ODJECI I REAGOVANJA NA KONCEPT VLADE SRBIJE O LOKALNOJ SAMOUPRAVI

Predlozeni dokument "koncepcijski neprihvatljiv" jer, umesto decentralizacije vlasti prema nacelima Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, zagovara "bezdusnu centralizaciju" kojom se opstinama i gradovima oduzima i ono malo preostale autonomije

Ovaj dokument je "pravi politicki incident", "antipropagandni materijal", "salata od reci", "podmetanje kukavicjeg jajeta", "negacija samouprave", "nametnuto pitanje", "licemerje vlasti", "politicko slepilo", "model totalne arbitrernosti", "pokrice za izbornu manipulaciju"... Ovo je samo uzi izbor iz bogatog arsenala epiteta koji su se proteklih dana culi na racun poslednje verzije Predloga zakona o lokalnoj samoupravi u izdanju Vlade Srbije.

S brojnih savetovanja, okruglih stolova, tribina i drugih skupova odrzanih sirom Srbije u organizaciji Demokratske stranke (koja, za razliku od koalicionog partnera, smatra da je cutanje kontraproduktivno), profesori fakulteta, pravni strucnjaci, narodni poslanici, predstavnici opstinskih skupstina i vlada porucuju da "gradjane treba zastiti od ovakvog zakona"!

Bezdusna centralizacija

Osnovna je primedba ucesnika pomenutih skupova da Vlada ovim zakonom sebi i svojim ministarstvima "daje presiroka ovlascenja da nadziru opstine i da, po sopstvenom nahodjenju, ocenjuju njihov rad kao da je dislocirana drzavna uprava u pitanju". Time se, upozoravaju strucnjaci, "moze neograniceno manipulisati". Na primer, "nema ni govora o nekakvoj lokalnoj samoupravi dokle god joj rezim pise propise", jer se "uspostavlja tutorski odnos drzave nad lokalnom vlascu. Ovakav "model totalne nesigurnosti i arbitrernosti" ne predstavlja nista drugo do "zakonsko pokrice za samovolju i tiraniju".

Pravni strucnjaci dokazuju da je ovim dokumentom napravljena "pravna konfuzija", jer se opstinama, navodno, uvode siroka prava, a prethodno im je Zakonom o sredstvima u svojini Republike i drugim propisima oduzeta sva imovina cije su, inace, bile vlasnici. Tako su domovi zdravlja, skole, kulturne ustanove, kompletna komunalna infrastruktura, pa cak i zgrade skupstina opstina i drugi objekti koji su podizani samodoprinosom gradjana, podrzavljeni. Time je samoupravi, prakticno, "izmaknuto tle pod nogama", podje li se od elementarne cinjenice da "imovina cini njenu bazu, a po saveznom Ustavu pripada svim gradjanima".

Ovim se Vlada, medjutim, ne zadovoljava, vec i sistemom finansiranja stavlja opstine i gradove u "naglaseno zavisan polozaj od republickog budzeta". Uskracuje im izvorne prihode, a onda im "na kasicicu" udeljuje iz drzavne kase.

Politicka i pravna anahronost

Po Ljajicevom misljenju, politicka i pravna anahronost ovog dokumenta ocituje se u clanu u kome se zahteva da, prilikom prijave izborne liste, politicka organizacija navede "da li listu podnosi za vece koje cine predstavnici srpskog i crnogorskog naroda, ili za vece koje cine predstavnici nacionalnih manjina".

To prakticno znaci, smatra Ljujic, da se "unapred iz izborne trke eliminisu gradjanske partije, organizacije, ili moguce koalicije srpskih i manjinskih stranaka". Ovim on samo potvrdjuje ocenu ucesnika okruglih stolova da se, pod izgovorom zastite manjinskog srpskog od majorizacije albanskog vecinskog zivlja, "zapravo uvodi tiranija manjine nad vecinom".

Gotovo cetvrtinu ovog obimnog dokumenta od nekih 225 clanova cine odredbe koje se ticu lokalnih izbora, sto daje za pravo onima koji tvrde da se "zeli dati legitimitet ponistavanju izbora" u "otetim" opstinama i raspisivanju novih po proporcionalnom sistemu koji pogoduje partiji na vlasti, samim tim sto se nadmecu partije, a ne gradjani.

Ukratko, zakljucuje dobar deo srpske politicke i strucne javnosti, Vladin zakonski predlog je "antiustavan", jer u svakom pogledu "porice samoupravu koja predstavlja ustavnu kategoriju", pored toga sto je "nametnut, jer nije na dnevnom redu". Zato treba, glasi jedna od poruka, "spreciti njegovo donosenje i upozoriti medjunarodnu zajednicu da je ovo pokusaj manipulacije i izigravanja Gonsalesove preporuke".

M. Torov