AMERICKI SENAT USVOJIO REZOLUCIJU O RAZVOJU DEMOKRATIJE U SRBIJI

Od Kintonove administracije se trazi da sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju nastavi pritisak na vladu u Beogradu kako bi ispostovala preporuke Gonsalesove komisije za demokratizacijom u Srbiji

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Sa 95:5 u glasovima, u americkom Senatu usvojen je u utorak uvece - posle Predstavnickog doma - zakon o odredjenim organizacionim reformama u spoljnoj politici SAD, koji sadrzi, pored ostalog, i posebnu rezoluciju pod naslovom "Razvoj demokratije u Republici Srbiji".

Kao sto je to "Nasa Borba" juce vec objavila, pomenuta zakonska rezolucija govori o perspektivama za normalizaciju odnosa izmedju Amerike i SR Jugoslavije, pri cemu je od Milosevica i rukovodstva Srbije zatrazeno da se (pored poznatih zahteva vezanih za ispunjavanje Dejtonskog ugovora o Bosni, saradnju sa Haskim sudom, normalizovanje odnosa sa bivsim jugo- republikama i regulisanja statusa albanskog stanovnistva na Kosovu), ispune i sledeci uslovi: da se osigura da predstojeci predsednicki i skupstinski izbori u Srbiji budu slobodni, fer i posteni, da vlast ispostuje i sprovede rezultate tih izbora, kao i da u medjuvremenu zapocne proces izgradnje demokratskih institucija, koji ce, pored ostalog, podrazumevati jacanje nezavisnih medija kao i postovanje zakona.

Americki Kongres takodje obavezao novim zakonom Klintonovu administraciju da sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju nastavi pritisak na vladu Srbije kako bi se ispostovali zahtevi za demokratizacijom, koji su postavljeni Milosevicu u januarskom dokumentu tzv. Gonzalesove komisije OEBS.

"U 14, od 18 najvecih gradova u Srbiji, kao i u 42 najvece opstine, vecinu glasova dobili su kandidati partija koje su predstavljale opoziciju Socijalistickoj partiji predsednika Milosevica i partiji Jugoslovenske udruzene levice njegove zene Mirjane Markovic. Izborne komisije, kontrolisane od strane SPS i predstavnika vlasti, sprecile su sprovodjenje narodne volje ponistavajuci slobodne izbore u Beogradu, Nisu, Smederevskoj Palanci i ostalim gradovima u kojima su opozicioni kandidatri pobedili na fer izborima", kaze se, pored ostalog, u pomenutoj zakonskoj rezoluciji, uz pominjanje tromesecnih masovnih demonstracija u Beogradu i ostalim gradovima sirom Srbije na kojima se zahtevalo priznavanje izbornih pobeda opozicije i otvaranje procesa demokratizacije, kao i uz pominjanje izvestaja Gonzalesove komisije OEBS koja je 3. januara ove godine "zatrazila od predsednika Milosevica i svih politickih snaga u Srbiji da se ispostuje narodna volja i priznaju izborni rezultati od 17. novembra".

Milosevicevo dosadasnje ispunjavanje zahteva OEBS - kako je istaknuto u preksinocnoj senatskoj debati, uz podrsku kritike koja se tim povodom cula na samitu EU u Amsterdamu - apsolutno je nezadovoljavajuce, iako predstavlja "jedan od neophodnih preduslova" za uklanjanje postojeceg "spoljnog zida" sankcija cime bi se Srbiji i Crnoj Gori omogucio povratak u punopravno clanstvo vodecih medjunarodnih organizacija i finansijskih institucija.

Sto se, pak, tice americke javnosti, u jucerasnjim medijskim reakcijama na novousvojeni zakon najvise paznje bilo je posveceno odluci da SAD isplate OUN zaostali dug u iznosu od 819 miliona dolara. Kongres se odlucio na skidanje dosadasnje americke blokade finansiranja svetske organizacije tek kad je od generalnig sekretara Kofi Anana dobijena saglasnost da ce se u okviru UN sprovesti "znacajni stabilizacioni zahvati" u vidu stednje i kresanja preglomaznog administrativnog aparata u Njujorku i predstavnistvima sirom sveta.