BIVSA JUGOSLAVIJA NA MARGINAMA EVROPSKOG SAMITA U AMSTERDAMU

Bosanske strane se "podsecaju" da bez odlaganja ispune zadatke iz Sintre. Beograd nazaduje u ostvarivanju Gonsalesovih preporuka. Od Zagreba se trazi striktno postovanje ljudskih i manjinskih prava

Mirko Klarin
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Amsterdama

Bivsa Jugoslavija je u poslednjih sest godina pokvarila vise evropskih samita, prisiljavajuci sefove drzava i vlada - najpre "dvanaestorice", a potom i "petnaestorice" - da se umesto pitanjima evropske integracije bave problemima balkanske dezintegracije. Ti problemi ce i u Amsterdamu biti predmet rasprave - najpre ministara inostranih poslova, a potom i sefova drzava i vlada - ali tek na marginama samita. A u njegovom sredistu je novi Ugovor o Evropskoj uniji, koji bi sadasnju "petnaestoricu" trebalo da osposobi da kroz pet godina postanu evropska "dvadesetorica", a kroz desetak mozda cak i "tridesetorica." Ne treba ni pominjati da od svih drzava bivse Jugoslavije, samo jedna - Slovenija - ima sanse da se u doglednoj buducnosti prikljuci onome sto se, upravo na Amsterdamskom samitu, definise kao "prostor slobode, bezbednosti i pravde."

Ako je bivsa Jugoslavija gurnuta na marginu samita, to nije zato sto su u medjuvremenu problemi u njoj postali manji, vec pored ostalog i zato sto je - u predvecerje Amsterdama - neocekivano izbila kriza u jednom od osnovnih projekata evropske buducnosti: projektu monetarne unije. Francuska je, podsetimo, dovela u pitanje usvajanje Pakta stabilnosti, kojim se propisuju stroge sankcije za krsenja budzetske i monetarne discipline u buducoj "zoni eura", tj. jedinstvene evropske valute. Usvajanje tog Pakta, nova francuska vlada je uslovila odlucno evropskom akcijom za suzbijanje nezaposlenosti, cime se - po oba osnova - konfrontirala sa Nemackom, za koju je budzetska strogost uslov bez kojeg ne moze biti zajednicke valute, a resavanje problema nezaposlenosti prevashodna odgovornost nacionalnih vlada, a ne EU.

Usledila je freneticna diplomatska aktivnost na demontiranju krize i nalazenju kompromisa. U noci izmedju nedelje i ponedeljka u Amsterdamu je odrzan krizni sastanak ministara finansija "petnaestorice", na kojem je usaglasen tekst dve rezolucije - o vecoj ekonomskoj koordinaciji u EU i o zajednickoj politici zaposljavanja i privrednog rasta - koje su prikljucene Paktu stabilnosti kao njegov sastavni deo. Time su, po recima predsednika Siraka, "ucinjena sustinska poboljsanja u Paktu stabilnosti" i Francuska ga je prihvatila. Takav ishod je, naglasio je Sirak, omogucen "tesnom koordinacijom predsednika Republike (tj. njega licno) i premijera (tj. Zospena)." Kriza je resena i "euro" ide dalje...

Nakon toga, sefovi drzava i vlada "petnaestorice" su krenuli da, poglavlje po poglavlje, usaglasavaju tekst novog Ugovora o Evropskoj uniji. Do juce predvece, u trenutku kada saljemo ovaj izvestaj, usaglasena su poglavlja o zaposljavanju (koje je dobilo najvise mesto na listi prioriteta EU); Socijalnoj povelji (Italija je predlagala da se njen tekst "pojaca", ali se Britanija, koja joj je tek pristupila, tome suprostavila; kao i o vec pomenutom "prostoru slobode, bezbednosti i pravde", tj. ukidanju unutrasnjih granica i slobodnoj cirkulaciji izmedju 13 zemalja-clanica, iz cega su za sada izuzeti Britanija i Irska.

Bivsa Jugoslavija bila je na "meniju" sinocne vecere sefova diplomatije "petnaestorice", koji su usaglasavali tekst deklaracije (ili zakljucaka) koji ce danas podneti na usvajanje sefovima drzava i vlada. Prema informacijama iz diplomatskih izvora koji su ucestvovali u prethodnim raspravama na tu temu, sefovi drzava i vlada trebalo bi da izraze "ozbiljnu zabrinutost" aktuenim razvojem u bivsoj Jugoslaviji i upute "ostra upozorenja" na tri tamosnje adrese.

Prva od tih adresa bile bi sve bosanske strane, koje ne ostvaruju obaveze preuzete Dejtonskim sporazumom. U tom kontekstu samit ce pruziti snaznu podrsku Deklaraciji iz Sintre i zahtevati od bosanskih strana da bez odlaganja ispune sve zadatke koji su u njoj navedeni. Te strane ce se, takodje, "podsetiti" da odgovornost za implementaciju mirovnog sporazuma i sudbinu bosanskih naroda... lezi na njima, a ne na medjunaodnoj zajednici.

Druga samitska poruka bice upucena Beogradu. I on ce se, takodje, "podsetiti" na uslove pod kojim mu je Savet ministara EU 29. aprila ove godine odobrio tzv. autonomne trgovinske mere: puna primena Gonsalesovih preporuka i otvaranje dijaloga za resenje kosovskog problema.

Konacno, treca poruka Amsterdamskog samita bice upucena Zagrebu. Njen ce naglasak, kako saznajemo, biti na striktnom postovanju ljudskih i manjinskih prava, uz podvlacenje da to vazi za citavo podrucje Hrvatske, kao i da ukljucuje i pravo nesmetanog povratka raseljenih lica. Hrvatska ce se, tim povodom, "podsetiti" da su to "esencijalni uslovi" kako za uspeh procesa reintegracije Istocne Slavonije, tako i za buduce unapredjenje njenih odnosa sa Evropskom unijom.