MIRSAD TOKACA, GENERALNI SEKRETAR DRZAVNE KOMISIJE ZA PRIKUPLJANJE CINJENICA O RATNIM ZLOCINIMA NA PODRUCJU BIH

Na prostoru BiH dosad registrovano 25.791 lice koje je pocinilo zlocin ili je saucestvovalo u zlocinu

Zlocin nema nacionalni predznak: Mirsad Tokaca

Jedna nedavna poseta prilicno heterogene beogradske delegacije Sarajevu imala je, svi se slazu sasvim slucajno, prvi kontakt u Drzavnoj komisiji za prikupljanje cinjenica o ratnim zlocinima na podrucju Republike Bosne i Hercegovine. "Prosle hefte dobio sam haber o vasem dolasku i za mene je to bio dobar znak. Nadam se da pocinjemo komunicirati, sto za sada i nije mala stvar", bile su prve reci generalnog sekretara Mirsada Tokace, koji je svojim gostima - predstavnicima Multinacionalnog drustva Bosanaca i Hercegovaca u Beogradu i Drustva za istinu o NOB 1941-1945. - podrobno govorio o petogodisnjem iskustvu rada Komisije koja, kako je rekao, iako formalno pod istim krovom gde i Predsednistvo drzave "radi samostalno".

"Komisija je osnovana jos 28. aprila 1992. godine jer je odmah bilo jasno da je ovaj rat bio usmjeren prije svega protiv civilnog stanovnistva. O karakteru rata ne bih, iako je i to potpuno jasno, posebno nama Bosnjacima. Za nas vise nema tajni i niko nas ne treba uvjeravati da je to bio ovakav ili onakav rat. To ne trazimo, ali moram reci da nam ne pada na pamet da optuzimo cjelokupan srpski narod za ovo sto se nama desilo. Taman posla. Nije cio srpski narod poceo i proizveo rat (iako ga je vecina podrzala) ali smo mi kivni na one koji su sve to zamislili i pripremili, sto je takodje vec svima dobro poznato".

Tokaca u prilog "selektivnoj" optuzbi pominje paket (60 kg) koji je januara 1993. godine dobio od prijatelja iz Novog Sada, ali istovremeno, nudeci za svakog pojedinacno medicinsku i drugu dokumentaciju, kaze da se ne moze tek tako zaboraviti hiljadu i sto zrtava od snajpera u Sarajevu.

"Mi vjerujemo da cemo dosta istraziti i nas ne zanima ko je to izvrsio, jer zlocin nema nacionalni predznak. Osim toga mi vjerujemo da cemo uskoro otici i u srpski entitet da i tamo popisemo zrtve i sve dok se ne kaze ko je i sta uradio - nece biti mira u Bosni. Naravno, krivce, odnosno zlocince treba kazniti i bez toga opet nema pomirenja na ovim nasim prostorima".

Za pet godina rada Komisija je prikupila oko 51.000 stranica razlicitog materijala i dokumenata, od cega je analiticki obradjeno skoro 70 odsto. Tokaca misli da je na tom planu zavrseno negde izmedju dvadeset i cetrdeset procenata posla. Procena strucnjaka njegove Komisije govori da je u BiH dosad registrovano 25.791 lice koje je pocinilo zlocin, saucestvovalo u njemu ili su kao pripadnici kojekakvih jedinica bili prisutni egzekuciji.

Logori su posebno pitanje. Komisija, na osnovu saznanja i podataka, svrstavajuci ih u razlicite kategorije, sve do onih "koncentracionih" (Manjaca, Keraterm, Luka Brcko, Celopek...), tvrdi da ih je za pet godina rata u BiH oformljen 441 logor. Tokaca navodi da je cak 360 bilo pod nadzorom srpskih vlasti i vojnika, 77 HVO i samo cetiri Armije BiH. "Samo na podrucju Prijedora bilo je 20 logora, u 86 situacija u ovom ratu ljudi su upotrebljavani kao zivi stitovi, bilo je svega. Mi samo o Srebrenici imamo 3.000 kucanih stranica, gde smo poimenicno registrovali 5.000 zrtava (pominje se 8.000), a nestalih se vodi oko 27.000 gradjana. Posebno vodimo masovna ubistva, kojih je bilo ukupno 882, a navescu samo nekoliko mjesta - Bratunac (55 ubijenih), Brcko (10), Foca (42), Kljuc (35), Kotor Varos (11), Mostar (10), Prijedor (213), Rogatica (337), Srebrenica (75), Zvornik... U Lanistu je za jedan dan pobijeno celo selo (Biljani), a mi smo do sada izvadili 188 tela iz masovne grobnice gdje je ubijeno oko 250 stanovnika sela iskljucivo civila. Bilo je tu zrtava u rasponu od pet mjeseci do starih ljudi. U selu Prhovu nadjeno je 78 zrtava, a do sada smo registrovali ukupno 275 lokacija masovnih grobnica na podrucju BiH. Trideset jedna je ekshumirano prosle godine odakle je izvadjeno tona i po mrtvih ljudskih ostataka. Takvih lokacija na podrucju Sarajeva je trinaest, Bratunca - 9, Donjeg Vakufa - 24, Gorazda i Kljuca - 20, Prijedora - 48, Sanskog Mosta - 30, Zvornika - 14, Zavidovica - 8 i tako dalje. Bosna je uostalom jedna velika masovna gronica".

U Drzavnoj komisiji postoje izjave oko dve hiljade silovanih zena, pretezno iz istocne Bosne, brcanskog kraja, Foce i drugih mesta. Procena, medjutim, ide i do deset puta vise sto nije neobicno, s obzirom da se tek manji broj odlucuje na ispovest. Osim toga malo je silovanih zena ostalo u Bosni. Iz logora Omarska samo je jedna na podrucju republike, a trideset sedam registrovanih rasutih po raznim zemljama Evrope, Amerike i Australije. Nisu zaobidjene ni mentalno retardirane smestene u domu u Visegradu, a bilo je razlicitih taktiziranja u pogledu pustanja na slobodu. Cesto su zadrzavane do kriticnog vremena trudnoce kako bi im eventualno lisavanje ploda bilo opasno po zivot.

U Komisiji tvrde da je na podrucju BiH potpuno "poravnato" 805 sela, unisteno 2.035 verskih objekata. Podaci o tome uglavnom su skupljeni i od pomenutog broja, 1690 pripada islamskoj verskoj zajednici. Potpuno je unisteno 917 dzamija, 35 pravoslavnih crkava, katolickih 314 i sedam jevrejskih verskih objekata. Komisija se, na zahtev Medjunarodnog suda u Hagu, posebno bavila kompletiranjem "dosijea snajper". Medju zrtvama pet je stranih drzavljana, od kojih su tri ubijena a dva ranjena. Samo u Sarajevu je 255 gradjana stradalo od snajperskih hitaca.

Dragan Banjac