U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE PREDSTAVLJEN NACRT ZAKONA O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI

Krajem ovog meseca republicki Parlament treba da usvoji ovaj zakon, a njegova primena predvidjena je za kraj oktobra

Sansa za strani kapital: Premijer Marjanovic u Privrednoj komori Srbije FOTO: FoNet

Zakon nema prinudni karakter, ali istovremeno sprecava svaki voluntarizam i divlju privatizaciju i nema bojazni da ce ustavni princip autonomnosti usporiti vlasnicke promene, tvrdi srpski premijer Mirko Marjanovic

Posle 90 dana u Privrednoj komori Srbije juce je okoncana javna rasprava o zakonu o vlasnickoj transformaciji i tom prilikom predstavljena je njegova konacna verzija, koja ce se krajem ovog meseca naci pred poslanicima Skupstine Srbije. Nakon usvajanja ovog zakona presudno ce se poboljsati klima za priliv inostranog kapitala u nasu privredu, u kojoj ce strani investitori i svaki strani partner znati jasno sta je cije, sta od koga kupuje i sta time dobija. Pri tome dolaskom stranog kapitala, pre svega kroz vlasnicki ulog, mi cemo omoguciti najvisu mogucu stopu privrednog rasta, istakao je srpski premijer Mirko Marjanovic, oznacivsi istovremeno zakon o svojinskoj transformaciji za kljucni reformski propis, bez kojeg nema bitnih i velikih promena.

Po njegovim recima, postovano je osnovno nacelo da preduzece samostalno donosi odluku o ulazenju u proces svojinskih promena, sto je izraz ustavnog principa o ravnopravnosti svih oblika preduzeca i svojine. Dakle, zakon nema prinudni karakter, ali istovremeno sprecava svaki voluntarizam ili divlju privatizaciju, jer propisuje odredjenu proceduru za sprovodjenje procesa transformacije. Ujedno, zakon je i pravican, jer obuhvata najsiri krug stanovnistva, koji se procenjuje na cetiri do pet miliona buducih akcionara. A s otvaranjem novih radnih mesta kroz aktiviranje sredstava od privatizacije preko Fonda za razvoj i trzista rada na najbolji nacin u ovaj proces se ukljucuju mladi i nezaposleni, tvrdi Marjanovic.

Stimulativnost se sastoji u tome sto dosadasnji stvaraoci drustvenog i drzavnog kapitala mogu pod povoljnim uslovima da postanu njegovi suvlasnici. Nije, dakle, rec o poklonu, istice srpski premijer, vec o pravnoj valorizaciji vlasnistva svih ucesnika koji su doprineli njegovom stvaranju. Takvo nacelo stimulativnosti treba da bude podsticaj da se udje u vlasnicke promene, pa nema bojazni da ce ustavni princip autonomnosti usporiti proces privatizacije. Regularnost i zakonitost u procesu svojinskih promena odvijace se pod strogim i propisanim kontrolnim mehanizmom srpske vlade, resornog ministarstva i Direkcije za procenu vrednosti kapitala, sto treba da bude snazna garancija za vladavinu prava i sigurnost svih ucesnika, kaze Marjanovic. I dodaje da se donosenjem ovog zakona skoro u potpunosti zaokruzuje proces sistemskih promena, koje je zapocela njegova vlada, a s kojim se stvara trzisni privredni ambijent.

Bez tranzicionog soka

Prvu grupu cinice najbrojnija preduzeca s drustvenim kapitalom, koja ce se svojinski transformisati po autonomnim odlukama o ulasku u taj proces. U drugoj grupi su velika preduzeca od strateskog interesa, koja imaju razvojnu i trzisnu perspektivu, ali od kojih su mnoga prezaduzena, pa ce njihova privatizacija ici po posebnim programima vlade, ali i uz njihovu saglasnost. I zaposleni i penzioneri u ovim preduzecima imace u osnovi ista prava kao i sva lica u preduzecima koja se autonomno transformisu. Spisak ovakvih preduzeca bice sadrzan u samom zakonu i zajedno s njim uci ce u skupstinsku proceduru. To je, kaze Vasiljevic, garancija da se ovaj spisak nece nekriticki siriti, a kriterijumi za izbor ovakvih preduzeca su u krajnjoj verziji zakona znatno reducirani - na strateski znacaj i velicinu firmi. Trecu grupu cine javna preduzeca, za ciju vlasnicku transformaciju saglasnost daju osnivaci.

Predvidjena su i tri modela vlasnicke transformacije: prodaja sa i bez popusta, dokapitalizacija s popustom i konverzija duga u akcije, takodje s popustom od 20 odsto. Pre prvog kruga, u kojem se deo akcija dobija bez ikakve uplate, a deo po osnovu otkupa u periodu od sest godina i uz popust, za Fond penzijsko- invalidskog osiguranja izdvaja se 10 odsto akcija svakog preduzeca. To znaci da ce ovaj Fond biti dvostruko hranjen: na ovaj nacin i dobijajuci jos 25 odsto sredstava od prodaje drustvenog kapitala.

Povlasceni uslovi, inace, predvidjaju da zaposleni i penzioneri za svaku godinu radnog staza dobijaju besplatne akcije u visini od 400 maraka, dok su mera za zemljoradnike godine osiguranja ili - ako nisu osigurani - prosek godina koje ce ostvariti osigurani zemljoradnici. Kroz sticanje akcija po osnovu upisa privatizovace se 60 odsto drustvenog kapitala.

Devizne stedise ravnopravne

Za otplatu akcija na rate vredi rok od sest godina, s tim sto se u prve dve godine mora otplatiti 10 odsto, a u preostalim po 20 odsto od upisanih akcija. Kada se radi o raspolaganju sa ovim akcijama, taj rok je normiran na pet godina, sa cime se zele izbeci negativni efekti vaucerizacije i nepravicna alokacija kapitala na malo ruku, objasnjava Vasiljevic. Uskladjeno s tim ove akcije ce se pustati i na finansijsko trziste i veruje se da ce to uravnoteziti odnos ponude i traznje na njemu, odnosno da ce na ovom trzistu imati cime i da se trguje. Akcije kupljene po povlascenim uslovima, medjutim, njihovim vlasnicima odmah daju pravo na upravljanje i dividende, a isti princip vazi i za revalorizaciju njihove vrednosti.

Veliko unapredjivanje zakona, po misljenju dr Vasiljevica, napravljeno je u pogledu devizne stednje (ravnopravni su stara i nova stednja u cvrstoj valuti), jer ce devizne stedite od pocetka biti ukljucene u proces privatizacije i moci ce bez ogranicenja da svoju stednju konvertuju u akcije preduzeca.

Sredstva od dokapitalizacije pripadaju preduzecu, a sredstva od prodaje rapodeljena su u obimu od 50 odsto na republicki Fond za razvoj (s tim sto je ukinuta obaveza da on bilo sta reinvestira u preduzece), zatim 25 odsto na Penzijsko-invalidski fond i isto toliko na Zavod za trziste rada. Novac od prodaje drzavnih preduzeca ide u budzet, a od prodaje komunalnih lokalnoj samoupravi.

Zakon ce se primenjivati od 31. oktobra ove godine, a objasnjenje je da u medjuvremenu treba pripremiti sve tehnicke uslove i logisticku pratnju.

Bojana Jager