LJUBISA DABIC, VISI NAUCNI SARADNIK U INSTITUTU ZA UPOREDNO PRAVO

"Prodaja dela akcija Telekoma Srbije neustavna"

Prema dostupnim podacima za istu cenu prodata tri prava, a da su nudjena odvojeno moglo se postici dvostruko veca cena. Zaposleni u Telekomu bez prava na kupovinu akcija preduzeca, tvrdi Dabic

Rade Repija

"Donosenjem Zakona o izmenama i dopunama zakona o sistemima veza stvoren je vestacki pravni osnov za transformaciju Telekoma, koji nije utemeljen u odgovarajucim odredbama Saveznog ustava, Saveznog zakona o stranim ulaganjima, kao i Republickog zakona o koncesijama", kaze za "Nasu Borbu", Ljubisa Dabic, visi naucni saradnik u Institutu za uporedno pravo. "Stoga sam kod saveznog ustavnog suda, kao i Ustavnog suda Srbije pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti clana 8. odnosno (clana 14a), pomenutog zakona", izjavio je Dabic. Pored toga, ovim Zakonom su ozbiljno narusena prava radnika zaposlenih u Telekomu Srbija, jer se njime stavljaju u neravnopravan polozaj u odnosu na zaposlene u drugim javnim preduzecima.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sistemima veza clanom 14a, predvidja se da maticno preduzece (holding), moze zavisnom preduzecu preneti pravo obavljanja delatnosti (dati koncesiju), za koju je zavisno preduzece i osnovano. Ostavljena je mogucnost da se zavisnom preduzecu prenese iskljucivo pravo obavljanja delatnosti uz nadoknadu koja se odredjuje osnivackim aktom preduzeca, a koja je prema Zakonu, prihod maticnog preduzeca. Zakonodavac je Vladi prepustio da odredi uslove pod kojima ce ovo pravo biti preneto.

Sporna naknada

Mogucnost prenosenja iskljucivog prava obavljanja delatnosti, sa holdinga na zavisno preduzece, u suprotnosti je sa Saveznim zakonom o stranim ulaganjima, kojim se predvidja da koncesiju daje nadlezni drzavni organ na osnovu Zakona. Saveznim zakonom, se takodje ne predvidjaju uslovi, nacin i postupak za prenosenje prava obavljanja delatnosti uz saglasnost republicke Vlade, kako stoji u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o sistemima veza. Taj zakon, za razliku od odredbi o koncesijama Saveznog zakona o stranim ulaganjima, ne predvidja ni zakljucivanje ugovora o koncesiji, niti osnivanje koncesionog preduzeca.

I u odnosu na republicki Zakon o koncesijama (ZOK), Zakon o koncesijama predvidja "uslove nacin i postupak davanja koncesija" za obavljanje delatnosti od opsteg interesa, sa koje se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemima veza ne poziva. Odluku o odredjivanju koncesionara, po ZOK, donosi Vlada Srbije, dok po ovom drugom zakonu tu odluku donosi Javno preduzece uz saglasnost Vlade. Dok je ZOK samo data mogucnost davanja iskljucive koncesije, Zakon o izmenama i dopunama Zakona i sistemima veza izricito uspostavlja tu mogucnost u korist zavisnog preduzeca. Naknada za obavljanje delatnosti, iako po ZOK predstavlja prihod republickog budzeta, u ovom slucaju idu u kasu meticnog (holding) preduzeca. Ovaj zakon, takodje, prenebregava javnu licitaciju za davanje koncesije, obavezu donosenja koncesionog akta, osnivanje koncesionog preduzeca sto je sve predvidjeno ZOK.

- Na osnovu raspolozivih informacija, izgleda da su sa prodajom 49 odsto akcija Telekoma Srbija, za istu cenu prodata tri prava. Iskljucivo pravo obavljanja delatnosti, licenca za mobilnu telefoniju, koja nije iskljuciva, i pravo koje se daje na osam godina, ali nije dovoljno definisano, kaze Dabic. Republika Srbija je mogla ostvariti najmanje dvostruko vecu cenu, da su ta prava prodata odvojeno. Naime, prodajom 49 odsto kapitala Telekoma, po osnovu svojinske transformacije, moglo bi se dobiti priblizno ista suma, kao i za iskljucivo pravo obavljanja delatnosti.

Koncentracija kapitala

Zakonom o izmenama i dopunama, Zakona o sistemima veza, takodje su prema Dabicu, bitno ugrozena prava radnika zaposlenih u Telekomu Srbija. Naime, njima je ovim aktom i prodajom 49 odsto Telekoma, uskracena mogucnost da po osnovu besplatnih akcija, i akcija sa popustom ucestvuju u privatizaciji do 49 odsto preduzeca, sto im je omoguceno u radnoj verziji Zakona o svojinskoj i vlasnickoj transformaciji (ZOST). Time su oni stavljeni u neravnopravan polozaj u odnosu na zaposlene u ostalim javnim preduzecima. "Mozda ce nekim veoma sirokim tumacenjem ZOST, kada bude usvojen, radnicima biti omoguceno da ucestvuju u privatizaciji onog dela koji se odnosi na Postu i Holding. To svakako nece imati isti efekat, kada se zna, da se 85 odsto kapitala hodinga nalazi u Telekomu, te da je profitna sposobnost 80 prema 20 u korist Telekoma, kaze Dabic. Stoga je sasvim jasno zasto je Vlada Srbije zurila sa donosenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemima veza, kojim je omogucena transformacija JP PTT-a, pre nego sto je ZOST usao u skupstinu.

Na potezu sud

Donosenjem i primenom ZOST, bila bi, naime, izvrsena transformacija PTT- a u akcionarsko drustvo. Tek onda bi eventualni strani partneri, prema odredbama Zakona o stranim ulaganjima i Zakona o koncesijama mogli ravnopravno da zatraze koncesiju po unapred utvrdjenom postupku.

"Ocekujem da Savezni ustavni sud, kao i Ustavni sud Srbije, reaguju brzo, uzmu u razmatranje inicijativu, i ukoliko dodju do saznanja da ima osnova, donesu privremenu meru, zabrane primene odredjenih radnji i akata koje proisticu iz ovog Zakona. Zatim bi usledilo detaljno preispitivanje odredbi ovog zakona, i ukoliko bi se utvrdilo da nisu u skladu sa Ustavom i zakonima, citav posao bi bio obustavljen, i moralo bi da se vidi na koji nacin bi onaj koji je garnatovao za pravnu sigurnost rezima koji je primenjen izvrsio nadoknadu stete", kaze Dabic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /