SAMIT LIDERA NAJRAZVIJENIJIH ZEMALJA SVETA U DENVERU

Pretezno uopsten i deklarativan ton nacrta zavrsnog dokumenta nagovestava da mnoge od sustinskih nesuglasica medju ucesnicima nisu otklonjene

Nesto je tu smesno: Jeljcin i Klinton

Vladan Marjanovic
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Denvera

Vec na polovini Samita osmorice u Denveru, u americkoj saveznoj drzavi Kolorado - na kome, osim sefova drzava ili vlada clanica dosadasnje Grupe sedam (SAD, Velike Britanije, Nemacke, Francuske, Italije, Kanade i Japana) ucestvuju i predsednik Rusije, te lideri Evropske unije - objavljen je opsezan nacrt zavrsnog kominikea, na kome se, kazu, na jedan ili na drugi nacin radilo citava cetiri meseca. Ali, iz njega se - kako to obicno biva na ovakvim skupovima - o trenutnim pozicijama i odnosu snaga medju vodecim svetskim silama objektivno manje toga moze saznati nego iz cesto usputnih, lapidarnih opaski prisutnih lidera i njihovih najblizih saradnika izrecenih tokom trajanja Samita.

Uostalom, drugacije ne bi ni moglo: matematicki princip najmanjeg zajednickog sadrzioca nezaobilazan je element svakog dokumenta na koji potpise stavlja veci broj zemalja. Kako bi to, na primer, izgledalo kada bi u zavrsni dokument usla - na subotnjem brifingu na novinare ovde u Denveru po ko zna koji put ponovljena - ocena ruskog ministra spoljnih poslova Jevgenija Primakova da je prosirenje NATO na istok za Moskvu "negativan dogadjaj" i da ce Kremlj, ukoliko to prosirenje zahvati i neku od bivsih sovjetskih republika, morati da ozbiljno preispita svoj stav prema Severnoatlantskom savezu?

Iz istog razloga, u nacrtu - a sigurno ni u konacnoj verziji - nema nista ni od evidentnog neslaganja izmedju SAD i njihovih evropskih saveznika oko toga na koji nacin bi vodece clanice EU (Britanci su tu pozitivan izuzetak) trebalo da poprave svoje trenutno ne bas sjajne ekonomske bilanse. Amerikanci, naravno, smatraju da to treba da se ucini po istovetnom modelu koji je njima doneo odlicne rezultate - globalizacijom biznisa, maksimalnim tehnoloskim inovacijama...

Posto bi se takvih primera moglo navesti jos dosta, uputnije je sacekati sam kraj samita i pojedinacne konferencije za stampu (u vreme pisanja ovog teksta, pouzdano se znalo samo da ce se novinarima zasebno obratiti Bil Klinton i Helmut Kol), jer ce se tu najverovatnije pokazati svi dometi - ili, bolje, ogranicenja - denverskog skupa.

Ono sto bi se, ipak, uoci same zavrsnice Samita sa kolikom-tolikom izvesnoscu moglo reci, to je da ce, uprkos svim gradjanima oko ekspanzije NATO i americkom prolongiranju ruskog prijema u Svetsku trgovinsku organizaciju, predsednik Boris Jeljcin ipak imati cime da bude zadovoljan: ulazak u Pariski klub kreditora je gotova stvar, a time, po ovde prilicno rasprostranjenom ubedjenju, pocinje zavrsna faza pune ruske reintegracije u medjunarodnu zajednicu. Ili, kako je to tim povodom lepo rekao zamenik americkog ministra finansija Lorens Samers: "U izvesnom smislu, ovim je oznacen finansijski kraj hladnog rata".

Inace, od onoga sto u nacrtu zavrsnog dokumenta ima, u politickom delu akcent je ponovo stavljen na postovanje ljudskih prava, sprecavanje proliferacije oruzja te ubrzanje procesa razoruzanja - posebno na strateskom nivou, gde se sa nestrpljenjem ocekuje da ruski parlament konacno ratifikuje sporazum START 2, i da otpocnu pregovori u okviru START 3. Stavljen je naglasak na suzbijanje korupcije medju politickim liderima i cinovnicima u drzavnoj sluzbi; napravljen je - ili se barem tako cini - i korak vise ka potpunoj zabrani antipesadijskih mina.

Kada je rec o odnosu prema konkretnim kriznim zaristima u svetu, od iole zanimljivih mesta treba izdvojiti ono o priznavanju istorijske prirode kineskog ponovnog preuzimanja suvereniteta nad Hongkongom; poziv Iranu da se odrekne terorizma, a ostalima da izbegavaju saradnju koja bi vlastima u Teheranu omogucila proizvodnju nuklearnog oruzja: apel upucen svim politickim snagama u Albaniji da zajedno obnove politicku stabilnost, pokrenu reforme i postave osnove stabilnog finansijskog sistema; te indikativan podatak da je jedina tacka u citavom zavrsnom dokumentu koja je u nacrtu jednostavno preskocena (jer su se stavovi o tome jos usaglasavali) bila ona posvecena - pogadjate - Bosni i Hercegovini.

Sto se tice ekonomskih pitanja - onih zbog cijeg razmatranja je svojevremeno G-7 i osnovana - lideri sedam industrijskih sila i EU su se, kako u zavrsnom kominikeu tako i u zasebnom dokumentu posvecenom ekonomskim i finansijskim pitanjima, u Denveru zauzeli za nastavak neinflatornog privrednog rasta, otvaranje novih radnih mesta, uspostavljanje stabilnih fondova za javnu potrosnju, podrsku globalnoj finansijskoj i monetarnoj stabilnosti, kao i uspesnoj integraciji u svetsku ekonomiju zemalja u razvoju, te onih koje se nalaze u procesu tranzicije.

U zavrsnom saopstenju o ovim pitanjima, data je podrska novom ciklusu privrednih reformi u Rusiji, a za jedan od prioriteta postavili i prijem novih clanova u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kao poseban problem izdvojeno je to sto stanovnistvo najrazvijenijih zemalja u proseku postaje sve starije, cime se pred socijalne sisteme ovih drzava postavljaju novi kompleksni problemi.

Sefovi drzava ili vlada sedam najrazvijenijih zemalja sveta i predstavnici EU su postigli i dogovore o potrebi da se najsiromasnijim zemljama olaksa teret dugova, pojacaju napori (jos jednom!) u borbi protiv korupcije, donose sporazum o liberalizaciji finansijskih trzista, a Ukrajini odobre dodatna sredstva za zatvaranje reaktora u nuklearnoj elektrani Cernobilj. Istovremeno, medjunarodnim finansijskim institucijama - pre svega Svetskoj banci i Banci za razvoj Afrike - upucen je poziv za podrsku reformama u zemljama subsaharske Afrike.

Dobro dosli u novi, vrli svet - svet virtualne realnosti.