U MADRIDU ZAVRSEN 34. KONGRES SPANSKIH SOCIJALISTA

Almunia umesto Gonsalesa

Novi generalni sekretar PSOE je Baskijac iz Bilbaa, ima 49 godina, bio je najmladji ministar (Rad i socijalna politika: u prvoj Gonsalesovoj vladi 1982. a poslednja funkcija mu je portparol grupe socijalista u parlamentu

Vladimir Stankovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Barselone

Kada jedan partijski kongres pcne sa jednim generalnim sekretarom a zavrsi sa drugim a da pri tom smena na celu nije bila ni planirana, ni ocekivana ni zeljena, jasno je da se dogodilo nesto krupno i nesto vazno. Spanski socijalisti od juce u podne imaju novog generalnog sekretara, 49-godisnjeg Baskijca iz Bilbaa Hoakina Almuniu, kome je palo u zadatak da na celu PSOE zameni "nezamenljivog" Felipe Gonsalesa, generalnog sekretara od poslednjeg kongresa odrzanog u ilegali, 1974. u Suresneu kraj Pariza. Zadatak nimalo lak jer je super- karizmaticni Gonsales obelezio poslednjih cetvrt veka duge istorije Spanske radnicke socijalisticke partije (PSOE). U petak je sokirao i svoje pristalice i svoje protivnike, kompletnu spansku politicku javnost sa izuzetkom vladajucih "narodnjaka" koji su bez uzbudjenja procenili da je rec "o internoj partijskoj stvari". U sustini, tako i jeste ali niti ce PSOE biti ista bez Felipe Gonsalesa, niti ce odnosi na politickoj sceni biti isti. Jedan inspirisani karikaturist, ocito ne bas sklon Hose Mari Asnaru, nacrtao je "zabrinutog" premijera koji se pita "protiv koga cemo sada vladati?" Hoakin Almunia je nesumnjivo "covek kontinuiteta", veoma blizak Gonsalesu, pripada grupi takozvanih "progresista" koji su u internom partijskom ratu jos jednom potukli "geriste" (simpatizere Alfonsa Gere) iz cijih ce redova u novom Federalnom komitetu partije biti samo Fernando Vaskes, gradonacelnik La Korunje (Galicija), ali politicko nasledje koje ostavlja Felipe Gonsales posle 23 godine na celu partije i 13,5 kao premijer takvo je i toliko da bi opteretilo svakog. Almunia je usao u PSO 1974, prethodno je bio sindikalac u Generalnoj radnickoj uniji (GTU).

U prvoj vladi Felipe Gonsalesa 1982. bio je najmladji ministar sa sektorom Rad i socijalna politika, kasnije je bio ministar javnih radova, od 1996. je portparol grupe socijalista u Parlamentu. Vazi za energicnog, recitog politicara bez dlake na jeziku i mozda ce "narodnjaci" sa njim imati vise problema nego sa Gonsalesom. Uostalom, juce je u svojem govoru na kraju Kongresa poslao odredjene poruke. Rekao je da "nam je desnica vratila neke termine za koje smo verovali da su zaboravljeni tokom godina tranzicije", da "nema projekt ali zna da vlada i "zloupotrebljava vlast", da pokazuje jasne "tikove autoritarnosti" itd. Priznao je da "nas je Felipe u petak iznenadio" ali na kraju Kongresa "izlazimo jaci i jedinstveniji nego sto smo bili". Slicnu ocenu dao je i sam Gonsales rekavsi da nije bilo lako "organizovati se u roku od samo 48 sati" ali da je to postignuto na jedan "dosta primeran nacin".

Sta ce raditi Felipe?

- Spanski socijalisti ce morati da nauce da "postoje" bez Felipe Gonsalesa na celu partije, zasta ce svakako trebati vreme, ali cinjenica da karizmaticni lider ne odlazi iz politickog zivota, odnosno da ostaje u partiji kao "jedan vise" spreman za sve sto se od njega trazi "osim da bude generalni sekretar", olaksavaju situaciju mada ne razjasnjavaju njegove namere i zelje. Od casa kada je u petak rekao da se nece ponovo kandidovati, svi se bave procenama "sta ce ubuduce raditi". Kljucno je pitanje da li njegova spremnost da "bude sve sto se od njega trazi osim gen. sek." podrazumeva i spremnost da ponovo bude kandidat za premijera na narednim izborima?

Odgovora nema, ali vecina analiticara njegovu izjavu da "kandidat treba da bude onaj koga zeli narod a ne partija" tumaci kao pristanak. Sa druge strane, spekulise se sa njegovim vecim angazovanjem u medjunarodnim forumima, pre svega u okviru Evropske unije. Jos 1995. bilo mu je nudjeno da zameni Zaka Delora na celu EU.

Nemacki kancelar Helmut Kol, iako iz evropskog "protivnickog" politickog tabora, veoma uvazava Gonsalesa i nedavno ga je ubedjivao da se kandiduje 2000. kada istekne mandat Zaku Santeru. Evropski socijalisti nagovarali su ga da postane predsednik Socijalisticke internacionale, sto je odbio ali je pristao da radi na strategijskom projektu regeneracije evropskih socijalista. Pre dvadesetak dana u Zenevi je odbio predlog da bude predsednik Evropske socijalisticke partije. Postoji i hipoteza da ce rukovoditi sopstvenom fundacijom, sto mu, medjutim, nece smetati da se politicki angazuje kako zeli i koliko zeli.

"Sam Gonsales kaze da ce se u bliskoj buducnosti posvetiti "demontiranju" politicko-finansijskih skandala koji su doveli do pada ugleda socijalista i, konacno, izbornog poraza proslog marta. Uveren je da se radi o montiranim slucajevima kojima je jedini cilj bio diskreditacija i PSOE i njega licno. Bez obzira sto ce mu za to trebati vremena, malo ko veruje da su to njegove prave politicke ambicije. Njegova supruga Karmen Romero, takodje istaknuti clan PSOE i delegat u parlamentu, zadovoljno kaze da je "Felipe jos mlad". Isto, ocigledno, misli i on sam jer u intervjuu subotnjem "Mondu" kaze:

"Imam 55 godina, cetiri manje od Zospena, odnosno isto godina kao Miteran kada je poceo operaciju dolaska na mesto predsednika Republike. Ja sam 24 godine rukovodio partijom i 13 bio premijer. Verujem da je dosta: evidentno je da sam pogresio generaciju". U istom intervjuu rekao je da "prevelika koncentracija liderstva nije dobra".

Obnova partije

Posle prvog soka, sve je vise procena da je Gonsales povukao sjajan potez, neophodan za "regeneraciju partije", poput onog kada se na 28. kongresu 1979. odrekao marksizma i podneo ostavku zbog toga sto je ostao u manjini da bi se kroz cetiri meseca na vanrednom Kongresu trijumfalno vratio. Vreme mu je tada dalo za pravo, videce se kako ce biti sada. On je otisao, ali je zapravo tu, a svojim gestom potpuno je potisnuo u drugi plan odlazak Alfonsa Gere od cega su mnogi hteli da naprave slucaj. Sticajem okolnosti, tandem nekadasnjih prijatelja i najblizih saradnika (Gera je 1962. "uvukao" mladog Gonsalesa u redove socijalista) zajedno izlazi iz rukovodstva partije. Zajedno su bili i birani, na Kongresu u Suresneu, Gera je 1982. bio prvi potpredsednik ali je zbog finansijskih skandala i malverzacija svog brata Huana 1991. podneo ostavku i kasnije se sasvim udaljio od Gonsalesa. Mesto potpredsednika koje je Gera zauzimao je ukinuto a "sektor gerista" ostaje sve vise bez uticaja na zbivanja u partiji. Na kraju je u prvi plan izbio Almunia koji je od starta imao najbolje izglede, mada je Huan Karlos Rodriges Ibara, predsednik provincije Ekstremadura i jedan od najistaknutjih "gerista", pokusao da ospori kandidaturu Almunie. Kasnije, kod glasanja, Ibara se uzdrzao dok su sekretari pokrajina Austrija i Kantabrija izrazili "odredjene rezervi" ali je juce u podne Almunia prosao kao kandidat za 73 odsto glasova dok se 24 odsto suzdrzalo sto odrazava realan odnos snaga izmedju "progresista" i "gerista" i juce u podne posle glasanja bio verifikovan kao novi generalni sekretar.

Novo rukovodstvo je smanjeno sa 36 na 33 clana, mnogo manje nego sto se spekulisalo u najavama Kongresa. Veteran Ramon Rubiols (91 godina) ostao je predsednik partije, naravno, u simbolicnom smislu, jer je operativna vlast u rukama generalnog sekretara. Sipria Sisakr je ostao organizacioni sekretar, Aflredo Rubalkaba dobio je sektor komunikacija, Katalonac Rajmon Obiols ostao je zaduzen za medjunarodne odnose, Baskijac Ramon Hauregui za "politiku autonomija" itd. U novom rukovodstvu je i 40 odsto zena.