SAVET NEVLADINIH ORGANIZACIJA - UVERTIRA ZA GRADJANSKI FRONT?

Goran Milicevic

Krajem maja odrzan je osnivacki skup Saveta nevladinih organizacija (NVO). Bez velike pompe, gotovo nezapazeno. Ipak, rekao bih da je u pitanju dogadjaj od potencijalno krupnijeg znacaja. Zbog cega?

Pre svega, Savet NVO je ocigledno proistekao iz zimskog protesta gradjana protiv bahatosti rezima, koji po mnogo cemu predstavlja jedan od najznacajnijih dogadjaja u istoriji ove zemlje. Naime, ostvarena je pobeda nad vekovnim strahom od rezima i njegove represivne moci, protest je bilo rekordno dug, odrzavan je u teskim uslovima, bio je veoma mastovit, sve vreme je bio nenasilan, a povremeno upravo karnevalski vedar.

Ogroman broj gradjana je tako naznacio svoju resenost da se izbori za demokratske promene, pokazujuci svoju snagu i sposobnost samoorganizacije (narocito pred kraj, u onim nocnim pohodima iz najudaljenijih delova Beograda, kada je do centralnog trga valjalo zaobici brojne kordone specijalaca) i postao je svestan te svoje snage.

Najzad, rezim je nateran da ispuni i osnovni zahtev protesta (iako je to ucinio na njemu svojstven, nakaradan, nacin).

Ostalo je, medjutim, da se naknadno ispune i ostali zahtevi protesta - demokratizacija medija, fer izborni uslovi i nezavisnost sudstva. I tu je doslo do grdnog razocarenja. Ne u vlast, od koje se nije ozbiljno ni ocekivalo da ih ispuni, nego u lidere opozicije, koji su svojom neslogom izneverili gradjane u protestu i pokazali se kao najbolji zastitnici vec uzdrmanog i posrnulog rezima. Valja uz to primetiti da na brzinu otkazan nastavak protesta nagovestava da su lideri opozicije shvatili da ih protest nadrasta i da je stepen samoorganizovanosti gradjana dostigao tacku u kojoj oni vise nisu bili neophodni protestu i da vise nisu mogli da ga kontrolisu koliko su zeleli.

No, za razliku od onih napadno malodusnih, kojima je ovo neverstvo lidera koalicije "Zajedno" doslo kao zgodan izgovor da nanovo zapadnu u apatiju, smatram da je ono samo dokaz vise za neophodnost postojanja ovakvog tela kao sto je Savet nevladinih organizacija. Za jednim ovakvim telom, koje bi okupljalo mnostvo gradjanskih udruzenja i koordiniralo njihove aktivnosti, potreba je postojala jos za vreme protesta, ali potrebne veze, izmedju nevladinih organizacija nisu postojale, niti je bilo neophodnog iskustva, jer nista slicno ovde nikad ranije nije postojalo. Sada su se ocito stekli potrebni uslovi, jer glavni zadatak takvog Sveta i jeste da stalno vrsi pritisak na politicke partije, kako na one na vlasti, tako i na one u opoziciji, sa ciljem da ih natera da igraju svoju osnovnu ulogu - da efikasno zastite opstedrustvene interese i tako izvedu neophodne promene u drustvu. Posto, sadasnji, umisljeni lideri, gotovo svih partija na politickoj sceni, radije brinu o svojim licnim nego o opstedrustvenim interesima, to ce ovakav Savet, kao glasnogovornik probudjenih gradjana, ocigledno imati pune ruke posla.

Dakle, ako budjenje i samoorganizaciju gradjana tokom zimskih protesta mozemo smatrati za prvu fazu njihovog politickog aktiviranja, onda njihovo masovnije ukljucivanje u razna gradjanska udruzenja i formiranje Saveta NVO, radi pojacavanja pritiska na politicke partije, predstavlja drugu fazu u tom procesu. Valja primetiti da u toj fazi jos ne postoji spremnost tek probudjenih gradjana za vecim ukljucivanjem u rad postojecih partija ili za formiranjem novih. Ali kako sve vise sazreva svest da niko drugi nece umesto njih ostvarivati njihove ciljeve i doneti promene neophodne za izbavljenje iz sadasnjeg katastrofalnog stanja, to ce, mada i dalje neradno i preko volje, gradjani biti prinudjeni da se sve vise aktiviraju i da sami, organizovano, preuzmu stvar u svoje ruke. Prvi stepen takvog samoorganizovanja jesu, dakle, gradjanska udruzenja, a drugi, visi, jeste njihovo povezivanje u okviru jednog koordionacionog tela kakvo je Savet nevladinih organizacija, koji bi vremenom trebalo da postane vazan katalizator drustvenih promena.

U pocetku takav Savet NVO moze biti aktivan samo na poljima gde postoji nepodeljena saglasnost svih nevladinih organizacija, a najmanji zajednicki imenitelj njihovih interesa jeste ostvarenje principa smenjivosti vlasti mirnim putem, kao kljucne potvrde demokratskog karaktera jednog drustva. Naime, vec sam cin promene vlasti namece velikim partijama obavezu da se ozbiljnije posvete zastiti opstedrustvenih (umesto svojih parcijalnih) interesa. Pa ukoliko zamena jedne partije ili koalicije drugom ne donese bitno poboljsanje, valja pruziti sansu nekoj trecoj, cetvrtoj, sve dok se na vlasti ne izredjaju sve relevantne politicke snage koje se zalazu za potrebne promene i stavljaju u izgled efikasnu zastitu opstedrustvenih interesa. A ako ni tada ne dodje do bitnog napretka i pritisak na partije preko Saveta NVO ne bude dovoljan, onda ce takav Savet, u trecoj fazi "grasanske revolucije", nuzno prerasti u nekakav gradjanski demokratski forum (ili cak front), sa zadatkom da umesto sadasnjih - liderskih politickih partija ostvari trazene promene i efikasnu zastitu opstedrustvenih interesa. No, tu je vec rec o dugom roku do kog ce sasvim stasati i generacije mladih, okupljenih oko Studentskog protesta (sa kojima je Savet vec uspostavio saradnju), koje ce biti u stanju da i tako krupan zadatak ostvare.

Do tada, za ilustraciju saradnje kakva se od ovakvog Saveta moze u bliskoj buducnosti ocekivati mogu posluziti aktivnosti oko zakona o univerzitetu. Sadasnji zakon, kao sto je poznato, sasvim je redukovao autonomiju univerziteta, a vlada najavljuje jos rigidniji zakon. Zato je Skupstina Beogradskog univerziteta, na inicijativu Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije (UOOD), pokrenula izradu alternativnog predloga zakona o univerzitetu, koji bi doneo znatno veci stepen autonomije i uskoro sledi javna rasprava o njemu na svim univerzitetima u Srbiji. Kako ni vlast ni opozicija ne pokazuju neki poseban interes da podrze takav predlog zakona, demokratske snage na univerzitetu ocekuju da im upravo Savet NVO, kao reprezent gradjanskih stremljenja, bude vazan oslonac u toj borbi za autonomiju univerziteta. I to ne zato da bi univerzitet posle mogao da uziva u blagodetima takve, znatno vece, autonomije (koja vec postaje uslov njegovog opstanka), kao slobodna oaza u neslobodnom drustvu, nego da bi kao vazna drustvena institucija doprineo demokratizaciji i u ostalim segmentima drustva.

Uspeh u borbi za autonomiju univerziteta bi tako na delu jasno demonstrirao snagu udruzenih nevladinih organizacija. A takvi uspesni primeri delovanja Saveta NVO vodice njegovom daljem jacanju i sirenju citavog gradjanskog pokreta, dajuci sve vecu tezinu njegovim zahtevima i pritiscima na politicke partije.

(Autor je profesor urbane ekonomike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i clan Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije).