Cetvrtak, 19. jun 1997.

VECE SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA JUGOSLAVIJE O SOCIJALNO EKONOMSKOJ SITUACIJI I STRAJKOVIMA

Taman se naviknemo na lose, a dodje gore

Drzava nema istinskih resenja za zahteve koji se isticu u strajkovima i nije u stanju da preduzme radikalne reformske poteze, kaze Dragan Radulovic, predsednik VSSSJ

Beograd. - Iako ovdasnji ekonomski pokazatelji nedvosmisleno ukazuju da smo u recesiji, politicari nas uveravaju da je stanje stabilno, da se ostvaruju planirani zadaci i da nam predstoji period razvoja i uspeha. Oko 60 odsto od ukupnog broja zaposlenih prima zaradu koja je znacajno ispod proseka, 18 odsto u nivou proseka, dok manje od cetiri odsto ima zaradu koja pokriva takozvanu potrosacku korpu. Pri tome, svaki peti zaposleni ne prima redovno svoju zaradu, a kasnjenje se, u sve vecem broju kolektiva, meri mesecima. Vecina zaposlenih svoje nezadovoljstvo manifestuje dugotrajnim i svakodnevnim strajkovima, ukazujuci kako taj "uspeh" izgleda u praksi i kako se zivi, opis je aktuelne ekonomsko-socijalne situacije koji je juce izrekao Dragan Radulovic, predsednik Veca Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije.

Vece SSSJ juce je istaklo i zabrinutost zbog nastavka rasta prihoda javne potrosnje i fiskalnih opterecenja privrede i gradjana, kao i zbog istovremenog povecavanja neizvrsenih obaveza u toj oblasti. To, receno je, izaziva pravi nalet socijalnog nezadovoljstva zaposlenih u zdravstvu i skolstvu i medju penzionerima.

- Tegobno i u potpunoj neizvesnosti zive zaposleni u privredi, posebno oni ciji prinudni odmori jos traju. Jalovo je resenje koje nudi novo prolongiranje nezeljenih odmora, ali je jos gore ono koje bi im definitivno raskinulo radni odnos. Tako se zaposleni stalno nalaze na razmedji loseg i jos goreg. Taman kada se naviknemo na lose, dodje i gore, kaze predsednik VSSSJ.

Jesen vrelija od leta?

Procenjujuci dalji tok ekonomsko-socijalnog nezadovoljstva, Dragan Radulovic je rekao: "Uci cemo u fazu jos dubljih i zescih socijalnih nemira. Postojeci strajkovi se "lome" izmedju dalje radikalizacije, sa prosirenjem zahteva prema drustvu i potpune rezignacije zbog mrsavih rezultata. Danas se ni za jedan strajk ne moze reci da je okoncan, bilo u preduzecima, bilo u citavim granama i delatnostima. Tako strajkovi postaju deo "redovnog stanja", bez ijednog trajno resenog pitanja iz zahteva strajkaca. Gorak eho strakova, pre svega u obrazovanju i zdravstvu, najavljuje vrucu jesen, ako ne i citavo leto."

Ocena sindikalaca je da se iz brojnih strajkova i opsteg radnickog nezadovoljstva na ovim prostorima ne izvlace nikakve pouke, kao i da ih vlast jos procenjuje kao nedovoljno opasne po sebe ili nema odgovora na sustinske zahteve koje isticu radnici.

- Drzava nema istinskih resenja za zahteve koji se isticu u strajkovima koji su potpuno opravdani. Ona nije u stanju da preduzme neke radikalne reformske korake. O tome svedoci i cinjenica da i strajkovi vise nisu selektivni, pa su i radnici NIS nedavno pripretili strajkom. Drzava krije deficit od dve do pet neisplacenih plata i penzija, pa se moze reci da je ona pred bankrotom. Privreda ne uplacuje dve trecine doprinosa za zdravstvo, a za resenje su neophodni radikalni rezovi. Moguca su samo neka palijativna resenja odnosno da ce se od prodaje velikih sistema gurnuti nesto za primirivanje bunta, upozorenje je dr Zorana Stojiljkovica koji smatra da sindikat ne bi smeo da dozvoli da plati cenu odlaganja resavanja socijalnih problema.

G. Djukic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /