Zapisi iz mracnih vremena

Nikada ovde socijalni bunt nece prerasti u prevratnicku pobunu. Moguce je da sadašnji rezim i prizeljkuje kratkotrajne i kontrolisane nerede cije bi eventualne razbijacke i nasilnicke posledice, bez dugotrajnih i stvarnih efekata, samo predstavljale sigurnosni ventil za nagomilano nezadovoljstvo, pruzajuci usput vlastima nove, tako drage "dokaze" o delovanju spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja

Pise: Filip David

Programi, ideje, simboli i znamenja koji se ovih prolecnih predizbornih dana nude na srpskom politickom trzištu samo su kopije, u vecini izandjale i izbledele onih istih idejnih, duhovnih, politickih proizvoda što su proteklih godina imali dobru prodju iako su se pokazali kao roba veoma lošeg kvaliteta.

Fantazije o Srbiji kao "drugoj Švajcarskoj", megapolisima, "brzim prugama" i bogatim naftonosnim poljima zamenjene su slicnima o buducem najvecem ekonomskom rastu u Evropi, stabilnoj valuti i nezaustavljivom ekonomskom usponu, upravo u vreme kada štrajkuju svi, od lekara do profesora jer je besparica opšta, uslovi za rad jadni, a plate kasne više meseci, ponegde se uopšte i ne primaju. Siromaštvo koje se granici sa bedom zakucalo je na vrata ne samo nezaposlenih, nego i vecine zaposlenih. Ali socijalni problemi, ma koliko ozbiljni bili, u našem politickom miljeu oduvek su drugorazrednog ili trecerazrednog znacaja. Nikada ovde socijalni bunt nece prerasti u prevratnicku pobunu. Moguce je da sadašnji rezim i prizeljkuje kratkotrajne i kontrolisane nerede cije bi eventualne razbijacke i nasilnicke posledice, bez dugotrajnih i stvarnih efekata, samo predstavljale sigurnosni ventil za nagomilano nezadovoljstvo, pruzajuci usput vlastima nove, tako drage "dokaze" o delovanju spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja.

U vreme kada medjunarodna izolacija Srbije još uvek i te kako postoji, a Srbiji i Jugoslaviji s mnogih strana stizu opravdane kritike zbog spore, nevoljne demokratizacije i oklevanja u sprovodjenju ekonomskih reformi, srpski predsednik - najodgovornija licnost za pocinjene krupne promašaje u vodjenju drzave - kandidovan je od svoje partije za polozaj predsednika Jugoslavije s obrazlozenjem da je "šampion mira i demokratije". Ovo je u potpunoj protivrecnosti sa stvarnim stanjem stvari ali zar u takvoj šizofrenoj situaciji ne zivimo vec godinama? Taktika vladajuce oligarhije - potpuno ignorisanje stvarnosti na racun medijskog simuliranja stvarnosti još se uvek pokazuje uspešnom što proizvodi duboku mentalnu krizu, u spletu svih drugih kriza u kojima se nacija nalazi. Zivot u svojoj sveukupnosti smešta se u odredjeni ram, ideološki i nacionalni okvir i svemu se taj okvir namece, kao što se ovih dana pokušava podesiti i sam Ustav prema slici i prilici predlozenog kandidata za mesto predsednika SRJ.

Naše društvo u celini ne pokazuje, na zalost, onu neophodnu meru zrelosti i odgovornosti kakvu zahteva postojeca situacija. Stvarna suština reformi o kojima se stalno govori ostaje još nedefinisana, a citava prica se u svakodnevnoj upotrebi svodi na promene simbola i znamenja, imena ulica, na istorijska prisecanja koja deluju anahrono, pozivanje na istoriju koju svako krivotvori prema svojim potrebama i naumima. Za odlucujuce, kapitalne socijalne promene nema delotvornih, sveobuhvatnih programa, pa ni upornosti da se tako nešto uradi i sprovede, jer ovde je sve kratkog daha, sve se brzo izduva, svaki polet brzo splasne, energija išcili, nezadovoljstvo deformiše u cinicno mirenje s postojecim stanjem. Samo zablude i mrznja dugo traju. I idolopoklonicki odnos prema cvrstoj ruci i bezobzirnoj vlasti.

Kada je vlast u pitanju principi se guraju u stranu. Pojedini uticajni opozicioni lideri po osvajanju lokalne vlasti nisu pokazali previše oduševljenja za slobodnu i profesionalnu poziciju medija, niti su se dovoljno zalozili za iskorenjivanje korupcije iako su to postavili kao svoje politicke prioritete. Vlast, makar delimicna, nepotpuna i lokalna, poseduje, van sumnje, svoje hipnoticko i anestezirajuce dejstvo.

Zahtevi Haškog suda za privodjenje optuzenih za ratne zlocine i podastiranje novih dokaza za najteza ratna zlodela, koji dolaze iz nekih stranih izvora, ne podsticu ovdašnju javnost i predstavnike vlasti na ozbiljnu istragu o istinitosti takvih optuzbi nego, naprotiv, pokrecu kicersku komercijalizaciju ovog ozbiljnog problema, uz romantiziranje biografija okrivljenih, predstavljajuci ih kao porodicne ljude, dobre muzeve i ljubavnike, ponosite oceve, borce za nacionalnu stvar, maltene uzor omladini. Ta deprimirajuca neozbiljnost, neshvatljiva lezernost u kljucnim pitanjima moralnog digniteta nacije, potvrdjuje odsustvo istinske odgovornosti za krupne eticke probleme, što deluje zastrašujuce na medjunarodnu javnost. To istovremeno verno odslikava trenutno stanje duha i podleganje petparackom poigravanju sa stvarima koje nisu za poigravanje.

Kada kriza traje ovako dugo kao što traje naša, i krug odgovornih se širi. Više ne obuhvata samo one koji su na vlasti, njihovu pohlepu, korumpiranost, politicki primitivizam, i ne samo opoziciju i njenu neodgovornost, narcizam i nedoslednost, nego i mnoge obicne gradjane ove drzave jer ne pokazuju ni dovoljno volje, ni dovoljno snage da se solidarno organizuju u jake sindikate, uticajna esnafska udruzenja, da istraju u poštovanju svojih prava na radnom mestu i svuda gde je to neophodno. Postoji odgovornost i za to što su u godinama najvece katastrofe na celo drzave birani glavni krivci za takvo stanje i što ce, mozda, opet biti birani.

Mnogo je galame, intriga, ogovaranja, "mnogo buke ni oko cega", puno sitnih strasti i velike hipokrizije dok se zemlja raspada u politickoj konfuziji, ekonomskom haosu, krecuci se duhovnim i kulturnim stranputicama.

Sve to neodoljivo podseca na sliku "pijanog broda". Dok naokolo besni oluja, krše se katarke, cepaju jedra i talasi lome kormilo, neumoljivo brišuci sve pred sobom, neki od putnika i mornara sišli su u potpalublje i koristeci opštu guzvu pljackaju teret, dok drugi, na palubi raspravljaju hoce li na vrh katarke staviti zvezdu, krst ili orla, koje ime dati brodu i kako ubuduze nazivati kapetana. Na našim prostorima trezvenost je retka, ali pijanstva od kojih se vrti u glavi su cesta. Treznjenje od dubokih i dugotrajnih pijanstava je sporo i nikada do kraja. Ovaj pijani brod, po svemu sudeci, hita za svojom sudbinom. S ovakvom posadom, to je sve izvesnije, pre ce se nasukati na neki od mnogobrojnih sprudova, nego uploviti u luku spasa.