CIRISKI NEDELJNIK "FACTS" O KARADZICEVIM POSLOVNIM MAHINACIJAMA

Italijanski istrazitelji utvrdili da je Karadzic u banku u Luganu prebacio novac zaradjen u posredovanju u trgovini oruzjem

Racun u Banca del Gottardo u Luganu, koji nosi broj 3093230102 i na kojem se nalazi novac iz jednog posla sa oruzjem pripada bivsem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadzicu. Ovo je utvrdilo drzavno tuzilastvo iz Torre Anunziata u blizini Napulja. Ciriski list "Facts" raspolaze papirima italijanskih pravosudnih vlasti koji dokumentuju kako je prljavi novac dospeo u Svajcarsku.

Ovom transakcijom je dugacka lista diktatora koji svoj novac drze na sigurnom u Svajcarskoj obogacena jednim mracnim imenom. Kao sto je poznato, Radovan Karadzic bi trebalo da odgovara pred Tribunalom za ratne zlocine u Hagu za genocid i zlocin protiv covecnosti. Uprkos tome sto je trazen od strane medjunarodne zajednice, Karadzic je bez problema prebacio 600.000 nemackih maraka, odnosno pola miliona svajcarskih franaka na svoj racun u luganskoj banci. U tome su mu pomogli, prema rezultatima istrage italijanskih pravosudnih organa, prominentni advokati i bankari iz Tesina.

Citav posao odigrao se u leto 1995. godine. U tom casu Karadzic je bio u stisci: predsednik Srbije Slobodan Milosevic mu je otkazao dalju podrsku i zaustavio isporuke oruzja. Karadzic se stoga sreo sa Nikolasom Omanom, velikom zverkom u medjunarodnoj trgovini oruzjem. Oman je znao sta je srpskom ratovodji potrebno i nacinio mu primamljivu ponudu za isporuku bombi tipa "vakuum" i raketa sistema SMERS. Citava ova isporuka trebalo je da bude vredna 60 miliona dolara. Oruzje je poticalo iz Rusije i njega je nudio na prodaju jedan ruski inzenjer po imenu Aleksejev, inace poverenik ruskog nacionaliste Vladimira Zirinovskog. Karadzic nije oklevao. U jednom koferu predao je u gotovom sest miliona dolara. Ostalih 54 miliona trebalo je da plati cim oruzje stigne. Kada sredinom decembra oruzje jos nije bilo prispelo, Karadzic se vidno uznemirio. Uzalud je pokusavao da stupi u kontakt sa prodavcem iz Rusije. Nije znao da je inzenjer Aleksejev nekoliko nedelja ranije umro, prilikom napada na ulici u Moskvi.

U tom casu Nikolas Oman pokusao je da spase ovaj lukrativni posao i da oraspolozi svog prijatelja ponudivsi mu proviziju od 600.000 maraka.

Da bi "oprao" novac iz ove trgovine, Oman ga je prebacio u Banca del Gottardo u Luganu. Da je 23. februara 1996. godine na racun broj 3093230102 prebaceno 600.000 nemackih maraka potvrdjuju i u ovoj banci. Odgovorni u njoj ne veruju, medjutim, da taj novac potice iz trgovine oruzjem: "Taj novac potice iz jednog normalnog komercijalnog posla", objasnjava Marko Strojn, rukovodilac pravnog odeljenja. "Da li se iza tog posla kriju neciste radnje izmice nasoj kontroli."

U Gotardo banci ne iskljucuju sa "apsolutnom sigurnoscu" mogucnost da je rec o pranju novca. Uprkos tome ni svajcarsko savezno tuzilastvo ne vidi razloga da na osnovu prijava iz Torre Annunziata stupi u akciju.

Jedan od lovaca na mafiju, Karla Del Ponta, privremeno je umirila odgovorne u Luganu, tako da u Svajcarskoj nije u toku nikakav postupak.