Eho 50. kongresa svetske asocijacije novina

Opsti zakljucak kongresnih rasprava u Amsterdamu bio je da novine zive tesko, ali da ni u kom slucaju nece propasti. U razvijenom svetu, propast jednih novina je vise od poslovnog neuspeha: to je znak da se jedna civilizacijska tekovina nasla u neprilikama za koje ne mora uvek biti odgovorna

Branislav Milosevic

Prva cetiri dana juna, Amsterdam je bio prestonica svetske stampe. Preko 900 izdavaca i urednika svetskih dnevnih i nedeljnih novina iz preko pedeset zemalja, okupilo se na Kongresu svetske asocijacije izdavaca novina (WAN, bivsi FIEJ) da razmeni misljenja i iskustva o svojoj poslovnoj i profesionalnoj svakodnevici. Srbija se na Kongresu pojavila u ulozi pobednika: "Nasa Borba" dobila je, zajedno sa splitskim "Feral Tribjunom" i sarajevskim "Oslobodjenjem", prestiznu nagradu "Zlatno pero slobode". Ovu vest su objavile sve svetske agencije i najznacajniji listovi, ali ne i svi domaci mediji. Ovde i dalje samo porazi izazivaju radoznalost i razumevanje, a uspesi su povod za sumnjicenja i istrage.

Ovogodisnji, Pedeseti kongres Svetske asocijacije novina, koja okuplja preko 15.000 dnevnih i nedeljnih listova iz 90 zemalja, sa svih kontinenata, nastavio je raspravu na temu zapocetu na proslogodisnjem kongresu u Vasingtonu: "Vizije buducnosti II" su bile tematski okvir unutar kojeg su izdavaci i urednici trazili odgovore na probleme koje im namecu neki opsti trendovi, ali i specificne okolnosti u njihovim sredinama. Pored sopstvenih iskustava, izdavaci i novinari su se oslanjali na strucne analize koje im je organizator, tokom priprema Kongresa, podastro kao pouzdanu osnovu za raspravu. U ovim analizama nema, na zalost, pokazatelja o razvoju stampe u nas: pored velikog truda, potpisnik ovih redova nije mogao da izadje ususret zelji organizatora da im se dostave svi potrebni podaci jer se oni ovde, jednostavno, ne evidentiraju.

Prodaja opala u 24 zemlje

Najvisi pad prodaje u zemljama EU zabelezen je u Grckoj (7,5%), a za njom slede Velika Britanija (3,8%), Francuska (1,3%), Nemacka (1%) i Belgija (0,2%). U cetiri zemlje Evropske unije zabelezen je rast prodaje: u Portugaliji cak 14,3 odsto, Irskoj 4,4%, Danskoj 1,1% i u Holandiji 0,02 odsto. U Luksemburgu su tirazi ostali stabilni.

Za poslednjih pet godina, od 1992-1996. ukupan pad prodatog tiraza u zemljama EU iznosio je: 12,3% u Svedskoj, 10,9% u Finskoj, 8,7% u Italiji 6,4 odsto u Irskoj, 5,5% u Velikoj Britaniji, 3,1% u Nemackoj.

Ovi podaci, gde se do njih moze doci, mnogo su porazniji u istocnoj i centralnoj Evropi. Od 1992-1996. godine pad prodatog tiraza iznosio je 36,1% u Ceskoj, 23,4% u Madjarskoj, 9,3% u Bugarskoj.

U SAD tirazi padaju, takodje, dok je u Japanu prodaja porasla za 0,9%. U posmatranom periodu (1992-1996) to znaci da je u Americi 1,2 miliona ljudi prestalo da kupuje novine svakog dana, a u poslednjih deset godina taj broj iznosi oko 5,5 miliona ljudi.

U Japanu, medjutim, dnevno se proda 72,5 miliona primeraka novina dok se u SAD proda oko 57 miliona, u Kini oko 28,5 (samo 10 najvecih dnevnika), u Indiji oko 30 miliona, a u Nemackoj oko 25 miliona primeraka. Najveci kupci novina su Norvezani i Japanci, gde 592 odnosno 582 gradjanina, od njih 1.000, kupuje dnevno novine. Norvezane je lakse razumeti jer imaju na raspolaganju 19,09 naslova na milion stanovnika, dok Japanci imaju svega 0,87 naslova na isti broj stanovnika. Otuda je, valjda, razumljivo sto jedan "Asahi Simbun" mora dnevno da stampa tri izdanja i da ih prodaje u tirazu od preko 10 miliona primeraka.

SAD na 14. mestu

Dok tirazi svuda, osim u Portugaliji, upadljivo padaju, prihodi od oglasa rastu. Sposobni i preduzimljivi izdavaci okrenuli su se prikupljanju oglasa kao najlogicnijoj kompenzaciji za prihod izgubljen od kupaca novina. Doduse, u zemljama razvijenih ekonomija nije tesko obratiti se privredi za podrsku u razvoju novina, mada i tu ima izuzetaka: u jednoj od najpropulzivnijih privreda u Aziji, u Juznoj Koreji, izdaci za oglasavanje u novinama opali su za 4,9 odsto u 1996. godini, posle nekoliko godina rasta. Medjutim, u ukupnom iznosu, izdaci oglasavanja u periodu od 1992-1996. godine porasli su i u Juznoj Koreji za 51,1 odsto.

Ukupni iznosi potroseni na oglasavanje u novinama u SAD, Japanu i Evropi iznose oko 65 milijardi dolara i to: oko 38 milijardi u SAD, oko 19 milijardi u Evropi i oko devet milijardi dolara u Japanu.

Ucesce oglasa u ukupnom prihodu najvece je u Grckoj (61%), a zatim slede Velika Britanija (59%), Svedska (45%) i Nemacka (38%). Americke novine sticu od oglasa cak 86 odsto svojih prihoda, dok japanske ubiraju svega 40 odsto prihoda od oglasa.

Strategije uspeha

Dosledni svom prakticnom i pragmaticnom pogledu na svet, novinski izdavaci i urednici vise su paznje posvetili pronalazenju odgovarajucih "pobednickih strategija", nego lamentacijama nad zlom sudbinom. Slazuci se da je globalizacija informacija jedan od "protivnika" novina, ucesnici Kongresa pomno su suocavali sopstvena iskustva, istrazujuci koliko ta ista globalizacija moze biti iskoriscena i u svrhu povecanja prodaje novina i njihove ukupne marketinske valorizacije. Da bi se u tome uspelo, neophodno je stalno tehnolosko unapredjivanje u novinama, ne zato sto bi tehnologija bila sama sebi cilj, nego tek sredstvo u efikasnijem osvajanju trzista. Slusajuci uspesne ljude u ovom poslu, reklo bi se da njih zanima jos jedino kako uvuci citaoca u igru oko novina: "pobednicke strategije" zasnivaju se, dakako, na ponudi odredjenih sadrzaja i nacina zurnalisticke prezentacije, ali jednako i na razradjivanju socijalnih (i kompjuterskih) tehnika prodaje, u kojima buduci citalac nece biti samo obican kupac, vec i ucesnik u jednoj kompleksnoj drustvenoj igri.

Posto je u ovom poslu nepristojno hvaliti se medju kolegama ili javno, opsti zakljucak kongresnih rasprava u Amsterdamu bio je da novine zive tesko, ali da ni u kom slucaju nece propasti. U razvijenom svetu, propast jednih novina je vise od poslovnog neuspeha: to je znak da se jedna civilizacijska tekovina nasla u neprilikama za koje ne mora uvek biti odgovorna.

Ako, zaista, nije, novinama se, na razne nacine, pomaze da se odrze; ako, medjutim, sami skrive svoju zlu sudbinu, racune placaju novinari i izdavaci. Zato sto su dopustili da se poremeti delikatna ravnoteza izmedju prirodne ljudske radoznalosti i potrebe za informisanjem i poslovne sposobnosti i zurnalisticke vestine da se toj radoznalosti i potrebi odredi prava mera, forma i cena.