BRITANSKI STRUCNJAK ZA ALBANIJU DZEMS PETIFER O ODNOSU KOSOVSKIH I ALBANSKIH LIDERA

Rugovi pretnje ne dolaze samo od Demacija, nego i od albanske dijaspore, narocito u Nemackoj, gde predsednik vlade Bujar Bukosi ima sve vise pristalica. Demaci, iako stariji, ima podrsku mladjih Albanaca, a Bukosi kao mladji oslanja se na dobro situirane starije ljude iz dijaspore

Dragan Bisenic

Britanski strucnjak za balkanske zemlje, a narocito za Albaniju, profesor Dzems Petifer, objavio je pre nekoliko sedmica zajedno s profesorkom Mirandom Vikers knjigu o poslednjim godinama preobrazaja Albanije u ediciji "Plavi vodici". Profesor Petifer, inace, bio je i svedok dogadjaja koji su pocetkom godine ovu zemlju uvukli u politicku krizu iz koje se jos ne vidi sasvim jasan izlaz.

Osim knjige o Albaniji, Dzems Petifer je objavio i knjige o Bugarskoj i Grckoj, a baveci se publicistickim radom saradjivao je u vodecim britanskim i svetskim casopisima. Kao predavac radio je u poznatom oksfordskom Sent Entoni koledzu. Prilikom nedavnog boravka u Beogradu zamolili smo profesora Petifera da prokomentarise aktuelne dogadjaje u Albaniju i medju albanskim vodjstvom na Kosovu.

- Izbori u Albaniji sasvim sigurno ce se odrzati jer to zeli i albanski narod i medjunarodna zajednica. Pitanje je samo koliko ce ti izbori biti fer. Sasvim je izvesno da ce za Berisinu partiju kampanja na jugu zemlje, posebno u selima, biti teska, ako ne i nemoguca. Istovremeno, poslednjih meseci ozbiljno su naruseni odnosi izmedju Salija Berise i Ibrahima Rugove. Manje su izgubili Demaci i radikalni albanski elementi oko njega, posto oni nisu bili vezani za vladu u Tirani.

Demonstracije u Beogradu i u Tirani odrzavane su istovremeno i Demaci je podrzao demonstrante u Beogradu. Da li su on i Berisa imali "pakt" protiv Rugove?

- To pitanje je veoma interesantno. Imao sam srecu da budem u decembru u Beogradu, dakle u vreme kada je Demaci izjavio da se mora verovati u srpski narod. To je veoma vazna izjava u Demacijevoj politickoj platformi. Rugovino stanoviste prolazi kroz velike teskoce. Pretnje ne dolaze samo od Demacija, nego i od albanske dijaspore, narocito u Nemackoj, gde predsednik vlade Bujar Bukosi ima sve vise pristalica.

Otkud to?

- Podrska dijaspore gospodinu Bukosiju veoma je vazna, jer on zastupa aktivniju politiku. Ta podrska manje znaci Demaciju posto on zivi na Kosovu, a Bukosi u Bonu. Iako stariji, Demaci ima podrsku mladjih Albanaca, a Bukosi kao mladji ima podrsku dobro situiranih starijih ljudi iz dijaspore koji ne misle da se vracaju na Kosovo.

Zasto bi Berisa podrzao Demacija, a ne Rugovu?

- To je veoma komplikovan odnos. On zavisi i od licnih svojstava. Stav Salija Berise prema Ademu Demaciju veoma je ambivalentan. U izvesnom smislu, Demaci je marksista. On to uvek govori i jos uvek nije napustio neke poglede koji poticu iz njegovog clanstva u SKJ. Berisa je, nasuprot, u filozofskom smislu antimarksista i antikomunista. U politickom smislu, Berisa je primetio teskoce kroz koje prolazi Rugovino vodjstvo i ponudio je alternative koje bi trebalo da prevazidju podele na pacifiste i ratnicke elemente na albanskoj politickoj sceni na Kosovu. Demaci zastupa aktivniju politiku koja ne bi dovela do vojnog konflikta sa Srbijom.

Poslednjih meseci u gotovo svakom cosku sveta odrzavaju se konferencije o Kosovu. Koliki su njihovi dometi i kolika je vrednost nekih americkih inicijativa o stabilizaciji jugoistocne Evrope?

- Americka balkanska politika menja se veoma cesto. U svako vreme u Vasingtonu mozete naci citav dijapazon misljenja o balkanskim pitanjima. Sada je ocigledno da se pokusava ponovo definisanje politike prema Kosovu, jer je ona do sada bila vezana za tradicionaliste, za Rugovu i Demokratski savez Kosova. Potrebno je sacekati i videti rezultate. Iako su bile dve-tri intersantne stvari koje je rekla gospodja Olbrajt, jasno je da u ovom trenutku oni nemaju definisanu politiku.