Od Amsterdama do Denvera, uz malo Bosne

Samit u Denveru, zapravo je prilika za kancelara Helmuta Kola, predsednika Zaka Siraka i premijere Tonija Blera i Romana Prodija da sa Bilom Klintonom, Borisom Jeljcinom, Rjutarom Hasimotom i Zanom Kretjenom diskutuju o temama za koje u zgusnutom amsterdamskom dnevnom redu nije bilo mesta

Ah, ta ljubav. Tek sto su se rastali u Amsterdamu, u cetvrtak pre svitanja, lideri evropske velike cetvorke - Nemacke, Francuske, Britanije i Italije - u petak su se opet sastali u SAD. Ovoga puta, medjutim, uz jos cetvoricu starih prijatelja - americkog i ruskog predsednika i japanskog i kanadskog premijera.

Sastanak "Grupa sedam+Rusija", vec nazvan Samit osmorice, predstavlja ove godine nesto vise od, do sada, prilicno predvidljivih susreta sefova vlada vodecih drzava sveta tokom kojih jedni o drugima vatreno govore i iznova se obavezuju na ocuvanje vrednosti otvorenog trzista, fiskalne pravicnosti, stabilnosti kurseva i svetskog mira. Samit u Denveru, zapravo je prilika za kancelara Helmuta Kola, predsednika Zaka Siraka i premijere Tonija Blera i Romana Prodija da sa Bilom Klintonom, Borisom Jeljcinom, Rjutarom Hasimotom i Zanom Kretjenom diskutuju o temama za koje u zgusnutom amsterdamskom dnevnom redu nije bilo mesta.

U podnozju Stenovitih planina ce, za razliku od nategnutih pregovora o buducnosti evropske integracije, biti vremena za nesto lagodniju setnju svetskom ekonomijom i politikom. Ovo potonje narocito ce naznaciti vezu izmedju samita EU i G-7 (ili G-8, po volji).

Politika je u planu za nedeljnu debatu. A u nedelju ce se insistirati upravo na ponecemu od onomoga sto je bila tema tek margina evropskog skupa. Sjedinjene Drzave su, naime, krenule sa cvrscom linijom prema Bosni u poslednjih mesec dana pa ce i od ostalih zahtevati da se prikljuce i "poguraju" optuzivanje najpoznatijih ratnih zlocinaca. Trazi se, uz to, i vrsenje pritiska na sve strane kako bi se izbeglice brze vratile. Pretpostavlja se da ce Osmorica za ovo pitanje naci vise vremena nego pre koji dan kada su Evropljani navrat-nanos usvojili deklaraciju upucenu Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

Moguce je da ce po koja varnica kresnuti kada lideri budu pokusali da usaglase stavove i u pristupu prema stalnim pretnjama globalnoj stabilnosti koje predstavljaju Iran i Irak. Stavovi drzava kontinetalne Evrope, Japana i SAD politike prema ovim zemljama ostro se razlikuju.

Sve veci ekonomski znacaj Kine i povratak Hong Konga pod njeno okrilje 1. jula namecu i Aziju kao jedno od pitanja. Za ocekivati je da Britanci pokazu posebnu zainteresovanost da se ocuva slobodna demokratija i odrzi visok stepen autonomije njene nekadasnje kolonije dok Amerika promovise svoj novi, pozitivniji, odnos prema Pekingu.

Opsta saglasnost ocekuje se, konacno, oko predloga da se iznadju novi nacini da se sirom sveta pomogne demokratija. Zvanicnici ce posebne preporuke o ovom pitanju pripremiti za samit u Birmingemu, u Engleskoj, sledece godine. Ipak, koliko god da su im spoljnopoliticka interesovanja zajednicka a interesi, mozda, ne bas isti, Osmorica ce najvise energije usredsrediti na ekonomske probleme - tokom subotnje sesije za stolom od visnjevog, hrastovog i orahovog drveta u Javnoj biblioteci Denvera.

Dominirace cetiri teme, a Klinton ce morati zestoko da se upne kako bi se odupro izazovu da likuje tokom prve od njih o - prospektima globalnog rasta. Jer, americka ekonomija i dalje je najbolja. Kada je 1993. preuzeo funkciju, napadali su ga zbog velikog budzetskog deficita koji je bio pretnja americkoj ekonomskoj stabilnosti. Sada, dok se clanice EU koje prisustvuju i na samitu u Denveru bore sa nezaposlenoscu i deficitom, on i Bler jos jednom ce podstrekivati ostale da poboljsaju svoje traljave rezulatate fleksibilnijim trzistem rada i deregulacijom.

Oprezne jer izgleda da nisu bas svi odusevljeni njenom trenutnom ekspanzijom SAD, zele da pokrenu debatu i o nacinu na koji svet treba da se suoci sa izazovima globalizovanog trzista. "Ono sto ce prozimati sve diskusije", rekao je pre neki dan sekretar za finansije SAD Robert Rubin, "bice kako doneti dobrobiti globalne ekonomije i tehnologije najneukijima medju nasim ekonmijama". Ministri finansija ce, opet, diskutovati o kursevima ali, imajuci u vidu stanje dolara i jena u poslednje vreme, to nece pricinjavati tolike nevolje. I, mada nece biti zvanicne deklaracije o evropskoj Ekonomskoj i monetarnoj uniji, Klinton i ostali verovatno ce izraziti zabrinutost zbog konstantnog slabljenja evropskih ekonomija.

Promovisanje finansijske stabilnosti je druga velika tema. G-7 (manje Rusija) izgleda su spremni da odobre na medjunarodu osnovu za sprecavanje finasijskih kriza. Kako je prethodno vec predlozeno, zvanicnim medjunarodnim finasijskim institucijama bice data ovlascenja za prate razvoj ekonomija u razvoju.

Trece je pitanje pomoci zemljama u razvoju. Posto su SAD ove sedmice najavile novi program za trgovinu i investicije za africke drzave, Osmorica ce razmotriti dalju pomoc najsiromasnijem kontinentu. Bitan element bice priznavanje razlika u ekonomskom stanju razlicitih zemalja Afrike i ohrabrivanje toka kapitala iz privatnih sektora.

Bice upuceni pozivi na akcije protiv korupcije u zemljama u razvoju. SAD zeli da se i ostale drzave saglase sa nedavnim preporukama OEBS da se podmicivanje smatra za prekrsaj ranga utaje poreza.

Subotnja sesija zavrsice se debatom o nastavku integracije Rusije u globalni ekonomski sistem. Jeljcin ce traziti i dobiti dalju podrsku od kolega za napore u nastavku bolnog procesa tranzicije ka trzisnoj ejkonomiji. Makar i simbolicno prisustvo ruskg lidera je vazan indikator ozbiljnosti sa kojom zemlje G-7 gledaju da javno demonstriranju podrsku jos uvek krhkom programu reformi.

Zavrsni kominike ovogodisnjeg skupa, u nedelju, pokusace da uputi sto je moguce energicniju poruku. Ipak, ocekivanja nisu previsoka iako je Denver, na nadmorskoj visini od 1.744 metra, poznat kao "Grad visok milju". "Milju visok a stopu dubok", komentarisao je jedan veteran americke ekonomije i posmatrac samita.

Priredio: F. Slavkovic