Dr Fuada Stankovic o shvatanju i razvoju preduzetnistva u Srbiji

Ko god danas na ovim prostorima malo vise razvije posao, docekuju ga "reketom", drzava ili mocni pojedinci, svejedno. Ko se suprotstavi, najcesce brzo propada. Gubi dozvolu za rad, krediti su mu nedostupni, finansijska policija mu cesce dolazi u "goste". Bilo bi korisno istraziti osobine nasih aktuelnih preduzetnika, otkriti ko su, odakle su, koliko su obrazovani, zasto su uspeli ili propali u biznisu

Suzana Milicic

dr Fuada Stankovic

Danas je dovoljno da neko nosi kosulju malo upadljivijih boja (najcesce zutu, kombinovanu sa teget sakoom), jedan mocniji zlatni lanac, upadljivi auto strane proizvodnje, mobilni telefon, da posecuje skupe i ekskluzivne lokale - pa da ga zavidna okolina casti prestiznim imenom - biznismen ili preduzetnik. Ko mari sto taj vajni "poslovni covek" po pravilu bezi od poreznika kao od kuge, sto na racunu ima stidljivu sumu novca, sto zaposlenima isplacuje bedne zarade "na ruke". On je u ovoj sredini "velika budza sto ima para".

Da li je to u svakom slucaju tako? Da li su navedena spoljasnja obelezja dovoljna da se takav lik uklopi u more ambicioznih japija ili tu ima jos detalja koji ga izdvajaju iz mora obicnih gradjana? O fenomenu preduzetnistva, tek izniklom na ovim prostorima, o ljudima koji se mogu nazvati preduzetnicima, uticaju sredine, uslovima koji u okruzenju deluju na "preduzetnicki mentalitet", razgovarali smo sa dr Fuadom Stankovic, profesorom ekonomije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

- Preduzetnici su, prema preovladjujucem shvatanju u ekonomskoj teoriji, ljudi koji na nov nacin spajaju faktore proizvodnje - rad, kapital i prirodne resurse. To su pojedinci cije su specificne psiholoske osobine i strucna znanja predispozicija da "krenu u biznis". Vazno je naglasiti da se preduzetnicima smatraju ljudi koji rado prihvataju inovacije ili ih sami kreiraju u svom poslu, a ne oni koji pocinju da se bave bilo kojim "biznisom". Treba razlikovati i menadzere od preduzetnika, nije svaki menadzer preduzetnik, a moze da bude. Kriterij je upravo sklonost ka inoviranju.

Preduzetnik je covek koji je sklon riziku, hrabar je i poseduje liderske osobine, moze da zainteresuje druge za svoj projekt, da ih povede za sobom. I kada ostali podju za njim, kada ga slede ili kopiraju njegove poslovne poteze - pravi preduzetnik ponovo pocinje da traga za novim poslovnim izazovima i trazi nove prostore za realizaciju svojih ideja.

Cesto se cuje da za nekoga ko dobro posluje kazu: "Rodjen je za taj posao". Imaju li pravi preduzetnici urodjene osobine ili vremenom, zbog iskustva i uspeha, postaju deo poslovne elite?

- Mnogi teoreticari misle da su neke od osobina kod preduzetnika urodjene. To su pre svega hrabrost, samouverenost, skonost ka riziku, zelja za uspehom. Cuveni austrijski ekonomist Sumpeter je preduzetnika definisao kroz sintagmu "kreativna destrukcija", zeleci da ukaze da su to ljudi koji ruse postojeci red stvari, ali sa idejom da izgrade nove. Njihov motiv nije iskljucivo novac vec, prvenstveno, zadovoljstvo u stvaranju neceg novog.

Ne bi se moglo reci da su neke nacije vise sklone preduzetnistvu od drugih. Vlada uverenje da su Jevreji, Jermeni ili Grci - rodjeni biznismeni, pre svega trgovci, da im se novac lepi za dlan.. Mozda je tako, ali treba imati u vidu i uslove u kojima su se narodi razvijali, ziveli i radili.

Teoreticari preduzetnistva isticu da se otprilike pet odsto stanovnistva radja s predispozicijama da postanu preduzetnici i da su oni ravnopravno rasporedjeni u svetu. To je sasvim dovoljno. Negde ce uslovi povecati ovaj prirodni potencijal, a negde se on nece ispoljiti.

Da li se u pravljenju "krokija" jednog tipicnog preduzetnika, moze zaobici prica o uticaju okoline, okruzenja u kome se preduzetnistvo razvija?

- Najvaznje je da u drustvu postoji preduzetnicka klima. Teorijski, samoupravni socijalizam je racunao na kreativnost pojedinca i to pre svega u kolektivu (kolektivno preduzetnistvo) u kome je dominirala drustvena svojina. Uz to, politicki i privredni sistem, prakticno su onemogucavali da inicijativa i stvaralacki potencijal pojedinca dodje do punog izrazaja. "Preduzetnicki duh" je dugo na ovim prostorima bio "duh" od koga je drzava zazirala. Plasila se bogatog pojedinca, pre svega.

Ipak, pokazalo se da i u takvim uslovima postoje ljudi sa preduzetnickim kvalitetima. Setimo se direktora koji su pravili mala "privredna cuda" u sistemu apsolutne drzavne kontrole privrede i dogovorne ekonomije. Setimo se Slovenaca koji su prednjacili na jugoslovenskom trzistu u plasiranju novih proizvoda, kvalitetnijuh, moderno dizajniranih. Naravno, bilo je i uspesnih "malih privrednika", a onda su im komisije za ispitivanje porekla imovine ubrzo zakucale na vrata. Nazalost, i danas kada i u ovom delu sveta duvaju povoljniji ekonomski vetrovi, plima privatizacije je sve uocljivija i pocinje da daje rezultate, cini se da je ovaj nas komad zemljine kugle opet preskocen. Ali, uverena sam da je "preduzetnicki duh" izasao iz boce i da ga je tesko vratiti.

Ako zelimo da u 21. veku udjemo u Evropsku zajednicu, sve mora da se podredi standardima visoko razvijenih privreda. U tome i podsticajne mere za razvoj preduzetnistva imaju svoj znacaj. Mnogi danas zele da krenu u biznis, ali prolaze samo oni koji uspeju da probiju sve barijere. Medju njima su nazalost jos uvek i pre svega, veze i poznanstva sa vladajucom oligarhijom, cesto izigravanje i zaobilazenje zakona. Prepreke postoje za veliki broj preduzetnika, koje ih obeshrabruju. Samo su neki pojedinci privilegovani.

Ko god danas na ovim prostorima malo vise razvije posao, docekuju ga "reketom", drzava ili mocni pojedinci, svejedno. Ko se suprotstavi, najcesce brzo propada. Gubi dozvolu za rad, krediti su mu nedostupni, finansijska policija mu cesce dolazi u "goste". Bilo bi korisno istraziti osobine nasih aktuelnih preduzetnika, otkriti ko su, odakle su, koliko su obrazovani, zasto su uspeli ili propali u biznisu.

Koja je najupecatljivija osobina preduzetnika?

- Hrabrost. To je osobina koju svako ovde mora da ima, jer je na delu preraspodela bogatstva. Ta vrsta hrabrosti koja je potrebna da se zapocne neki posao u ovom momentu u Srbiji, razvijena kod onih ljudi koji su po pravilu manje obrazovani. Obrazovaniji su i oprezniji, pogotovo u nasim danasnjim uslovima. "Merenje na gram" svih okolnosti i strah od neuspeha nisu bas dobra preporuka za uspesan biznis.

Kakvo je iskustvo drugih drzava, pre svega na Zapadu, sa razvijenom privredom i dominantnom privatnom svojinom?

- Razvijene drzave, pa i one u tranziciji u istocnoj Evropi, merama ekonomske politike podsticu preduzetnistvo. Stvara se infrastruktura za pomoc novim malim preduzecima: informativni sistem, agencije, fondovi. Poreske olaksice su najrasprostranjeniji vid pomoci drzave preduzetnicima i njihovim preduzecima. Projekti sa organizovanjem tzv. inkubatora - preduzeca za stvaranje novih preduzeca visokih tehnologija, daju veoma dobre rezultate u svetu. Preduzetnicima se pruza pomoc u ekonomskim, pravnim pitanjima, marketingu na jednom mestu. To mogu da organizuju i finansiraju gradovi u Srbiji.

Istina, gradovi su u nas kao i drzava i vecina njenih gradjana osiromaseni, ali bi ovakvi projekti mogli brzo da daju efekte, da smanje nezaposlenst, pre svega. Da sam na mestu aktuelne vlasti u Srbiji, pomogla bih ovakve projekte u svim vecim gradovima, bez obzira da li su pozicioni ili ne. A za svaku drzavu mnogo je lakse da gradnjom infrastrukture i pruzanjem pomoci najsposobnijima omoguci ekonomski razvoj i boljitak za sve. Ne treba drzava da daje subvencije i dozvoljava neproduktivnim i besperspektivnim da zive na njenim jaslama. Neka im pomogne da sami stvaraju profit.