Petak, 20. jun 1997. | |
STA SU NOVINARI PITALI MINISTRA BEKA"Zrela verzija" zavisi od primene
Ovaj model privatizacije priziva fazu dokapitalizacije preduzeca i nece biti prepreka za ukljucivanje stranih investitora, tvrdi Milan BekoOvakav zakon je "zrela verzija", istakao je na konferenciji za stampu ministar za ekonomsku i svojinsku transformaciju Milan Beko, a 80 odsto njegovog znacaja sadrzano je u uspesnoj primeni. Istom prilikom objasnjeno je zasto su iz kruga povlascenih izostavljeni naslednici prvog reda. Njihovo ukljucivanje zahtevalo bi odlaganje primene zakona, a sto se tice nezaposlenih o njihovom interesu se mislilo kroz aktivnosti Fonda za razvoj i Zavoda za trziste rada, koji ce biti angazovani na otvaranju novih radnih mesta. Na novinarsko pitanje da li ovakav zakon suzava mogucnosti za dotok svezeg stranog kapitala, jer ne preferira prodaju celog preduzeca ili njegovog veceg dela, odgovoreno je da posle insajderske privatizacije, ostaje jos 40 odsto kapitala za ulazak strateskih partnera. Uz to, uvek postoji mogucnost dokapitalizacije preduzeca, pa se uz doinvestiranje lako moze ostvariti upravljacka kontrola, tim pre sto su akcije disperzovane na veci broj vlasnika. Ovaj model, tvrdi se, stavise priziva fazu dokapitalizacije i nece biti prepreka za ukljucivanje stranih investitora. Objasnjeno je i to da ce se u skladu sa novim zakonom o privatizaciji menjati i sistem oporezivanja, odnosno da ce se porez placati prema ucescu u dividendi, a ne prema posedovanju akcija. Isto vazi i za revalorizaciju. Odgovor ministra Beka na pitanje zasto se sredstva od prodaje akcija ne reinvestiraju u preduzece glasi: zasto bi najpre privatizovali preduzeca, da bi ih posle podrzavili. A u pogledu denacionalizacije i restitucije, ministar kaze, da je to politicko pitanje i da bi njegovo resavanje zahtevalo barem tri do cetiri godine, a "skoro nista od toga nije vise isto". Autori zakona su se opredelili da ne koce proces privatizacije, a kad ova pitanja budu resavana drzava raspolaze resursima da obesteti nekadasnje vlasnike ovakve imovine, kaze Beko. Na pitanje zasto se u zakonu nije naslo resenje za oko 500 preduzeca koja vode sporove sa Republickom agencijom, kako bi i ona usla bez zadrske u privatizaciju, odgovor glasi: Nije se mogla ugroziti nezavisnost sudstva. Posto Zakon nije vremenski orocen, ni u cemu nije smanjena sansa da se i ova preduzeca transformisu i iskoriste njegove povoljnosti. Ministar Beko pri tome veruje da ce odluke sudova uslediti brzo. Procene o ukupnoj vrednosti drustvenog i drzavnog kapitala, radjene na uzorku od 600 preduzeca i po prinosnoj metodi, dale su njegovu vrednost od 100 milijardi maraka, od cega 58 milijardi otpada na drustveni kapital. Za otprilike godinu dana, kada ce biti zavrsene obavezne procene, znace se tacno i sa cime se ulazi u proces privatizacije.
B. Jager
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |