Barselona '73-Barselona '97.

Povratak na mesto trijumfa

Prvo od svojih sest evropskih zlata "plavi" su osvojili 1973. u Kataloniji. Sada stizu kao apsolutni favoriti sto godi, ali ne olaksava situaciju. Naprotiv. Rusi su za dve godine iskusniji, Hrvati su investirali u buducnost, Nemci takodje, a Litvanci ce lansirati nove zvezde

Vladimir Stankovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Barselone

Dejan Bodiroga, Miroslav Beric i Miroslav Radosevic imali su po godinu dana, Nikola Loncar i Zeljko Rebraca po dve, Nikola Bulatovic tri, a najstariji medju danasnjim "plavima" Zoran Savic sedam godina kada je Jugoslavija 1973. u Barseloni osvojila svoje prvo evropsko zlato. Cinjenica je da je Jugoslavija u to vreme bila vazeci svetski sampion osvojivsi titulu tri godine ranije u Ljubljani, u riznici je imala i srebrnu olimpijsku medalju iz Meksika 1968, ali u evropskim razmerama poslednji stepenik nikada nije bio preskocen: srebrne medalje u Beogradu 1961, Moskvi 1965, Napulju 1969. i Esenu 1971, kao i bronza iz Vroclava 1963, bile su maksimalni domet. Bili smo oko vrha, ali nikad na njemu.

Pred sampionat u Barseloni ondasnji selektor Mirko Novosel napravio je veliki rez, podmladio je tim (Kicanovic, Jerkov), ali istovremeno pruzio i sansu nekim igracima, poput Slavnica i Dalipagica, koji nisu bas bili po ukusu Ranka Zeravice. Posle pet pobeda u grupi, "plavi" su u polufinalu savladali Cehoslovacku sa 96:71 a u finalu Spaniju, koja je iznenadila pobedom nad Rusijom 80:76, sa 78:67. Akteri su bili:

JUGOSLAVIJA: Tvrdic 6, Kicanovic, Jelovac 8, Knezevic, Jerkov, Ivkovic, Slavnic 12, Cosic 23, Solman 7, Dalipagic 9, Marovic 15.

SPANIJA: Brabender 22, Ramos 5, Kabrera 8, Santiljana 6, Ruljan 2, Buskato 10, J. L. Sagi-Vela 4, Luik 10, Estrada, G. Sagi-Vela. Nisu ulazili E. Maragalj i Flores.

Jugoslavija se tada definitivno ucvrstila u vrhu evropske kosarke i otad do danas osvojice jos pet evropskih zlata (75, 77, 89, 91, 95), jedno srebro (81) i dve bronze (79, 87), jedno olimpijsko (1980), dva svetska prvenstva (1978, 1990), jedno drugo mesto (1986) i jedno trece na mundijalu (1982), jos tri olimpijska srebra (1976, 1988, 1996) i jednu bronzu (1984). U proteklih skoro cetvrt veka krizni period bio je samo izmedju 1983. i 1985, na smeni dve velike generacije. Kicanovic, Slavnic, Dalipagic, Cosic, Delibasic i ostali vec su polako odlazili, a na nasem kosarkaskom nebu pocela je da sija zvezda Drazena Petrovica da bi mu se ubrzo pridruzili Divac, Djordjevic, Paspalj, Kukoc, Radja, Savic, potom Danilovic, pa Bodiroga, Obradovic do Rebrace, Berica, Tomasevica, Loncara...

Najozbiljniji rival - Rusi

Prema onome sto smo videli u pripremnom periodu i sto znamo, najozbiljniji rival "plavima" trebalo bi da budu Rusi. Ceta Sergeja Belova je dve godine iskusnija nego u Atini '95, utisak je i disciplinovanija, jaka na svim pozicijama. Moglo bi se desiti da se Jugoslavija i Rusija, kao nekad kada su dominirale pod imenima SFRJ i SSSR, nadju u finalu u kojem nisu bili od Praga 1981. Rusi imaju odlicne plej-mejkere (Karasev, E. Pasutin), odlicne bekove-sutere (Kudelin, Babkov), dobra krila (Fetisov, Panov), solidne centre (Mihajlov, Karasev, Nosov, Morgunov). Ukratko - odlican tim.

Vecina ostalih reprezentacija predstavice se u znatno podmladjenim sastavima. Kod Hrvata nema Kukoca, Radje, Vrankovica, Tabaka, Komazeca, Perasovica... Stizu nove snage (Sesar, Rimac, Vujicic, Grgat, Prkacin, Giricek, Mulaomerovic, tu su i stariji, iskusni Kovacic, Alanovic i Kelecevic). Hrvati, ocito, investiraju za sutra. Isto vazi i za Nemce, odlazeci selektor Vladislav Lucic kaze da ce ga se "jednog dana secati po dobru" kada shvate kakvu im je uslugu napravio forsirajuci Lutkea, Femerlinga, Bogojevica, Pesica, Okulaju, uz iskusnije Harnisa i Redla. U timu Litvanaca od vedeta igrace samo Arturas Karnisovas, nova zvezda mogao bi biti 23-godisnji Virginius Praskevicius, centar koji igra u Minesoti. Ostali, poput Einikisa, Lukminasa, Sestokasa ili Timinskasa solidni su, igraci ali treba ih videti bez Sabonisa, Marculionisa i Kurtinaitisa. Na putu podmladjivanja su i Grci, izuzev Hristodulua (32) i Patavukasa (31) imaju mlade, talentovane igrace (Ikonomu, Alvertis, Papanikolau, Redzias, Janulis, Kalaitzis). Dosta novih lica predstavice Francuzi, posebno na visokim pozicijama (Vasilj Evtimov, poreklom Bugarin, 2,06, Ciril Zilian, 2,06, Fabien Dibos, 207, Zerom Moiso, 2,08) ali ce im nedostajati povredjeni Anton Rigodo. Od ekipa koje su "tradicionalni favoriti" najbolje je u pripremnom periodu igrala Italija, uglavnom s poznatim snagama i relativno novim centarskim parom Djakomo Galanda-Denis Markonato. Obojica imaju po 22 godine i 2,10 m, ali ce udarna snaga biti Mejers, Pitis, Fucka, Koldebela, Bonara, Abio...

Zanimljiv tim imaju Slovenci. Na jednoj strani iskustvo Zdovca i Alibegovica, na drugoj igracka zrelost Gorenca, Horvata, Daneua uz talenat Milica, Nestorovica, Tuseka, Hafnara... Vreme je da naprave nesto ozbiljno posle "kraha iluzija" 1993. i 1995. Mini "balkansko prvenstvo" zaokruzuje selekcija Bosne i Hercegovine, bez velikih ambicija i bez velikih mogucnosti, prilicno kakvi su Markovic, Avdic, Alihodzic, Firic, Beciragic...

Bezbojni domacini

Valjda prvi put u istoriji FIBA Evropsko prvenstvo ne organizuje nacionalna federacija zemlje domacina. Istina, kada se odlucivalo o domacinu 1997. Spanska federacija je prezentirala formalnu kandidaturu ali je to ucinila u ime Katalonske federacije koja je operativni organizator. Rec je o poluprivatnoj organizaciji sampionata, sa prilicno zavrnutim slavinama za troskove, ali ne treba sumnjati da ce tehnicki sve biti vise nego korektno. Medjutim, ono sto brine inace skrte Katalonce jeste slaba prodaja karata, a stvari tesko da ce krenuti bitno nabolje poslednjih dana, jer je drzavni tim u pripremnom periodu ostavio vise nego traljav utisak. Dva poraza od Rusije, jedan od Bosne i Hercegovine, neubedljiva igra, odsustvo ideja, zara, koncepcije... brinu i organizatore i ovdasnju javnost. Strahuje se od sportskog debakla koji bi automatski prouzrokovao i finansijski, jer bez Spanije velike dvorane (Olimpijska u Badaloni ima skoro 13.000 mesta a "San Djordji" 17.000) ne mogu da se ni pristojno popune a kamoli napune, tim pre sto su cene ulaznica visoke. Vec se prica da je Aito Garsija Reneses spreman da zameni Lolo Sainsa odmah posle Evropskog prvenstva.

Zanimljivo je da kosarkaska selekcija Spanije rado igra u Barseloni, za razliku od fudbalske koja ovde nije igrala nijedan mec vise od 20 godina. Katalonci fudbalsku reprezentaciju ne dozivljavaju bas sasvim kao svoju, bez obzira sto u njoj ima dosta Katalonaca i igraca Barselone, ali je s kosarkaskom sasvim druga situacija. Katalonija je oduvek bila jak kosarkaski centar, a dominacija Barselone i Huventuda poslednjih godina ucinila je da bazu drzavnog tima cine igraci iz ta dva kluba sto, verovatno, odredjuje i odnos prema reprezentaciji. Ali, ako se ne igra dobro, nece biti ni publike ni podrske. Niko ne voli da gubi, posebno kod kuce.

Opasna uloga favorita
U nekim zemljama postoje kladionice u kojima se mozete kladiti na sve i svasta. Vlasnik postavi svoju prognozu a vi, u zavisnosti od para koje ste spremni da ulozite, igrate protiv njega. Iz Bratislave ovih dana stize vest da tamosnji "bukmejkeri" jedva da i primaju opklade na Jugoslaviju, jer niko ne sumnja da ce ona biti prvak Evrope i kao takva je nezahvalna i za pognozere i za vlasnike kladionica. Evropska stampa nasiroko i nadugacko pise o "poslednjem evropskom drim-timu", a u prognozama se postavlja pitanje ko ce biti drugi i treci...