.

Poznata je cinjenica da postoji jak drzavni sektor i u razvijenim trzisnim privredama. To, medjutim, ne znaci da se ne postavlja pitanje da li ce ovaj sektor zahvaljujuci boljim informacijama, jacom motivacijom, boljim upravljackim sposobnostima ili visim moralanim standardima u poredjenju sa privatnim sektorom produkovati znacajnije rezultate. Ne bi trebalo poci od pretpostavke da su zaposleni u javnom sektoru posveceni iskljucivo promovisanju opsteg interesa zanemarujuci sopstveni, te da su javni sluzbenici odnosno ceo javni sektor, iskljucivo angazovani na poslovima radi zadovoljenja opstih interesa. U strucnoj literaturi se sve vise ukazuje i na pojavu ponasanja koje, iako se nalazi u zakonskim okvirima, ima za cilj ubiranje odredjenih renti, kao i na jasno izrazenu korupciju.

U strucnoj literaturi prostor je posvecen problemu agencije koji se javlja kadgod se za potrebe obavljanja odredjenih poslova za siru zajednicu (gradjani) angazuje odredjeni subjekt (drzava) ciji se interesi i ciljevi ne moraju poklapati. Pri tom angazovani subjekti na obavljanju funkcije drzave raspolazu privatnim informacijama i ne mogu se permanentno nadzirati. Stoga ne dovode nuzno do superiornih rezultata u odnosu na trzisna resenja. Iz tog razloga se i predlaze da se drzava optereti sa sto manje aktivnosti, pogotovo kada je rec o privredi. Da ulogu preduzetnika ne moze uspesno da obavlja danas je opste prihvacen stav. Sto se javnog sektora tice, svojim propisima drzava regulise ponasanje svih aktera (fizickih i pravnih lica) u poslovanju s javnim sektorom.

Postoji opsta saglasnost o tome da u pravnoj drzavi njena osnovna delatnost treba da obuhvata tri velika podrucja: (1) pravo da oporezuje i da izvrsi naplatu poreza, (2) pravo donosenja i sprovodjenja zakona, tj. da propise odredjeno ponasanje i (3) pravo da propise i nametne sredstva placanja.

Aktuelna kretanja u razvijenom svetu karaktrisu najvise realne kamatne stope dugorocno gledano, cak u poredjenju sa periodom 1850-1929. godine. Podaci pokazuju da je prosecna realna kamatna stopa za SAD, Japan, Nemacku i Veliku Britaniju u periodu 1981-1993. dostigla nivo od 5,1 odsto. Visoka ravnotezna kamatna stopa moze biti prouzrokovana ili porastom investicione traznje ili nedovoljnom stednjom, s tim da u 80-im godinama predstavlja prvenstveno rezultat nedovoljne stednje u razvijenim industrijskim zemljama, izuzev Japana, sto ima odredjene implikacije na razvoj u svetu.

Na osnovu kretanja u zemljama u tranziciji moze se zakljuciti da nije moguce ostvariti drustveno pozeljan obim investicija zbog nedovoljne domace stednje. U cilju intenziviranja investicione aktivnosti nuzno je obezbediti kapital iz razvijenih zemalja, sto znaci da bi stednja u razvijenom svetu morala nadmasiti akumulaciju. Ukoliko to ne bude slucaj, i ne usmeri se suficit tekuceg bilansa u manje razvijene zemlje, moguca su dva nepovoljna ishoda. Prvi bi uz visoku zaposlenost rezultirao u visim kamatnim stopama i smanjenju medjunarodnih zajmova. Drugi bi, zbog recesije u razvijenim zemljama, doveo do slabljenja investicione traznje u manje razvijenim, te bi suficit tekuceg bilansa u uslovima niske zaposlenosti bio dovoljan za pokrivanje finansijskih potreba manje razvijenog sveta. Kako je rec o nepovoljnim alternativama predlazu se takve kombinacije fiskalne i monetarne politike u razvijenim zemljama koje ce obezbediti porast suficita tekuceg bilansa i preko toga u izvesnoj meri resiti probleme manje razvijenih i zemalja u tranziciji.

U novim uslovima koji ce u nastupajucem periodu karakterisati ekonomsko okruzenje, jugoslovenska privreda, drzava, kao i privredni subjekti suocavace se s dubokim promenama u ekonomskom okruzenju. Ukoliko je opredeljenje SR Jugoslavije ekonomski prosperitet i ukljucenje u medjunarodne ekonomske odnose, ona ce biti prinudjena da prihvati realnost ovih promena i da im se sto bolje prilagodi.

(Autor je saradnik Ekonomskog instituta).