DANAS U AMSTERDAMU POCINJE SAMIT EVROPSKE UNIJE

Da usvajanje Amsterdamskog ugovora koje se ocekuje na samitu, nece biti propraceno formalnom debatom govore i oprecna stajalista Francuza i Nemaca o Povelji o zaposljavanju, cije je ukljucivanje u ugovor trazio novi francuski premijer Lionel Zospen

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Holandjanima je, izgleda, zapalo da budu glavni evropski "ustavotvorci". Najpre su, decembra 1991, uspesno priveli kraju pregovore o Mastrihtskim ugovorima, kojima je dotadasnja Evropska zajednica transformisana u Uniju i osposobljena za prijem tri nove zemlje clanice (Austrije, Svedske i Finske). Pet i po godina kasnije, holandsko predsednistvo EU je vodilo zavrsnu fazu pregovora o reviziji Mastrihta da bi, prosle sedmice, prezentiralo finalnu verziju nacrta novog Ugovora o Evropskoj uniji. Da li su i ovog puta bili uspesni, pokazace rasprava koju ce o tom nacrtu danas i sutra voditi sefovi drzava i vlada evropske "petnaestorice". Ukoliko ga, kao sto se ocekuje, usvoje, taj dokument ce u istoriju uci kao Amsterdamski ugovor o Evropskoj uniji.

U pregovore o novom ugovoru Evropljani su marta prosle godine, na vanrednom Samitu u Torinu, usli sa velikim ambicijama: da svoju, i dalje prevashodno ekonomsku, Uniju - transformisu u politicku, pa i vojnu, silu, ciji ce glas u svetskim poslovima odgovarati njenoj ekonomskoj moci i koja ce biti u stanju da se siri, odnosno da integrise nove demokratije u Centralnoj i Istocnoj Evropi. Sudeci po "instant analizama" poslednje verzije nacrta, koje su proteklih dana objavljivane u evropskoj stampi, te ambicije su samo delom zadovoljene: ekonomska i monetarna unija, po tim analizama, i dalje napreduju mnogo brzim tempom od politicke i odbrambene. Za konacne analize, ipak, treba sacekati finalni tekst Amsterdamskog ugovora - ukoliko, naravno, bude usvojen - utoliko pre sto se najavljuje da debata koju ce o predlozenom nacrtu voditi sefovi drzava i vlada... niposto nece biti samo formalna.

To, pre svega, vazi za debatu o Povelji o zaposljavanju i razvoju, cije je ukljucivanje u Amsterdamski ugovor trazio - i cini se izborio - novi francuski premijer Lionel Zospen. Da iza takvog njegovog zahteva stoje realne socijalne snage, pokazale su manifestacije oko 35.000 sindikalnih aktivista iz citave Evrope, koji su se u subotu okupili u Amsterdamu kao predstavnici oko 18 miliona nezaposlenih u zemljama "petnaestorice". Tekst te Povelje trebalo je sinoc da - na vanrednom sastanku u Amsterdamu - usaglase ministri finansija "petnaestorice", a zaposljavanje ce biti prva tacka na danasnjem dnevnom redu Samita. Francuzi pokusavaju da ozive projekt o velikim javnim radovima u podrucju pan-evropske infrastrukture (novi autoputevi, brze pruge i sl.) koji je 1994. usvojen na Evropskom samitu u Esenu, ali je ostao mrtvo slovo na papiru. Glavni protivnici vadjenja tog projekta iz "naftalina" su upravo domacini samita u Esenu - Nemci - po cijem je shvatanju borba protiv nezaposlenosti odgovornost zemalja- clanica, zbog cega se oni suprostavljaju bilo kakvom ulaganju zajednickih sredstava u projekte infrastrukture. Ostaje tek da se vidi da li ce se, i kako, pomiriti ova dva pristupa, zapravo dve suprotstavljene ekonomske filosofije. U evropskim diplomatskim krugovima kazu da ce to "biti tesko", ali da "nije nemoguce", imajuci pre svega u vidu ulog koji je u igri: prelazak u tzv. trecu fazu evropske monetarne unije.

Drugo otvoreno poglavlje nacrta Amsterdamskog ugovora, u kojem barem po "instant analiticarima" sastavljaci teksta nisu otisli dovoljno daleko, odnosi se na uspostavljanje tzv. podrucja slobode, bezbednosti i pravde. Rec je o poglavlju kojim se unapredjuje saradnja "petnaestorice" u domenu unutrasnjih poslova i pravosudja, sto je u Mastrihtu definisano kao "treci stub" EU (prva dva su: ekonomska i monetarna unija te jednistvena spoljna i odbrambena politika). Amsterdamski ugovor ukida unutrasnju granicnu kontrolu izmedju 13 zemalja- clanica (izuzetak su Britanija i Irska, koje zadrzavaju pravo da kontrolisu svoje granice); zatim predvidja usvajanje zajednicke politike u pitanjima imigracije i azila, kao i pojacanu saradnju u suzbijanju svih oblika kriminala. Ono sto, medjutim, ne zadovoljava pristalice brze i dublje integracije, jeste stav iz nacrta po kojem ce se sve odluke o ovom domenu u narednih pet godina donositi jednoglasno, dok ce se nakon tog perioda - opet jednoglasno - odluciti da li ce se, i u kojim pitanjima, preci na odlucivanje kvalifikovanom vecinom.

Novim ugovorom uvodi se princip "fleksibilnosti", koji bi grupi zemalja- clanica omogucio "ojacanu saradnju" ili "dublju integraciju" u odredjenim oblastima, sto ostali ne bi morali da slede, ali bi mogli kasnije da se prikljuce. Da to ne bi dovelo do stvaranja "Evrope u dve brzine", predvidjeni su striktni uslovi koji se moraju zadovoljiti za takvu, "fleksibilnu" akciju grupe zemalja- clanica. Britanci su, recimo, insistirali da se u pitanjima spoljne politike "ojacana saradnja" ne moze pokrenuti bez saglasnosti svih, sto je uslov kojim se, prakticno, maskira pravo veta na takve inicijative grupe zemalja-clanica EU.

Mada nacrt ugovora i dalje sadrzi ideju o zajednickoj evropskoj odbrani, Britanija i cetiri "neutralne" zemlje-clanice (Austrija, Svedska, Finska i Irska) ce se u Amsterdamu postarati da to ostane samo nacelna aspiracija za daleku buducnost, te da se definitivno blokira francusko- nemacka inicijativa o "fuziji" Zapadnoevropske unije u EU. Za uzvrat Britanci ce, kako se najavljuje, pristati na aktivniju ulogu ZEU u buducim misijama cuvanja mira... pod uslovom da u tim misijama Evropljani koriste naoruzanje, opremu, logistiku i druge vojne potencijale NATO. U domenu zajednicke spoljne politike, nacrt ugovora predvidja formiranje specijalne "celije za planiranje i rano upozoravanje", koja ce delovati pri Generalnom sekretarijatu Saveta ministara, sa zadatkom da prati i analizira razvoj u podrucjima od znacaja za EU, upozorava na potencijalne krize i predlaze politicke i strategijske opcije Savetu ministara.

Kada su, pre 15 meseci, pokrenuti pregovori o reviziji Mastrihta, reforma institucija EU i nacina odlucivanja u njima proglasavani su jednim od glavnih ciljeva citavog poduhvata, zapravo preduslovom za buduce sirenje Unije. U pregovorima, koplja su se lomila oko dva s tim povezana problema: sastav Komisije, tj. broj njenih clanova (komesara), te broj glasova svake zemlje- clanice u situacijama kada Savet ministara odlucuje kvalifikovanom vecinom. Vece zemlje su, jasno, trazile veci uticaj i u Komisiji i u Savetu ministara, a male su se, opet jasno, tome suprotstavljale. Apsurdnost sadasnje raspodele glasova najcesce je dokazivana sledecim primerom: Luksemburg ima jedan glas na svakih 200.000 stanovnika, a Nemacka na 8 miliona!

Nacrtom Amsterdamskog ugovora predvidja se komplikovana sema reforme institucija u tri etape, a u zavisnosti od tempa sirenja, odnosno prijema novih zemalja-clanica. Dok sirenje bude ograniceno na samo dve nove zemlje- clanice, nista se ne menja ni u sastavu Komisije ni u sistemu ponderisanih glasova u Savetu ministara. Kada, medjutim, u EU bude primljeno izmedju tri i pet novih clanica, broj clanova Komisije ostaje zaledjen na 20 (s tim sto bi svaka zemlja imala po jednog komesara - dok sada pet "velikih" imaju po dva), ali bi, dok bi se broj glasova svake zemlje u Savetu ministara blago modifikovao u korist "velikih". Austrija je, medjutim, vec najavila da ce u Amsterdamu staviti veto na takav predlog. Konacno, treca faza - stvarna reforma institucija i nacina odlucivanja - pocela bi onog trenutka kada se EU prosiri sa vise od pet novih zemalja clanica.

Evropska komisija ce, inace, vec sledeceg meseca objaviti svoju analizu o spremnosti pojedinih zemalja Centralne i Istocne Evrope za punopravno clanstvo, a pregovori sa "najspremnijima" trebalo bi da pocnu pocetkom sledeceg leta. Kao glavni kandidati za prijem u prvom krugu pominju se Slovenija, Poljska, Madjarska i Ceska, a eventualno jos i Kipar i Estonija, dok bi za drugi krug ostali Bugarska, Rumunija, Latvija i Litvanija. Na ostale bi dosao red kasnije, tako da bi posle 2010. godine EU mogla brojati cak 30 zemalja-clanica.