ODRZANA OSNIVACKA SKUPSTINA OGRANKA MATICE CRNOGORSKE U BEOGRADU

Beograd je odavno najveci crnogorski grad. Dok se nad Srbijom ne razvedri od nacionalizma, tesko se moze racunati na shvatanje crnogorskog pitanja, ocenio Marko Spadijer

Beograd. - U Centru za kulturnu dekontaminaciju (Paviljon Veljkovic) sinoc je odrzana osnivacka Skupstina ogranka Matice crnogorske u Beogradu na kojoj su izabrani clanovi Upravnog odbora i Predsednistva.

Ispred Matice crnogorske sa Cetinja prisutne je pozdravio njen predsednik Bozina Ivanovic, koji je, izmedju ostalog, rekao da je Crna Gora u ovom ratu dozivela katastrofu iako, navodno, u njemu nije ucestvovala. "Vladajuce partija zavodi jednostranacku vlast, mada proklamuje parlamentarnu demokratiju. Nastaje period atakovanja na tradicionalne istorijske, kulturne, etnicke i moralne vrijednosti. Negira se crnogorski narod i njegova istorija. Rasplamsava se ideologija velikosrpstva i organizuje asimilacija Crnogoraca. Ukidaju se i transformisu institucije kulture, osobito one od posebnog interesa za republiku, i ukljucuju u funkciju denacionalizacije".

Ivanovic je naglasio da su nakon konstituisanja Matice crnogorske na Cetinju 1993. godine, kao vanstranacke, nepoliticke i naucne institucije, njeni organi utvrdili nacela, ciljeve i programe, koje je prihvatio impozantni broj intelektualaca, kako u Crnoj Gori tako i u dijaspori. Dodao je i to da Matica nije samo elitna kulturna i naucna organizacija, nego i siroki kulturni i drustveni pokret, zato i organizuje ogranke.

Program se, pored ostalog, zalaze da Crna Gora mora ostvariti: medjunarodno priznati drzavni subjektivitet, pristupiti Ujedinjenim nacijama, kao i da tezi uclanjenju u Savet Evrope, uspostavi veze sa Evropskom unijom, pristupi organizacijama kolektivne bezbednosti i ukljuci se u medjunarodne organizacije.

Po recima generalnog sekretara Matice sa Cetinja Marka Spadijera, duze od jednog veka traje doseljavanje Crnogoraca u Srbiju. "Beograd je odavno najveci crnogorski grad. Dok se nad Srbijom ne razvedri od nacionalizma, tesko se moze racunati na shvatanje crnogorskog pitanja. Da li ce vas obiljezavati kao izdajice ili uvaziti kao prijatelje, zavisice i od stepena u kojem ce Beograd u sebi savladjivati palanku."

- Zelim da naglasim da Matica nije samo zavicajno udruzenje, niti nacionalni simbol na kapi i rukavu. Ona je organizacija obrazovanih ljudi danasnjice koji misle svojom glavom. Kao takva ona je i kolektivna terapija za oslobadjanje od inferiornosti, straha, predrasuda, naivnosti, opsjednutosti visim ciljevima. Ona trazi vise od okupljanja i nostalgije - zakljucuje Spadijer.

Objasnjavajuci motive zbog kojih se prihvatio predsednicke funkcije ogranka Matice crnogorske u Beogradu, Branko Baletic je naglasio da je rec o osecanju duga prema Crnoj Gori. Po njegovim recima, ako Crnogorci prihvate stanje onakvo kakvo je ima smisla da krenu u borbu za duhovnost Crne Gore. Dodao je i to da ce ogranak Matice crnogorske saradjivati u nekim projektima sa Maticom srpskom, a sasvim je izvesna njihova realizacija.

Za predsednika Upravnog odbora ogranka Matice crnogorske izabran je: Branko Baletic za sekretara Darinka Pejovic, dok su clanovi Maja Kaludjerovic, Ratko Vucinic, Cedo Vuletic, Marko Zecevic, Nada Kovacevic, Draga Kapicic, Gojko Kastratovic, Vjera Mujovic, Milos Milicic, Borka Pavicevic, Dragan Perovic, Zeljko Perovic, Nikola Popovic, Boro Tribalic i Dragoljub Djuricic. Na Skupstinu ogranka Matice crnogorske u Beogradu usvojen je Program i Statut. Skup je vodila Darinka Pejovic, a pored ucesnika u radu Skupstine bili su prisutni i pocasni gosti Filip David i Radomir Konstantinovic. U muzickom delu programa ucestvovao je violinista Tripo Simenuti. Naredna Skupstina bice odrzana sledece godine.

O. Milosavljevic