Izbeglice u zapecku Dejtonskog sporazuma

Nastavak rata bez oruzja

Rezimi u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu ne mogu da budu pouzdani garanti Dejtonskog sporazuma, a posebno onog njegovog dela koji se odnosi na povratak izbeglica svojim kucama, jer bi time doveli u pitanje samu svrhu rata koji su poveli na prostorima bivse Jugoslavije. Zato za izbeglice nece biti boljih dana sve dok u novoformiranim drzavama ne dodje do demokratskih promena i poraza koncepta stvaranja etnicki cistih i teritorijalno zaokruzenih nacionalnih drzava

Jan Briza

Sve sukobljene strane nastoje da izigraju Dejtonski sporazum, sprece povratak izbeglica i trajno verifikuju rezultate rata.Oni koji su izazvali rat ne mogu da budu protagonisti mira - zakljuceno je u Novom Sadu na Medjunarodnom savetovanju o trajnom resavanju izbeglickog pitanja.

Rezimi u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu ne mogu da budu pouzdani garanti Dejtonskog sporazuma, a posebno onog njegovog dela koji se odnosi na povratak izbeglica svojim kucama, jer bi time doveli u pitanje samu svrhu rata koji su poveli na prostorima bivse Jugoslavije. Zato za izbeglice nece biti boljih dana sve dok u novoformiranim drzavama ne dodje do demokratskih promena i poraza koncepta stvaranja etnicki cistih i teritorijalno zaokruzenih nacionalnih drzava.

Ova ocena je glavna poruka Medjunarodnog savetovanja o trajnom resavanju izbeglickog pitanja, sa posebnim osvrtom na problem izbeglica u Vojvodini, koje je odrzano 14. juna u Novom Sadu. Organizator savetovanja je bila Reformska demokratska stranka Vojvodine, a ucesnici pedesetak funkcionera opozicionih stranaka, nevladinih i humanitarnih organizacija iz Jugoslavije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sveta.

Kao povod za odrzavanje ovog savetovanja je navedeno "nesprovodjenje Aneksa VII Dejtonskog sporazuma i Sporazuma SRJ i Republike Hrvatske o povratku izbeglica". Na taj nacin je ugrozeno vise od 600.000 nesrecnika koji su nasli utociste na teritoriji Srbije, a od tog broja 260.000 u Vojvodini (43 odsto).

Izbeglice u Vojvodini danas cine vise od 12 odsto njene populacije, u pojedinim opstinama cak i vise od jedne trecine stanovnistva. To je toliko veliki broj da ni relativno bogata Vojvodina nije u stanju da tim nesrecnicima pruzi sve sto im je potrebno da bi bili pristojno zbrinuti.

Niko od jugoslovenskih zvanicnika, ukljucujuci i komesara za izbeglice i raseljena lica Bratislavu Morinu, nije se odazvao pozivu vojvodjanskih reformista da ucestvuje na savetovanju. U Novi Sad nisu dosli ni funkcioneri UNTAES-a u Istocnoj Slavoniji, a ni predstavnici medjunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu. U poslednji cas, zbog toga sto je morao da odgodi svoj povratak iz SAD, ucesce je otkazao i predsednik Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava Ivan Zvonimir Cicak.

Ideje o "Dejtonu 2"

Uvodni referat na savetovanju je podneo predsednik Izvrsnog odbora Glavnog odbora vojvodjanskih reformista, Aleksandar Popov. On je optuzio rezim u Beogradu da snosi najvecu odgovornost za rat na prostorima bivse Jugoslavije i tragediju izbeglica. Taj rezim, po misljenju Popova, ne moze da bude garant Dejtonskog sporazuma i ne moze da obezbedi povratak izbeglica jer to ne zeli. Kao dokaz da je tako naveo je Sporazum o uzajamnim i paralelnim vezama sa rezimom na Palama, koji je - kako je rekao - "suprotan duhu Dejtona jer ohrabruje Pale da krsi ovaj sporazum u svim tackama pa i u onom delu koji se odnosi na povratak izbeglica".

Popov je optuzio i rezime u Zagrebu i Sarajevu da cine sve da onemoguce povratak izbeglica s ciljem da trajno verifikuju rezultate rata na prostorima bivse Jugoslavije. On je takvo njihovo ponasanje okvalifikovao kao "nastavak rata drugim sredstvima", parafrazirajuci onu cuvenu fon Klauzevicevu definiciju rata kao nastavka politike drugim sredstvima.

Zagovaranje ideje o odrzavanju "Dejtona 2" Popov je nazvao pokusajem da se izigra "Dejton 1" i definitivno verifikuje podela Bosne i Hercegovine. On je ocenio da bi "Dejton 2" imao smisla jedino ako bi zaista obezbedio sprovodjenje "Dejtona 1". Ispod tog dokumenta bi, medjutim, morali da se potpisu neki drugi ljudi, istinski opredeljeni za mir, spremni na medjusobno razumevanje i ukljucivanje u savremene evropske tokove. "Postoje snage koje mogu da budu alternativa sadasnjim rezimima", zakljucio je Popov.

Predsednik Ministarskog vijeca u senci Bosne i Hercegovine Sejfudin Tokic je kaznjavanje ratnih zlocinaca oznacio kao prvi uslov za uspostavljanje stabilnog mira. On je izrazio bojazan da ce se "rat obnoviti cim prestane pritisak medjunarodne zajednice jer su ljudi koji su izazvali sukob i dalje na vlasti, ali sada u ulozi glavnih protagonista mira". "Ti ljudi i njihove vlade odlicno saradjuju u izigravanju Dejtonskog sporazuma" - rekao je Tokic i pozvao na politicku borbu da se oni uklone sa vlasti.

Medjunarodni protektorat za Bosnu

Potpredsednik gradjanskog odbora "Povratak kuci" iz Hrvatske, inace narodni heroj i general u bivsoj Jugoslaviji, Rade Bulat, je govorio kao, kako je rekao, "svedok jednog casnog i jednog prljavog rata". On je pitanje povratka izbeglica izjednacio sa pitanjem ljudskosti i slobode. "Oni koji su doveli do rata i krvoprolica ne mogu iz rata da nas izbave i zato moramo svi, svim snagama, da radimo na tome da te ljude uklonimo sa vlasti", rekao je Bulat.

Predsednik Gradjanskog foruma Tuzle, Vehid Sehic, je bio ubedljivo najveci pesimista na savetovanju u Novom Sadu. On je rekao da je trajno resenje izbeglickog pitanja na prostorima bivse Jugoslavije u sadasnjim uslovima prakticno nemoguce, a u Bosni i Hercegovini je stanje takvo da bi tamo hitno morao da se uvede bar dvogodisnji medjunarodni protektorat.

"Ne vidim kako bi se drugacije uklonili sa politicke scene oni koji su izazvali rat i koji i sada rade protiv mira i povratka izbeglica, zakljucio je Sehic. I on je bio misljenja da se bez sudjenja ratnim zlocincima ne moze obezbediti trajni mir. Medjutim, on ne veruje da ce se u tom pogledu nesto uraditi jer "medjunarodna zajednica ne preduzima nista sustinski" a "lideri sve tri etnicke zajednice su spremni da amnestiraju ratne zlocince na drugoj strani - da bi ta strana amnestirala njih".

Na kraju savetovanja usvojen je zavrsni dokument o trajnom resavanju izbeglickog problema.

Dvojno drzavljanstvo kao resenje
U Zavrsnom dokumentu savetovanja se ocenjuje da vreme ne radi za izbeglice i da "ogromne teskoce, otpori i blokade u realizaciji mirovnih sporazuma potvrdjuju iluzornost ocekivanja da ce arhitekti rata biti uspesni arhitekti mira". Zato se od evropske i sire medjunarodne zajednice trazi pomoc ne samo u ekonomskoj obnovi, nego i u demokratskom preobrazaju drzava bivse SFRJ. Ucesnici savetovanja zahtevaju da se izbeglicama garantuje pravo na povratak njihovim kucama i da se odmah ukinu svi nacionalni propisi kojima se oduzima ili ogranicava pravo izbeglica na povracaj njihove imovine ili oduzima stanarsko pravo na stanovima u drustvenom vlasnistvu. Naknada njihove unistene, ostecene ili nestale imovine ne moze da bude predmet medjudrzavnih sporazuma o resavanju medjusobnih potrazivanja, dogovora ili odstete.
Ucesnici savetovanja su se zalozili za usaglasavanje propisa o drzavljanstvu u drzavama bivse SFRJ. Oni smatraju da bi izbeglicama i prognanicima trebalo omoguciti dobijanje dvojnog drzavljanstva u drzavi porekla i drzavi prijema. U Zavrsnom dokumentu savetovanja se apeluje na medjunarodnu zajednicu da humanitarnu pomoc ravnomernije rasporedjuje i vise paznje posveti Vojvodini u kojoj zivi 43 odsto svih izbeglica u SR Jugoslaviji.
Ucesnici savetovanja insistiraju na sto skorijem sazivanju medjunarodne konferencije koja bi se posvetila trajnom resavanju problema izbeglistva na prostoru bivse SFRJ.

Bez posla 74,1 odsto izbeglica
Prema publikaciji UNHCR "Popis izbeglica i drugih ratom ugrozenih lica u SRJ, 1996. godina" - od 617.728 izbeglica registrovanih u Srbiji, u Vojvodini je prihvaceno njih 259.719, ili 42,7 odsto. U pokrajini koja ima dva miliona stanovnika, izbeglice cine 12,9 odsto populacije. Racuna se da ih samo u Novom Sadu ima oko 60.000, ili vise od 20 odsto od ukupnog broja Novosadjana. U pojedinim opstinama u Vojvodini izbeglice danas cine cak vise od jedne trecine stanovnistva. Rekorder u tom pogledu je Stara Pazova sa 35,69 odsto izbeglica.
U Vojvodini se nalazi 71.675 lica iz Federacije BiH, 19.544 iz Republike Srpske, 119.764 iz bivsin UN sektora u Hrvatskoj i 14.361 lice iz njenih drugih delova. Status izbeglica ima 87.711 lica, prognanika je 81.977, a bez statusa je 60.121 lice. Od tog broja zena je 52,2 odsto, a muskaraca 47,8 odsto. Medju izbeglicama u Vojvodini onih ispod 18 godina je 26,5 odsto, od 19 do 44 godina je 39,7 odsto, od 45 do 64 godina 20,7, a starijih od 65 godina je 13,1 odsto. Najvise ih je sa srednjim obrazovanjem - 46,2 odsto - a najmanje bez ikakvog obrazovanja - 11,7 odsto. Osnovnu skolu je zavrsilo 31,3 odsto, vise ili visoko obrazovanje ima 8,7 odsto a za 2,1 odsto nema podataka.
Najveci broj izbeglica - vise od polovine - je nastanjen kod rodbine i prijatelja, u iznajmljenom smestaju je 23,3 odsto, u kolektivnom 5,9 odsto, u sopstvenom smestaju 6,6 odsto a isto toliko je "u nekom drugom smestaju". Ogromna vecina - 74,1 odsto - je bez posla. Stalno je zaposleno 5,2 odsto, privremeno 3,9 odsto dok za 16,8 nema podataka.
Iako navedeni podaci o smestaju i velikom broju nezaposlenih izbeglica pokazuju da je ogromna vecina socijalno ugrozena, njih 60 odsto je izrazilo zelju da ostane u Vojvodini, a samo 10,5 odsto da se vrati svojim kucama. U trece zemlje zeli da ode 7,6 odsto, dok 20,5 odsto nema planove za buducnost.

Preskromna humanitarna pomoc
U jednom nedavnom saopstenju za javnost, Skupstina Novog Sada je upozorila na veoma tezak polozaj vise od 60.000 izbeglica u gradu. Ti ljudi su mahom prepusteni sami sebi i covecnosti svojih rodjaka i prijatelja kod kojih je smesteno 98 odto od ukupnog broja izbeglica.
Crveni krst je sve manje u stanju da pomogne tim nesrecnicima jer u Novi Sad stize veoma mala humanitarna pomoc, a Republicki komesarijat za izbeglice neredovno izmiruje svoje obaveze prema ustanovama koje su ih prihvatile. Tako su dugovanja ovog Komesarijata u aprilu iznosila vise od dva miliona dinara samo za izbeglice u kolektivnom smestaju. Republicki zavod za zdravstveno osiguranje je za zdravstvenu zastitu izbeglica u to vreme dugovao novosadskim zdravstvenim ustanovama vise od 30 miliona dinara.
Gradski stab za prihvat i smestaj izbeglica je pocetkom godine uputio apel Novosadjanima i radnim organizacijama da pruze materijalnu pomoc. Upalaceno je, medjutim, samo simbolicnih 128.000 dinara.

Izjave

Miodrag Isakov, predsednik Skupstine RDSV i savezni poslanik:Kao da ne postoje

- Izgleda da u ovoj drzavi niko ne vodi racuna o izbeglicama. Vlast je odavno digla ruke od njih i ovaj rezim se pravi kao da oni ne postoje. Opozicija njihovu muku koristi uglavnom za napade na rezim i prikupljanje politickih poena u javnosti. I rezim i opozicija na izbeglice gledaju kao eventualne buduce birace ako ostanu ovde, rekao je Isakov.

Nenad Canak, predsednik LSV i lider koalicije "Vojvodina":Rasisticki pristup

- Nacionalsocijalisticki rezim Slobodana Milosevica i dalje sprovodi diskriminaciju gradjana po nacionalnoj pripadnosti na granicnim prelazima izmedju Srbije i Bosne. Gradjani sa jugoslovenskim dokumentima a nesrpskim imenima moraju da se prijave u Biro Republike Srpske u Beogradu i plate 50 nemackih maraka da bi dobili ono sto nacionalisti odvazno zovu vizom. Srbima sve to nije potrebno da bi odavde usli u Republiku Srpsku.

Ulazak gradjana iz Bosne i Hercegovine u Jugoslaviju se takodje tretira razlicito. Gradjani iz Republike Srpske ulaze i izlaze iz Srbije samo sa licnim kartama. Gradjani iz Muslimansko-hrvatske Federacije sa pasosima Bosne i Hercegovine imaju drugaciji tretman. Zene dobijaju vizu za 50 maraka, a muskarci sa tom putnom ispravom ne mogu da udju u Jugoslaviju bez dokumenta prethodno dobijenog u Beogradu.

Sve ovo jos jednom svedoci o rasistickoj prirodi rezima Slobodana Milosevica i njegovom guranju ove zemlje u jos dublju medjunarodnu izolaciju.

Ivan Zvonimir Cicak, predsednik Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava:Etnicki inzenjering

- Sto se tice povratka izbjeglih i raseljenih lica na podrucju cijele bivse Jugoslavije, smatram nemogucim bilo kakav povratak dok se na vlasti nalaze garniture kojima je cilj i smisao politickog delovanja bio etnicki inzenjering, raseljavanje stanovnistva i stvaranje etnicki cistih drzava.

Temeljnu pretpostavku za povratak raseljenih i prognanih vidim u stvaranju drugacije politicke klime gdje bi mrznja zamjenila toleranciju. No, glavni generator mrznje i dalje ostaju mediji pod kontrolom vladajucih politickih garnitura kojima je i cilj i smisao politike - u borbi za golu vlast - zloupotreba nacionalnog osjecaja ljudi, izjavio je Ivan Zvonimir Cicak, koji inace, nije bio u mogucnosti da ucestvuje na savetovanju u Novom Sadu.

Aleksandar Popov, predsednik Izvrsnog odbora Reformske demokratske stranke Vojvodine: Iza statistike - tragedija

- "Zahvaljujuci" teoriji o "ljudima-brojkama" izbegli i prognani su postali brojke, kojima se bave statistika, humanitarne i medjunarodne organizacije. Iza svake takve brojke se, medjutim, krije pojedinacna tragicna sudbina prognanog ili izbeglog coveka. I u podacima pripremljenim za ovo Savetovanje nalaze se brojke o ljudima, koji su utociste nasli u Vojvodini gde ih je preko 260.000.

Vojvodina je uvek bila gostoprimljiva, ali se nikada nije dogodilo da stihijski dodje ovako velik broj ljudi. Zbog nebrige drzave i mnogih neresenih problema, i kod izbeglica, i kod njihovih domacina, doslo je do nedaca svake vrste: politicke, psiholoske, socioloske, materijalne... Ako se za ove probleme ne nadje trajno resenje, sigurno je da se mogu ocekivati nezeljene posledice. Znamo da jedan broj tih nesrecnika nece moci da se vrati svom domu, za njih ce se, kao i do sada naci mesta u ovoj ravnici. Ali cemo se na sve nacine boriti da se ostvari elementarno ljudsko pravo da se svako ko zeli, vrati svojoj kuci.

Ne delim defetisticke stavove da sve sto se ovde kaze nema uticaja na resenje izbeglicke drame. Mislim da sama cinjenica sto su se ovde nasli ljudi iz sve tri republike nekadasnje Jugoslavije, koji umeju da se dogovore, kao i da ti ljudi i njihove organizacije imaju uticaj na javno mnjenje i parlamente svojih zemalja, govori mnogo. Vazno je i stvarati svest kod gradjana ovih drzava, ukljucujuci i izbeglice, da uskrate poverenje onima koji su ih doveli do ovakvog ambisa.

B. O.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /