POSLOVNI REZULTAT POSETE MAKEDONSKOG PREDSEDNIKA VASINGTONU

MMF i Svetska banka kao i privatne banke - i pored politicke podrske koju je gost dobio u Beloj kuci i Stejt dipartmentu - ostali prilicno uzdrzani za nove novcane transfuzije

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Sto se javnosti tice, Kiro Gligorov je dobio ovih dana na nadleznim mestima u Vasingtonu znacajnu politicku podrsku i priznanja za rezultate koje je (kako je ovde zvanicno zovu) bivsa jugoslovenska republika Makedonija postigla poslednjih godina na putu svoje demokratske tranzicije.

Posle susreta s Bilom Klintonom u Beloj kuci i s drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt u Stejt dipartmentu, Kiro Gligorov doziveo je da predsednikov spouksmen Majk Mekari preksinoc saopsti novinarima da Sjedinjene Drzave ocekuju od vlade u Skoplju "dalji razvoj i jacanje demokratskih institucija", s tim sto je uz tu izjavu odmah islo i pratece priznanje da je na tom terenu (bez obzira na neophodnost nekih korekcija) "u Makedoniji ipak postignut veci napredak nego igde u bivsoj Jugoslaviji".

U Vasingtonu je, inace, potvrdjeno Gligorovu da ce americkih 500 i nesto vise vojnika ostati jos dosta dugo da obezbedjuju granice Makedonije u sastavu mirovnog odreda Ujedinjenih nacija - u svakom slucaju (kako je naglaseno) bice to znatno duze nego sto je predvidjeno da se pripadnici SFOR zadrze u Bosni i Hercegovini.

Gligorov je - sto se toga tice - trazio od Klintona da se preispita odluka o povlacenju americkih trupa iz Bosne posle juna 98, izrazavajuci bojazan da period od sledecih godinu dana nece biti dovoljan za planirano sprovodjenje svih odredaba Dejtonskog sporazuma, uz upozorenje da bi posle toga (bez daljeg prisustva Atlantskog pakta) Bosna mogla da se pretvori u popriste novog rata, sa opasnoscu da se taj sukob prenese i na sire podrucje jugoistocnog Balkana.

Kiro Gligorov je u ovim politickim razgovorima dobio u utorak punu podrsku i priznanje americkih domacina. U onim drugim vaznim vasingtonskim centrima, - u onima u kojima se odlucuje o konkretnoj finansijskog potpori svim onim znacajnim reformama za koje se opredelila Makedonija - gost iz Skoplja, medjutim, nije bas naisao na prijem kome se nadao.

Naime, prema informacijama iz Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, zajmovi i krediti za Makedoniju nastavice da se realizuju dosadasnjim prilicno usporenim tempom, zbog problema koji su jednim delom i u vezi s nezavrsenim deobnim bilansom republika iz sastava bivse Jugoslavije.

Sto se toga tice, pokazalo se da situacija nije mnogo povoljnija ni u pregovorima koje je Kiro Gligorov imao u Vasingtonu i s predstavnicima privatnih americkih banaka i ostalih institucija, koje su - i pored politicke podrske koju je gost dobio u Beloj kuci i Stejt dipartmentu - ostali prilicno uzdrzane za nove transfuzije u Makedoniju, sa obrazlozenjem (kako se saopstava) da je takve projekte moguce realizovati u potpunosti tek kad vlada iz Skoplja bude regulisala svoja zaostala dugovanja inostranim poveriocima.