ZASTO JE PRESTAO DA IZLAZI CASOPIS "SRPSKA POLITICKA MISAO" (1)

Nakon sto je u strucnim naucnim krugovima casopis "Srpska politicka misao" ocenjen kao dobar, direktor Instituta za politicke studije dr Zivojin Djuric optuzio je redakciju za zaveru, tj. "da igraju igru njemu iza ledja..."

Mirjana Kalinic

Krajem 1994. godine Institut za politicke studije Beograda pokrenuo je casopis za politicku teoriju, ne bi li makar naceo ogroman, a neistrazen pojmovni politicki prostor. Clanovi redakcije i uredjivackog saveta casopisa "Srpska politicka misao" ocekivali su da se, kroz nove "teorijske inicijative i debate preko stranica casopisa, izraze i oblikuju nove teorijske i vrednosne paradigme uokvirene aktuelnim generacijskim senzibilitetom, kao i ukupnim duhom vremena." Stoga, izmedju ekstrema i plemenske regionalnosti i eklekticke mondijalnosti, opredelili su se za jedino preostalo resenje - kosmopolitizam u nacionalnoj kulturi. "Umesto nacionalistickog anarhizma i mondijalistickog nihilizma i infantilizma", opredelili su se za "izgradnju sopstvenog identiteta", kako bi, kako kazu, "imali sta da ponudimo svetu u kojem jesmo". Ali, vec u pripremi prvog broja casopisa doslo je do nesaglasnosti izmedju "proklamovanog i stvarnog", tj. doslo je do uvodjenja na mala vrata tzv. "firer principa", odnosno pokusaja da se predstavnik Instituta za politicke studije (koji je izdavac casopisa) nametne kao "supervizor".

- Neposredan razlog eskalacije nedavno samo pritajenog sukoba izmedju redakcije casopisa i direktora Instituta dr Zivojina Djurica jesu tekstovi poslednjeg broja na srpskom jeziku, u kojem se, izmedju ostalog, kriticki govori o knjigama koje su objavili clanovi Jugoslovenske levice. Naravno, rec je tek o povodu koji je tinjao dugo i sastojao se u klasicnom sporu na ovim prostorima, koji se moze sazeti u jednom - borba za i protiv slobodne kriticke misli - kaze na pocetku razgovora za "Nasu Borbu" prof. dr Vladimir Cvetkovic, sada vec bivsi glavni i odgovorni urednik casopisa "Srpska politicka misao". On zatim objasnjava tu svoju tezu:

- Oduvek su u domacim strucnim tj. naucnim krugovima postojali, i jos uvek postoje, samozvani cuvari poretka, koji u to ime, i za taj racun, prave vlastitu pre svega politicku, karijeru. Svi oni koji se nadju na putu takvim ambicioznim polutanima (izmedju politike i nauke) vrlo brzo dolaze u specificnu donkihotovsku poziciju da se bore za nesto sto je, zahvaljujuci strukturi odnosa u profesiji, vec unapred izgubljeno.

Inace, stvarni razlog sukoba oko casopisa jeste, kako kaze bivsi glavni i odgovorni urednik, pokusaj politickog arbitriranja u stvarima nauke s jedne, odnosno, otpor slicnim nastojanjima s druge strane.

"Ne talasaj"

"Da bi sve bilo uradjeno po principu "ne talasaj" izdavac nije prezao ni od naknadnih izmena u sadrzaju brojeva koji su vec bili spremni za stampanje. Ponekad su to bile izmene u poslednjem trenutku, tj. u stampariji. "Vrhunski primer ove ad hok cenzure, o kojoj redakcija nije bila ni obavestena, jeste nedavno izaslo englesko izdanje casopisa u kojem su, u pojedinim clancima, prakticno izbaceni gotovo svi kriticki argumenti koji pogadjaju aktuelnu vlast u Srbiji", naglasava nas sagovornik, zakljucivsi na kraju da sukob oko casopisa potvrdjuje tezu da se u nasoj kulturi, odnosno javnom, naucnom i politickom zivotu malo sta istinski promenilo u poslednjih 20-tak i vise godina. "Nama na izvestan nacin moze samo da sluzi na cast sto smo dosli u slicnu situaciju u kojoj su vec bili ranije renomirani casopisi iz iste branse, poput "Praksisa", "Teorije", ili unapred zabranjene "Javnosti"... Nije lose biti u drustvu Gaje Petrovica, Mihajla Markovica, Ljube Tadica ili Borislava Pekica.

- S druge strane, porazavajuca je cinjenica da se, krajem devedesetih, u jednom bar na papiru pluralistickom sistemu, jos uvek susrecemo sa istim intelektualnim ostrakizmom, grubim potcinjavanjem nauke dnevnoj politici, koji su bili zastitni znak totalitarnog komunizma od koga se danas svi, pa tako i aktuelna vlast odlucno distanciraju - kaze dr Vladimir Cvetkovic.

Pozadina sukoba

"Savet je hteo da pomogne u pravljenju statuta i pravilnika o svom radu, ali je bilo ocigledno da ti predlozi nisu dobrodosli i da direktor, a verovatno i Naucno vece Instituta, imaju ideju kako da pomere da casopis ne bude vise u nadleznosti Saveta, i da Savet, zajedno sa redakcijom, stave pod svoju kapu."

Medjutim, na sastanku pocetkom juna maske su pale. Naime, clanovi Saveta prvi put su culi da je Naucno vece Instituta donelo Pravilnik (i to dve nedelje ranije) koji je od A do S bio njegov pravilnik (Naucnog veca Instituta). "Savet nije konsultovan, iako se tu regulise status Saveta, cime je, u stvari, precutno stavljeno do znanja ljudima u Savetu - ili ce se povinovati toj jednostranoj odluci Veca Instituta i direktora, ili ce se pokupiti i prestati da rade. Mislim da je bila namera da se stave ljudi pred dilemu: ili-ili. Sve u nadi da oni koji imaju nezavisno misljenje o tome kako treba casopis da izgleda, sto je uloga Saveta, pokupe prnje", naglasava dr Samardzic.

To se, inace, moglo primetiti i po nacinu na koji je sastanak odrzan, koji je, najblaze receno, "cudan". Naime, po recima dr Samardzica, predsednik Urednickog saveta je sazvao sastanak, a da nije znao za promenu pravilnika o radu.

Teorija zavere

- Znate, po maniru ljudi koji planiraju zavere, ispada nikada nemate cinjenice, vec se samo baci na sto jedna opsta teza o zaveri. Posto cinjenica nema, teza o zaveri se ne moze ni demantovati - kaze dr Slobodan Samardzic, a zasto se prica, po pravilu, uvek zavrsava sa nekakvim zaverama, to ovako objasnjava:

- Kada neka ekipa pocne nesto dobro da radi, imate onda internu destrukciju. U ovom slucaju, direktor Instituta odigrao je ulogu razaraca, tj. tu destruktivnu ulogu. To se nekako kod nas sudbinski ponavlja kada ekipa krene dobro da radi, tj. kada iz strucnih naucnih krugova (naucnog javnog mnjenja) rad bude ocenjen kao dobar - objasnjava dr Samardzic, naglasivsi posebno da je postojao "fini entuzijazam" mladih kolega iz redakcije i "jedan oprezan entuzijazam" clanova Saveta.

- To je bila lepa simbioza mlade, srednje i starije generacije. Bio sam oprezan. Cinilo mi se, posle dva-tri broja, da je to suvise dobro da bi dugo trajalo. Iz mog iskustva radeci po redakcijama, znam da se uvek nadje "destruktivac", zapravo rec je o klimi koja ipak nadvladjuje kreativnu klimu kod nas. Uvek vam neko podmece nogu, optuzujuci vas, usput, da delujete zaverenicki - rekao je na kraju dr Slobodan Samardzic, clan Urednickog saveta.

(Nastavlja se)