BORKA PAVICEVIC O GOSTOVANJU LETECE UCIONICE I RADIONICE (LUR) U SARAJEVU

Nakon Skoplja, Ljubljane, Maribora, Beograda i Mostara umetnici sa prostora nekadasnje Jugoslavije u Sarajevu su organizovali petu letecu ucionicu i radionicu. Kamerni teatar 55 iz Sarajeva uskoro u Beogradu. Sarajevo, Zagreb i Beograd moraju praviti kopce, ali s ljudima koji za to imaju legitimitet

Borka Pavicevic

Da nije bilo intervencije predstavnika OSCE brojna delegacija umetnika tesko da bi se kompletna domogla glavnog grada BiH. Problem je, kaze Borka Pavicevic, dramaturg i rukovodilac Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, sto su "Jugosloveni albanske nacionalnosti" satima drzani na granicnom prelazu u Karakaju kod Zvornika jer im policajci Republike Srpske nisu dozvoljavali prelazak preko teritorije ovog bosanskog entiteta.

"Kasnije je sve islo normalno i u petak je", rekla je za Nasu Borbu Borka Pavicevic pred polazak iz Sarajeva, "bio sastanak LUR-a, radionice koja je svojevremeno u Jugoslaviji, za vreme rata, u kojoj je pocela da radi spisateljica Biljana Jovanovic iz Beograda i Rastko Mocnik iz Ljubljane, radila, ljudi su se sastajali bez obzira (i s obzirom na granice) koje su vec stvorene. Jedan LUR je bio u Ljubljani, jedan u Mariboru i Beogradu, a poceo je iz Skoplja. Prosle godine manifestacija je bila u Mostaru i ove godine je u stvari peti LUR. Ono sto se dalo videti je da je to sada jedna potpuno nova generacija koja u svemu tome ucestvuje, sto je veoma dobro. Tu su bili ljudi iz Podgorice, iz Pristine, Ljubljane, Beograda i sve se odrzavalo u Sarajevu. Prvog jutra su nas posetili Bato Cengic, Marko Vesovic, a posle podne na Umjetnickoj akademiji predavanje je odrzao Bogdan Bogdanovic. Bilo je veoma dobro poseceno i bilo ljudi svih generacija, nakon cega je LUR nastavio sa izlozbom radova koji pokazuju vreme, u svakom od delova nekadasnje Jugoslavije. Usledilo je prikazivanje nekoliko filmova sarajevskih umetnika, koji, naravno, sta bi drugo, tretiraju rat u Sarajevu, ali ne radi se o dokumentarnim filmovima nego umetnicki transponovano".

Razgovarali ste sa umetnicima?

- Da, pricala sam sa Dinom Mustaficem da se u Sarajevu ponovo formira Festival malih eksperimentalnih scena koji treba da bude internacionalan i da se odrzi vec u septembru. Bila sam sa Minkom Muftic, glumicom koja je tokom ovog rata radila od jutra do noci, odrzavajuci duh dece i radjanja radeci po sarajevskim podrumima. Razgovarala sam i sa Gradimirom Gojerom, oko gostovanja Kamernog teatra 55 i vec 24. ovog meseca on ce doci u Beograd i sledeceg dana bice gost u Paviljonu Veljkovic u okviru razgovora "Svlacenje slobode" u osamnaest sati. Videli smo mnogo ljudi, mnogo pricali i mnogo se zestili, mnogo toga prelamali i o mnogo cega se pitali, preterivali, mucili se, bili veseli i, ne znam, u ova tri dana covek promeni dosta agregatnih stanja i neprekidno razmislja - sta sada da se uradi, gde je pravda, gde istina i kako to ustanoviti, jer bez te osnove, ako se nastave mistifikacije, dalje stvari ce ici veoma tesko.

Jeste li nesto p(ri)okazali Sarajlijama?

- Ovaj put nismo uspeli da damo predstavu, vec smo pretzentirali knjigu, koja sadrzi sve ono sto mi radimo i dogovorili se nekakvoj buducoj saradnji. Osim nas iz Beograda, bilo je dosta ljudi iz Novog Sada. Mi smo, ako se uopste stalo, nastavili saradnju i sada je pitanje da li ove stvari treba da razrese ljudi koji su to oduvek radili. Hocu reci da ce preko takozvanog kulturnog plana pokusati da legalizuju svoje drzave ili postojece institucije upravo ljudi koji su do tog rata i doveli. Jer je stvar mira uspostavljanje nekakvog odnosa medju nekakvim silama. Mi nismo sila, ali je dobro da ljudi iz Sarajeva, Zagreba i Beograda prave kopce, ali to treba da rade oni kojima imaju legitimitet. Hocu da citiram svog kolegu Slobodana Snajdera koji je lepo rekao, jednoga dana, to ce biti vrlo brzo, kad se to sve lepo sredi, pojavice se u Beogradu HNK sa Zrinjskim i Frankopanima, a iz Beograda ce da ode, recimo, u Zagreb, neka interpretacija Kosovskog boja ili neke druge teske drame nacionalne. I sada bitno je da se obnove odnosi tamo gde su oni uvek bili a ne da se oni obnove preko drzavnih elemenata. Kulturi nije imanentno nasilje i te procese treba da obave oni kojima je do njih najvise stalo, a na da s time bude politicki ili drzavnicki manipulirano. Dakle, oni ljudi koji su u svojim sredinama radili ono sto je bilo protiv ratova u drugim sredinama. To moze biti veoma zdravo i da na kraju opet parafraziram Dubravku Ugresic koja je pre mesec dana u Briselu rekla: "Zna se ko je krivac za rat, ja u Zagrebu, a Filip David u Beogradu" i to je vazno ne zato da bi neko bio u pravu, vec sto cela ta stvar treba da stane na nekakvu zdravu osnovu. Inace stvar ce se gomilati i nece nikada razjasniti. Jer, nacionalisti su se, na svim stranama, pre rata (i sada) jako, jako dobro dogovarali.

Dragan Banjac