Previse optimizma ili malo realnosti

Uprkos mnogim, previse optimistickim ocekivanjima, evropska petnaestorica, tokom dvodnevnog sastanka u Amsterdamu, nisu uspeli da se sloze oko zeljenih reformi institucija Evropske unije. Oni nisu uspeli ni da pripreme projekat sirenja Evrope na Istok, pise francuska stampa nakon Samita Evropski savet u Amsterdamu zavrsio se, po svim ocenama, samo polovicnim rezultatima. Ipak, iako se rezultati ovog sastanka smatraju nedovoljnim i ispod ocekivanja, iz zajednicke deklaracije ucesnika, narocito iz saopstenja Zaka Siraka i Helmuta Kola, sledi da oni niposto ne nameravaju da zaustave ili odloze zapocete procese, pre svega onaj, kojim bi se u Uniju ukljucile jos tri-cetiri evropske zemlje. Zak Santer, predsednik Evropske komisije, izjavio je da ce, uskoro staviti na proveru "odobravanje" i ostalih 10 kandidata za ulazak u Uniju.

Neki napredak je zabelezen u oblasti prava i unutrasnje bezbednosti, sto olaksava polozaj gradjana evropskih zemalja, clanica Unije. Sto se tice spoljne politike i zajednicke bezbednosti, napredak je veoma skroman, a francuske ambicije u ovom domenu su se suocile sa preprekama kao sto su britansko suprotstavljanje ili nemacko odugovlacenje.

Podmazivanje francusko-nemackog motora

Kada su konacno, donekle, izgladjeni francusko-nemacki nesporazumi povodom pakta o stabilnosti, dosao je na red novi problem: projekat koji je podnela holandska vlada a koji se odnosi na revidiranje sporazuma iz Mastrihta. Sefovi vlada i drzava proveli su sate u, ponekad veoma suprotstavljenim diskusijama oko sadrzine novog teksta, koji bi trebalo da bude potpisan u oktobru od strane ministara spoljnjih poslova svih zemalja, clanica Evropske unije.

Novi sporazum, kojim se kompletira onaj vec usvojen u Mastrihtu, sadrzi i poneki napredak. Iskustva sa Sengenskom konvencijom koja se odnosi na slobodni protok ljudi i roba, bez kontrole na granicama za zemlje potpisnice, bice prosirena na celinu Evropske unije, sa izuzetkom za Veliku Britaniju, Island i Dansku. Petnaestorica su se sporazumela da vode zajednicku politiku koja proizilazi iz medjuvladine saradnje u oblasti unutrasnje sigurnosti i pravde. Ova zajednicka politika vodice se korak po korak, paralelno sa jacanjem kooperacije policije i sudova, zakljucuje komentator "Monda".

Jos jedan relativni napredak zabelezen u Amsterdamu (iako su u tom domenu francuske ambicije isle daleko iznad) je odluka da generalni sekretar Saveta Evrope postane visoki predstavnik za spoljnu politiku i zajednicku bezbednost (PEESC). On ce na raspolaganju imati stab za planiranje i hitno resavanje medjunarodnih problema.

Stop sintetickim drogama

Jedan od najvecih problema Zapadne Evrope koji je zahtevao zajednicke mere za resavanje je problem rasturanja droga, navodi francuski "Figaro". Na samitu u Amsterdamu formiran je sistem za brzo reagovanje protiv upotrebe novih sintetickih droga, kao sto su ekstazin, LSD, amfetamin, koje se geometrijskom brzinom sire na starom kontinentu. Na samitu u Amsterdamu postignut je dogovor o zajednickoj akciji koja ce imati za cilj razmenu informacija, procenu rizika i kontrolu laboratorije novih sintetickih droga, cime ce se u zametku spreciti sirenje novih droga, cim se pojave na evropskom trzistu.

Ostaje, medjutim, cinjenica da polovican uspeh samita petnaestorice rizikuje da veoma ugrozi kredibilitet Evropske unije u celini, ukljucujuci pre svega projekat zajednicke monete. Petnaestorica znaju dobro da Evropa, verovatno, ne bi prezivela kad bi se dovela u pitanje ekonomska i monetarna unija (UEEM). Dolazak na vlast francuskih socijalista, koji su za vreme predizborne kampanje cesto pokazivali duboke rezerve prema zajednickoj moneti i postavljali uslove za njenu realizaciju, rodila je izvesne sumnje kod zapadnih partnera, narocito u Nemackoj. Nova francuska vlada kao da opravdava ove sumnje i rezerve, jer je, cim je stupila na vlast, zatrazila izvesno vreme i odlaganje da bi dala zeleno svetlo paktu o budzetskoj stabilnosti, koji trazi Nemacka kao uslov za uvodjenje jedinstvene monete.

Priredila: Z. Banjac