Cetvrtak, 19. jun 1997.

UMESTO LIBERALIZACIJE, CARINE NEZNATNO SMANJENE

Dugo putovanje do STO

Zbog protivljenja privrednika, Liberalizacija odlozena. Prema proceni Vojislava Stankovica iz Instituta za spoljnu trgovinu, Jugoslavija u naredne dve do cetiri godine nece postati clanica STO

Predlog Zakona o carinskoj tarifi, koji ce se uskoro naci u skupstinskoj proceduri i novi prelevmani za uvoz poljoprivredno- prehrambenih proizvoda, koji su stupili na snagu, kako kaze Vojislav Stankovic iz Instituta za spoljnu trgovinu, ne znace priblizavanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji i znacajniju liberalizaciju uvoza, koja bi u tom slucaju bila neophodna.

Da bi Jugoslavija postala clanica STO, objasnjava Stankovic, potrebno je da se podnese memorandum o trgovini, koji bi sadrzavao listu koncesija o poljoprivrednim proizvodima i jedinstvenu carinsku tarifu. "U ovom momentu uvoz je liberalizovan, ali uz odgovarajuce carinske stope i uz prelevmane. Naime, smanjene su carinske stope za uvoz sirovina i repromaterijala, kako bi domaca industrijska proizvodnja zazivela. S druge strane poostren je rezim uvoza poljoprivrednih proizvoda, jer izvoz ovih proizvoda gubi na tempu, a spoljnotrgovinski deficit u ovoj oblasti je sve znacajniji. Zato uvedeni prelevmani treba da obeshrabre sve uvoznike poljoprivrednih proizvoda", kaze sagovornik "Nase Borbe".

Stoga predlozen zakon o carinskoj tarifi treba, prema Stankovicevoj oceni, samo da premosti sadasnje stanje u ovoj oblasti i bude prvi korak ka liberalizaciji uvoza. Inace, kako su dva pokusaja Jugoslavije da postane clanica STO bila blokirana, prema misljenju Stankovica, proci ce od dve do cetiri godine dok SRJ ne bude primljenja u ovu organizaciju.

Jedan od razloga zasto se bez obzira na to, nije pristupilo, dugo najavljivanoj iz saveznog Ministarstva za spoljnu trgovinu, tarifikaciji carina, je i taj sto su se privrednici u Komori Jugoslavije, zestoko usprotivili znacajnijoj liberalizaciji uvoza, ocenjujuci da bi domaca privreda u tom slucaju propala.

Carina niza za svega nekoliko odsto

Uvoz zivih zivotinja ce se umesto sa 14,91 odsto cariniti po stopi od 14,24 odsto dok ce se meso i drugi klanicni proizvodi, cariniti po stopi visoj od dosadasnje za 6,65 odsto. Za mleko i proizvode od mleka, zivotinjska i pticija jaja i prirodni med prilikom uvoza placace se carinske dazbine vise za 5,10 odsto, za voce 0,48 odsto, za kafu i caj dazbine ce biti nize za 0,53 odsto dok ce za zitarice stopa biti visa za 5,52 odsto.

Carina za masnoce i ulja zivotinjskog i biljnog porekla bice niza za 3,74 odsto, secera za 1,15 odsto, a alkohola i sirceta za 3,90 odsto. Duvan ce se cariniti po nizoj stopi za 4,31 odsto, farmaceutski proizvodi za 6,32 a djubriva za 5,49 odsto. Dazbine za sirovu kozu ce biti nize za 5,08 a za prirodno krzno za 4,40 odsto.

Za svilu, vunu, pamuk i tekstil, carina ce biti niza za oko sest odsto dok ce se uvoz tepiha cariniti po stopi visoj od dosadasnje za 2,48 odsto. Za plemenite metale, nakit i metalni novac, carina ce biti visa za 3,72 odsto. Uvoz drveta i proizvoda od drveta carinice se po stopi nizoj za 4,08 odsto, a metali, zavisno od vrste od 3,5 do pet odsto. Za namestaj i posteljinu, carina je ostala nepromenjena.

U ovom momentu vecina privrednika ne moze da komentarise Predlog zakona o carinskoj tarifi, jer se tek nasao pred skupstinskim poslanicima, bez predhodne javne rasprave. "Tesko je govoriti o predlozenim tarifama jer ce do usvajanja verovatno biti promena. Ako je sustina da repromaterijali i rezervni delovi imaju nizu carinsku stopu, onda je to dobro za domacu industriju. Mozda ce, ionako predimenzionirana industrija za belu tehniku, moci da uvozi delove, montira ih i pokrene proizvodnju. Nama ide u prilog da carine budu nize, ali i da deo robe ostane na kontingentu, jer tako imamo pregled robe koja ce uci u zemlju. U suprotnom bi, inace, svaka piljarnica moga da uveze kamion dva robe i napravi haos na trzistu", kaze Slobodan Krivic, direktor sektora za spoljnu trgovinu u "Elektrometalu".

U "Nikolasu" su, kako kaze Velibor Golubovic iz pres sluzbe, koristili povlastice pri uvozu i placali svega jedan odsto za carinsko evidentiranje, jer su uvozili tkanine koje se ne proizvode ili malo proizvode u zemlji. Ukoliko bi se te povlastice ukinule i bude se placala carina od jedan do 12 odsto, proizvodi ove modne kuce bi, prema njegovim recima, poskupeli za procenat povecanja carinske stope.

S druge strane jedan od uvoznika bele tehnike, snizio je cene svojih proizvoda, upravo racunajuci na najavljnu tarifikaciju i liberalizaciju uvoza. U svakom slucaju, ocena je predstavnika ove firme, ukoliko bude smanjenja carina "lakse bi se radilo". Trenutno, prema njegovim recima, carinska stopa na uvoz frizidera je 15 odsto. Uz to su dolazile i dve takse od cetiri i taksa od jedan odsto za carinsko evidentiranje, te je tako uvoz frizidera bio opterecen sa 24 odsto.

"Uvoz ves masina i obuce je pak bio opterecen sa 41 odsto carinskih i vancarinskih dazbina. Stoga pretpostavljam da je nominalno carina povecana, ali je mozda u globalu smanjena", kaze predstavnik uvozne firme.

Ni u "Okulusu" jos ne znaju kakve ih carinske stope ocekuju kada je u pitanju uvoz naocara i sociva. Ali, kako kaze Branka Ruzic, ukoliko bi zaista carinska stopa za sociva sa devet odsto pala na pet, to bi, svakako, znacilo pojeftinjenje ovih proizvoda.

U fabrici obuce "Solid" iz Subotice, naglasavaju da bi njima mnogo znacilo ukoliko bi carinske stope za uvoz sirovina bile nize. "Nasa proizvodnja je 100 odsto za inostrano trziste. Kupac nam dostavlja repromaterijal, a mi naplacujemo svoj rad i masine. Zato bi nam dosta znacilo da carinske stope za uvoz sirovina budu nize", istice Srecko Novakovic, generalni direktor "Solida".

T. Ostojic
S. Jovicic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /