Agencija "Rojter" o akciji srpskih vlasti prema "Nasoj Borbi"

Beograd, Rojter. - Nezavisni beogradski dnevnik "Nasa Borba" optuzio je u petak srpske vlasti za ugrozavanje slobode stampe i obracun sa nezavisnim medijima.

Uprava javnih prihoda Srbije nalozila je listu "Nasa Borba" da plati 437.000 dinara (oko 132.000 nemackih maraka) na ime poreza, iako je ova kuca od pocetka godine, kako tvrdi, vec platila 341.000 dinara poreza na promet i jos 379.000 dinara poreza na dohodak i plate.

Ovaj nalog usledio je nakon sto je, prosle nedelje, inspekcijska petorka republicke uprave prihoda izvrsila munjevitu akciju kontrole finansijskog poslovanja firme "Fininvest" koja izdaje "Nasu Borbu", u Novom Sadu.

Direktor "Fininvesta" Dusan Malesevic uputio je pismo predsedniku srpske vlade Mirku Marjanovicu u kojem je ukazao da je njegova firma u celini izmirila svoje poreske obaveze, dodajuci da su inspektori poptuno ignorisali dokumetaciju koja im je pokazana.

On je ovaj "nerazunmni i nezakoniti postupak inspektora" ocenio kao "ozbiljan pritisak vlasti na 'Nasu Borbu' i nezavisne medije u celini koji ugrozava slobodu stampe". Malesevic je u pismu dodao da se sve ovo desava u trenutku kada je "Nasa Borba" dobila prestizno priznanje Medjuanrodne asocijacije izdavaca, "Zlatno pero"..

"Od svog osnivanja, u februaru 1995. 'Nasa Borba' je trn u oku vlasti", kaze se u komentaru koji je, ovim povodom, objavljen u subotnjem izdanju lista. Nazivajuci resenje o porezu "drzavnim reketom" list dodaje: "Ako danas pristanemo da platimo izmisljeni neplaceni porez, sutra ce nas oporezovati zato sto nismo svi crnomanjasti, ili sto ne nosimo svi isti broj cipela".

Opozicione partije optuzuju vlasti da ogranicavaju slobodu stampe pred predsednicke i parlamentarne izbore.

Beograd je izlozen zestokom pritisku SAD kako bi unapredio postovanje ljudskih prava i slobodu stampe. Vasington je saopstio da ce poboljsanje na ovim poljima doprineti skidanju spoljnog zida sankcija kojim se Beogradu onemogucava pristup medjunarodnim finansijakim i politickim organizacijama. Drzavni organi poricu da ugrozavaju slobodu stampe, tvrdeci da u zemlji postoji oko 2.500 medijskih kuca.