Jednakost razlicitosti

Velimir Ilic

Da "dva oka u glavi" jugoslovenske federacije vec poodavno mnoge stvari vide, rade i tumace razlicito nije nista novo a jos manje zacudjujuce. Jer, tamo gde pocinju politika, vlast i interesi - prestaje ljubav, makar ona bila deklarativna, sto ce reci formalno neophodna da se narodu dokazu potrebe zajednickog srpsko- crnogorsko-srpskog federalnog suzivota.

Milosevicev eksperiment sa "upotrebom Momokratije", ciji je cilj bio disciplinovanje premijera Djukanovica, izrodio se u golim okom vidljiv sukob podgorickog dvojca cija jedna polovina nije prihvatila zelje i komade kormilara iz Beograda. Dvojac, uprkos svemu, vozi dalje i sva je prilika da ce kormilar stici gde je naumio, mada ne i na nacin koji je smislio. Medjutim, Milosevicevi maniri osvajanja Liliceve fotelje stvorili su i kao posledicu ostavili poprilicnu aritmiju u donedavno sinhronizovanom mehanizmu vladavine Crnom Gorom. Taj poremecaj vlasti ovih dana se na sve nacine pokusava nadomestiti borbom za medije u ekoloskoj drzavi koji, kako nas i beogradsko iskustvo uci, znace neprocenjivu podrsku u daljem opstanku na tronu. U Crnoj Gori je, dakle, mali rat za "svoje ljude" u drzavnim glasilima, prvenstveno televiziji. Ishod tog nadmetanja ce, nesumnjivo, bitno odrediti buduce pozicije Bulatovica, Djukanovica i njihovih pulena, bar na domacem terenu.

Nekako istovremeno, u Srbiji je pocela (jos jedna) ofanziva na nevladine i nezavisne medije koji su - neko manje, neko vise - vec godinama kamen u levoj cipeli vladajuceg kucnog saveta. Sredstva se, uglavnom, vrlo smisleno biraju ali samo tako i toliko koliko doprinose cilju - sto lagodnijem ulasku (pred)izborni finis, sa sto manje disonantnih tonova ili, ako je moguce, sa jednoglasjem. S obzirom da su narucioci i izvrsioci "sirenja istine i demokratije" (ili tzv. levoumlja) po ledjima nevladinih medija do sada imali prilike da se uvere kako to bas i nije tako lak i jednostavan posao jer efekti mogu biti, dugorocno,veoma kontraproduktivni - jos jednom je na sceni jednakost razlicitosti beogradskog i podgorickog rezima.

Divide et imera, sto bi rekli stari Rimljani. Medjutim, duh demokratizacije ne samo u medijima vec i drustvu uopste - ma kako i koliko to nekom zvucalo kao fraza - vec se isuvise odomacio izvan boce. Upravo zato ga bilo ko sa srbijanskog ili crnogorskog trona ne moze tek tako vratiti raznoraznim subverzijama poput na(r)ucenih agencijsko-redakcijskih paskvila, finansijsko-policijskih prepada i medijskom satanizacijom. Tim pre jer je evidentna agonija onih sto misle da je vlast vecna i bogom dana. I bice jos ociglednija nadolazeca groznica pred iskrivljenim ogledalom od koga se sve redje cuje odgovor na pitanje: "Ogledalce, ogledalce, ko je najlepsi na svetu..."