NACRT ZAKLJUCAKA AMSTERDAMSKOG SAMITA O BIVSOJ JUGOSLAVIJI

Vlasti u Beogradu se podsecaju na poduzi spisak uslova od kojih ce zavisiti evolucija odnosa EU. U prvom redu to su primena Gonzalesovog izvestaja, Dejtonskog sporazuma i ostvarivanje siroke autonomije Kosova

Mirko Klarin
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Amsterdama

Prvi put od Luksemburskog samita u junu 1991, koji se odrzavao u trenutku kada je poceo rat u Sloveniji, bivsa Jugoslavija nije bila na dnevnom redu polugodisnjeg zasedanja sefova drzava i vlada EU. Ne zato sto je u medjuvremenu - od Luksemburga '91. do Amsterdama '97 - ta kriza resena, vec zato sto su Evropljani imali neka vaznija posla: usvajali su novi Ugovor o Evropskoj uniji. Zbog toga je, u ponedeljak uvece, izostala rasprava o spoljno-politickim temama od interesa za EU, medju kojima je na prvom mestu bila bivsa Jugoslavija. Trebalo je da se ta rasprava vodi na odvojenoj veceri ministara inostranih poslova, ali su njihove planove osujetili sefovi drzava i vlada, koji su ministre pozvali na zajednicku radnu veceru - posvecenu iskljucivo evropskim temama.

Bivsa Jugoslavija prisutna je samo u zakljuccima Amsterdamskog samita, koji su trebali da budu usvojeni kasno sinoc, nakon zakljucivanja ovog broja naseg lista. Za pretpostaviti je da, posto zavrse mukotrpno usaglasavanje teksta novog Ugovora o Evropskoj uniji, ucesnici Samita nece imati ni vremena ni energije za podrobniju raspravu o bivsoj Jugoslaviji, te ce bez mnogo diskusije usvojiti ponudjeni nacrt zakljucaka.

U poslednjoj verziji nacrta samitskih zakljucaka, o bivsoj Jugoslaviji se kaze sledece:

Sefovi drzava i vlada EU dele zabrinutost medjunarodne zajednice zbog sporog napredovanja SR Jugoslavije na putu demokratije i postovanja osnovnih prava i sloboda, kao i zbog samo delimicnog ostvarivanja Gonzalesovih preporuka. Vlasti u Beogradu se, tim povodom, podsecaju na poduzi spisak uslova od kojih ce zavisiti buduca evolucija odnosa EU sa SR Jugoslavijom. To su, u prvom redu, kompletno ostvarivanje svih preporuka iz Gonzalesovog izvestaja; zatim razvoj na Kosovu koji bi trebalo da osigura postovanje ljudskih prava i siroki stepen autonomije; pa puna primena Dejtonskih sporazuma; te, konacno, ispunjavanje svih ostalih uslova predvidjenih tzv. regionalnom strategijom EU za drzave bivse Jugoslavije.

Slicnu zabrinutost evropski sefovi drzava i vlada izrazavaju i zbog "dosadasnje sporosti u konsolidovanju Bosne i Hercegovine kao jedinstvene drzava, u skladu sa Dejtonskim sporazumima. Lideri bosanskih strana se podsecaju da su - ako zele da sprece novu katastrofu - pred svojim narodima odgovorni za iskreno i celovito ispunjavanje obaveza preuzetih u Dejtonu. Uz podsecanje na brojne deklaracije i zakljucke Saveta ministara EU posvecene situaciji u Bosni i Hercegovini, Amsterdamski samit sa zadovoljstvom, kako je naglaseno, pruza punu podrsku zakljuccima ministarskog sastanka tzv. Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, koji je 30. maja odrzan u Sintri.

Sefovi drzava i vlada EU, dalje, izrazavaju zahvalnost i odaju sva priznanja dosadasnjem Visokom predstavniku Karlu Biltu, uz obecanja iste bezrezervne podrske njegovom nasledniku, Karlosu Vestendorpu. Evropska unija ce saradjivati s njim i drugim predstavnicima medjunarodne zajednice, kako bi se vodjstva bosanskih strana privolela da u potpunosti ostvare sve preuzete obaveze, sto je pre svega u interesu njih i njihovih podanika, kao i u interesu stabilnosti u regionu.

U nacrtu samitskih zakljucaka o Hrvatskoj, evropski sefovi drzava i vlada izrazavaju zadovoljstvo izborima koji su odrzani u istocnoj Slavoniji i odaju priznanje odlucujucoj ulozi UNTAES i njihovog administratora Zaka Klajna. Uprkos tome, navodi se, Evropski samit podvlaci da rigorozno postovanje ljudskih i manjinskih prava u citavoj zemlji, ukljucujuci i pravo na povratak izbeglica i raseljenih lica, ostaje sustinski uslov procesa reintegracije i poboljsavanja odnosa EU sa Hrvatskom.