Srpska stampa na istocnoevropskom talasu

Malo bara puno krokodila

Cak i povrsna analiza stanja ovdasnjeg medijskog trzista pokazuje da se i mi krecemo onim pravcem koje su takozvane "zemlje u tranziciji" odavno prosle. To, medjutim, ne znaci da sada postojeci listovi mogu da racunaju na procvat tiraza, jer su Srbija i Jugoslavija jos uvek medijski vrlo nerazvijeno trziste.

Vesna Radivojevic

Pojava novog dnevnika na beogradskom trzistu stampe iznova je pokrenula pitanje koje se ovih dana cesto postavlja - otkuda takav procvat stampe u Srbiji i Jugoslaviji u kojima, barem prema statistickim podacima iz 1991. godine, broj nepismenih blago premasuje broj visokoobrazovanih ljudi (prvih je oko 622 hiljade, a drugih oko 620 hiljada). Za strucnjake koji se bave medijima, odgovor je relativno jednostavan - i nas je najzad zahvatio talas koji se zemljama istocne Evrope valjao jos krajem prosle decenije.

- U odnosu na zemlje istocne Evrope, Srbija uzasno kasni, jer ono sto se sada desava na nasem medijskom trzistu, u ovim zemljama se desavalo 1989-90, kada je medijska sfera oslobodjena od politickih stega, objasnjava Jovanka Matic, istrazivac u Institutu za novinarstvo. Na takav razvoj trzista u Istocnoj Evropi uticali su izmenjene ekonomske i politicke prilike, sto se kod nas nije dogodilo, jer je u Srbiji partija na vlasti samo unekoliko reformisana bivsa komunistica partija. Razlika u odnosu na zemlje istocne Evrope je i u tome sto je tamo strani kapital odmah usao u medijsku sferu i to je bila jedna od prvih stvari koje su stranci kupovali".

Nase susede Madjare je talas medijske liberalizacije zahvatio posle 1990. godine, nakon silaska sa scene tamosnje komunisticke vlasti. Sada, u Madjarskoj postoji 10 velikih dnevnih listova, ciji su tirazi od 30 do 100.000 primeraka, a od 23 zupanije, koliko ih ima u Madjarskoj, skoro svaka ima svoj dnevni list. Svi dnevnici su u privatnom vlasnistvu, a sve zupanijske novine su kupili su veliki nemacki i svajcarski medijski koncerni. Madjarska ima oko 10 miliona stanovnika i po velicini trzista priblizna je onome u Jugoslaviji, u kojoj, prema zvanicnim podacima, izlazi 23 dnevna lista, a ukupno oko 600 raznih novina.

U Rumuniji, koja ima 23 miliona stanovnika, prema podacima iz 1995. godine, izlazi vise od 1.100 listova, od toga vise od 100 dnevnika i preko 110 listova na jezicima manjina. Dva ili tri lista je osnovala vlada, a ostali su privatni. Ima i dosta listova u koje je ulozen strani kapital. U ambasadi Rumunije nisu mogli da kazu kako u ovom trenutku stoji situacija na medijskom trzistu, ali prema njihovim procenama, broj listova se u poslednje dve godine jos uvecao.

Trziste i prognoze

Svi ljudi su rodjeni nepismeni

Prema popisu iz 1991. godine, nepismenih, polupismenih i stanovnika sa zavrsenom samo osnovnom skolom ima 4.064.394, sto cini vise od polovine stanovnistva iznad 10 godina. Cak 20,5 odsto gradjana SRJ nije okoncalo osnovnu skolu, a onih koji od obrazovanja imaju samo osam razreda osnovne ima cak 25 procenata.
Ubedljivo najvise je onih koji su zavrsili srednju skolu-oko 32 odsto, odnosno oko 2.200.000 ljudi. Ovi osnovni statisticki podaci objasnjavaju prodor tabloidne stampe, koja medju vecinom od oko sest miliona gradjana SRJ sa nizim obrazovanjem, ima prilicno dobro potencijalno trziste. Za takozvanu "ozbiljnu" stampu ima mnogo manje potencijalne citalacke publike-svega oko 10 odsto Jugoslovena ima zavrsenu visu ili visoku skolu, sto cini populaciju od oko 620 hiljada ljudi.
Prognoza profesora Radojkovica je da ce sledeca faza u razvoju ovdasnjeg trzista stampe biti konsolidacija trzista. "Za godinu ili dve nece ostati toliko dnevnih novina koliko ih sada postoji . Zbog ekonomskih teskoca, neke ce novine morati da bankrotiraju, a tada se otvara trziste novinara, pa ce neko ko uspe prvi da kupi te istaknute i dobre pisce, uzeti i publiku i tiraz novina koje pripadaju. Na taj nacin, cini mi se da cemo izaci iz konsolidacije sa manjim brojem, ali sa jasno profiliranim dnevnim novinama", smatra Radojkovic.
- Jedna novina se reklamira sa "Svi su ljudi rodjeni jednaki, neke novine nisu". Ja bih na to rekao "Svi su ljudi rodjeni da dugo zive, neke novine nisu". Mislim da se tu radi o poduhvatu jednog coveka koji ima nameru da bude predsednicki kandidat i novine ce trajati dok on ima tog interesa. Tu novinu vidim medju prvima za nestanak. Neke su novine izrasle na talasu demokratskih protesta i pitanje je da li ce uspeti da se profiliraju da kad nema vise tako masovnog narodnog bunta bude masovne narodne kupovine. I na strani pozicione stampe ima slabih igraca koji su jako ugrozeni, posebno mislim na "Ekspres politiku". Sa druge strane ima vrlo mnogo novina slicnog profila, tako da u stvari one jedna drugoj konkurisu . Samo novina koja izadje iz politicke optike, ukoreni se izvan Beograda, mozda ce imati nacionalni profil i postati ona koja ce preziveti sve potrese.

Miroljub Radojkovic, profesor Fakulteta politickih nauka, procvat stampe u istocnoevropskim zemljama objasnjava iz osnova izmenjenim uslovima u ekonomiji i sistemu politickog uredjenja. "Ja uvek tvrdim da su mediji stisnuti izmedju ta dva velika drustvena kompleksa i da ne mogu nesto posebno niti da se razviju niti da se demokratizuju, a da te dve sfere ostanu netaknute. U istocnoj Evropi posle pocetka tranzicije desilo se isto sto i kod nas-prvi put se oprobavao politicki pluralizam i pojavilo se na stotine malih, srednjih i velikih partija, gde su se razne sfere politicki iskazale. Tada su naglo poceli da rastu tirazi i pojavio se veliki broj naslova. To je fenomen koji je trajao dve do tri godine, posle cega je stampa morala da udje u fazu konsolidacije", objasnjava Radojkovic, dodajuci da "to znaci da se trziste novina vrlo brzo iscrpljuje"

- Ono sto kod nas smeta razvoju medijskog trzista je zaostajanje u demokratizaciji opstedrustvenog zivota i veliki ekonomski hendikep - nasa privreda se ni posle sedam godina onoga sto se naziva tranzicija nije vratila na polaznu osnovu a kamoli da je izvrsena privatizacija i potpuno oslobadjanje trzisnih zakonitosti. Sada se kod nas javlja jedna eksplozija koja lici na istocno evropsku, samo je zakasnela, jer se tek posle suspenzije sankcija stvara situacija da gradjani ipak imaju nesto stabilniji dohodak, koji im omogucava da mogu da kupuju novine.Iako izgleda da mediji cvetaju, to se ipak dogadja samo u Beogradu i u jednoj zoni u kojoj se te beogradske novine lako transportuju. U provinciji se ta eksplozija naslova prakticno ne oseca. Tamo bolje prolaze lokalni audio-vizuelni mediji, kaze profesor Radojkovic.

Bogati i siromasni
Nedavna najava drzavnog sekratara SAD Medlin Olbrajt da ce u razvoj nezavisnih medija u SRJ biti ulozeno oko 10 milona dolara podigla je veliku prasinu u javnosti, podgrevajuci stare proce o stranim placenicima. Kada se, medjutim, ta cifra uporedi sa kolicinom novca koja se redovno priliva na racune Radio televizije Srbije, postaje jasna sva besmislenost takvih optuzbi.
Svakog meseca RTS inkasira po 25 dinara od oko tri miliona pretplatnika (koliko se racuna da ima domacinstava u Srbiji koja imaju strujomer na koji se placa tv-taksa), sto iznosi 75 miliona dinara, odnosno oko 21 milon maraka. Ovaj novac RTS svakog meseca skida sa racuna Elektrodistribucije, bez obzira da li je neko domacinstvo platilo pretplatu ili nije. Od decembra prosle godine, od kada je iznos tv-takse povecan na 25 dinara mesecno, RTS je prikupio fantasticnu svotu od 126 miliona maraka. To su, pritom, iskljucivo prihodi od pretplate, dok RTS zaradjuje i na mnoge druge nacine-njegovi pretplatnici ga, naime, finasiraju i preko igara kakav je TV Bingo.
U odnosu na taj podatak, 10 miliona dolara ( oko 14,5 miliona maraka) koliko je za sada samo obecala Olbrajt izgleda kao prva sitnica, cak i kad se tome doda cifra od oko sest miliona maraka, koliko navodno, posredstvom raznih organizacija godisnje dobijaju nezavisni mediji u SRJ, ukupna cifra nije ravna jednomesecnom prilivu RTS od pretplate.

U istocnoj Evropi su novine, nakon pocetne faze burnog razvoja i pojave velikog broja novih naslova, zbog prelaska na cisto ekonomske odnose i gubitka lagodne drzavne subvencionirane pozicije, morale da se okrenu trzistu i da se profiliraju. "Vrlo mali broj tamosnjih novina je uspeo da odrzi jasan drustveno- politicki angazman, jer takve novine imaju ugled, ali cesto nemaju veliki tiraz.

Ono sto se spasavalo na trzistu vrlo cesto je pribegavalo takozvanoj carobnoj formuli "Tri S"-sport-seks-senzacionalizam i tim trzisno prihvatljivim formulama pokusvalo da razvija tabloidnu stampu pristupacne cene. Time se prikupljala ona citalacka publika koja je usla u tranziciju sa niskim kulturnim nivoom i malim zahtevima, kaze profesor Radojkovic.

- Posle godina eksplozije, u istocnoj Evropi je doslo do blage konsolidacije, koja se ocitovala u smanjenju broja naslova i u stabilizaciji tiraza onih koji su preziveli, ali bilo je mnogo onih koji trzisnu utakmicu nisu mogli da prezive. Ruski casopis "Argumenti i fakti", koji je pre nekoliko godina bio najtirazniji list na svetu sa oko 30 miliona tiraza, a danas jedva prezivljava. Problemi sa kojima se stampa u istocnoj Evropi suocava su, kao prvo, pluralizam medija, posebno elektronskih, sto cini novine sporim medijem. Potom, tamo vise nema nestasice hartije, ali ona mora da se plati po svetskim cenama. Trece-onoliko koliko su te privrede trzisno odmakle, toliko se povecavao (ili nije) prihod od oglasa, koji se u zemljama sa privatnom i komercijalnom stampom vec vek ipo pokazuje kao glavni izvor prihoda, kaze profesor Radojkovic.

Dzon Braun, savetnik za stampu i kulturu ambasade SAD
Sjedinjene Drzave su jasno stavile do znanja srpskim vlastima da je demokratizacija jedan od preduslova za poboljsanje bilateralnih odnosa. Razvoj nezavisnih medija je sustinski deo demokratizacije. Drzavni sekretar Medlin Olbrajt je, tokom nedavne posete Beogradu, izjavila da Sjedinjene Drzave cvrsto podrzavaju razvoj slobodnih medija u Srbiji i Crnoj Gori.
Izvestaji o tome da je Savezno ministarstvo za telekomunikacije poslalo obavestenje neregistrovanim televizijskim i radio stanicama kojim im naredjuje da prekinu emitovanje, izazivaju veliku zabrinutost vlade Sjedinjenih Drzava. Sef misije Sjedinjenih Drzava u Beogradu, gospodin Ricard Majls, naglasio je ovo u pismu koje je nedavno poslao ministru za informacije, gospodji Milentijevic. On je podvukao da ce cak i privremeno zatvaranje nezavisnih medija unazaditi demokratski razvoj u zemlji i otezati njene napore da poboljsa ugled u svetu. Nikolas Barns, portparol Stejt dipartmenta, je takodje dao izjavu u kojoj kritikuje nastojanje srpskih vlasti da kontrolisu medije.
Ogranicenja i pretnje nezavisnim medijima u Srbiji su alarmantne. Medjutim, ohrabruje nas cinjenica da postoje nezavisni mediji koji teze da dostignu najvise novinarske standarde u ovom veoma teskom periodu. Sjedinjene Drzave posebno pozdravljaju stvaranje radio mreze B-92.

Cak i povrsna analiza stanja ovdasnjeg medijskog trzista pokazuje da se i mi krecemo onim pravcem koje su takozvane "zemlje u tranziciji" odavno prosle. To, medjutim, ne znaci da sada postojeci listovi mogu da racunaju na procvat tiraza, jer su Srbija i Jugoslavija jos uvek medijski vrlo nerazvijeno trziste.

- I u vreme ekonomskog procvata Jugoslavije, '70 i 80-tih godina, mi smo bili na pretposlednjem mestu po citanosti novina u Evropi. Iza nas je bila samo Albanija, objasnjava Jovanka Matic, dok profesor Radojkovic kaze da se sitaucija ni sada nije popravila. "Po svim pokazateljima, mi smo na dnu Evrope, sa negde oko 27 do 30 primeraka novine na 1.000 stanovnika. U vreme inflacije, stanje je bilo jos gore-na 50 odraslih samo jedan covek je citao novine. Teoretski, kod nas postoji ogroman prostor za rast tiraza novina, jer zemlje koje vode u Evropi prodaju oko 400 primeraka novina na 1.000 stanovnika".

- Ali, tamo postoji i citalacka kultura, nesto sto se zove sigurna pismenost. Postoji i ono sto nase novine nikada nisu imale-sigurno pozicioniranje na trzistu, jer se tamo novine uglavnom prodaju u pretplati. To znaci da tamo svako ko izdaje novine godinu dana unapred zna koliki mu je minimalan tiraz sigurnih pretplatnika, koji mu daju novac unapred. Kod nas je distribucija izuzetno slaba karika. Nista nije bajatije nego jucerasnje novine, a ako bi ih nosila nasa posta, onda bi novine bila takva, bajata roba. Za nas bi bilo pristojno bi bilo da imamo 200 citalaca novina na 1.000 stanovnika, objasnjava profesor Radojkovic.

Tako veliki neiskoriscen citalacki potencijal ne mora jos uvek, smatra on, da znaci i da ce u taj prazan prostor moci da stane jos novih naslova. "Mi uvek mislimo-ako ne prodajemo ukupno dovoljno dnevnih novina, da mesta jos ima. Moze se desiti da novina bude manje, a da im tirazi toliko porastu ta se taj prosek citanosti popravi. To bi onda bila baza konsolidacije stampe", smatra profesor Radojkovic.

Na normalnim medijskim trzistima sasvim je precizno jasno sta je isplativa dnevna novina-ona mora da ima tiraz koji omogucuje isplativost, te da ima veoma veliki procenat ucesca oglasa u prihodu. Na zapadu, ako novina nema vise od 50 do 60, u SAD iznad 75 odsto prihoda od oglasa, novina ne moze da opstane na trzistu, bez obzira koliki joj je tiraz. Veliki tirazi se u jednom trenutku pokazuju neisplativim, jer cena sirovine pocinje da prebacuje velicinu imputa. Sta je kod nas isplativa novina, jos uvek, medjutim, nije jasno.

- Isplativost se nalazi u velikom broju faktora. Prvi uslov je cena. Takvo sarenilo cena, kakvo postoji kod nas, ni jedno trziste ne moze da izdrzi. Novine se u svetu razlikuju po ceni u maksimalno 10-15 procenata, a kod nas je raspon od jedan prema tri. Drugi uslov je naravno, ko i kako nabavlja sirovine, pri cemu mislim i na radnu snagu. Veci broj novina koje danas postoje gladaju da na ustrb te svoje zive novinarske radne snage postanu isplative na trzistu. Treci uslov su prihodi od oglasa. Oni mogu da cvetaju jedino kada procveta ekonomija, kaze profesor Radojkovic.

- Konacno, ono sto mi se cini zanemareno kod mnogih novina je pitanje optimuna izmedju stampanog tiraza i remitende. Mnoge novine se hvale svojim tirazima, ali bitan je odnos izmedju prodatog tiraza i remitende. Novina bez remitende ili sa malom remitendom bila bi ekonomski najbolji proizvod. Sa druge strane, novine tesko izlaze iz Beograda, gde se takmice i kradu publiku jedni drugima, a sa druge strane, distributivna i saobracajna mreza su slabe. Na trzistu ce pobediti i opstati novine koje drze neku umerenu cenu, a budu otvorene ili primamljive zbog velikog tiraza za oglase sa malim ili zanemarljivim remitendama i prosirene na to trziste koje se zove Srbija, prognozira profesor Radojkovic.

Kristijan Tominije, prvi savetnik ambasade Francuske

Raznovrsnost podstice razvoj demokratije

Mozemo da izrazimo zadovoljstvo velikom raznovrsnoscu pisane stampe u Srbiji koja pokriva najsiri spektar misljenja i nailazi na snaznu konkurenciju. Takav element podstice razvoj demokratije i odrazava politiku dinamiku zemlje. Postojanje mogucnosti da se uspostavi uravnotezeno i plurasticko informisanje medju svim audio i vizuelnim medijima je takodje vazan element za priblizavanje Srbije Evropskoj uniji.

Relativno jeftin posao i bogato trziste novinara

Rec ekonomista - dr Bosko Mijatovic

Pojava mnogih novih dnevnih i nedeljnih novina u poslednje vreme izaziva podozrenje kod posmatraca i pitanje da li se, mozda, radi o akciji raznih politickih institucija i sluzbi u pokusaju da se presudno uticu na javno mnjenje u "zeljenom" pravcu. Podlogu takvom podozrenju daje pisanje nekih od tih listova, koji na izuzetno senzacionalisticki nacin prate politicka zbivanja, ne praveci razliku izmedju losih i dobrih momaka, izmedju vlasti i opozicije.
Po mom misljenju, slika nije crno-bela. Poneke od novina, kao sto je bio "Fles", svakako pripadaju DB-u ili nekoj slicnoj sluzbi. Svrha njihovog postojanja i nije da stignu do citalaca, vec da njihove reklame, u kojima na krajnje prljav nacin blate opoziciju, budu objavljene na RTS-u. To je, dakle, tehnika kojom se vodi specijalni rat protiv opozicije, a na tako podmukao nacin koji cak ni drzavni mediji ne mogu podneti.
No, pojava mnogih novina rezultat je i dvaju cinilaca drugacije vrste. Prvi je cinjenica da izdavanje dnevnih novina nije narocito skup posao, odnosno, da potrebni pocetni kapital nije posebno visok. Drugo, u Beogradu zivi veliki broj slobodnih novinara, od kojih dobar deo nije redovno angazovan (cepanje starih redakcija itd), sto ih navodi da se okusaju sa izdavanjem svojih novina.
Senzacionalizam ili zestina pisanja ("Dnevni telegraf", Tijanic i drugi) manje su, verujem, posledica "zadnjih politickih namera", a vise uredjivacke politike zasnovane na shvatanju da taj put vodi ka uspehu. Naime, do skora su sve novine ("Politika", "Novosti" i "Nasa Borba") imale odvojenu publiku i prakticno nisu konkurisale jedne drugima. Sada je, sa pojavom "Dnevnog telegrafa", "Blica", "Demokratije", "Danas" i drugih, drugacije: novine se tuku za isto citateljstvo i moraju da bude brze, zanimljivije, aktuelnije i zesce.
Po mom misljenju vaznije je postojanje konkurencije, nego profil listova. Neka svako bira ono sto mu odgovara.

Dirk Lelke, sekretar za stampu ambasade SR Nemacke

Odgovornost za slobodu medija lezi na vladama

Slobodni protok informacija, cak i preko granica zemlje i konkurencija misljenja u medijima je nesto sto se samo po sebi razume u demokratskoj Evropi danas. Nije uvek bilo tako. U Nemackoj, na primer, nacional-socijalisticki rezim pozurio je da "glajhsaltuje" medije u Vajmarskoj Republici: kaznjavalo se ako se slusaju inostrane radio-stanice. Nemacki ustavni sud je 1958. proglasio: "Osnovno pravo na slobodu misljenja je konstituirajuce za slobodno-demokratski poredak u drzavi, jer ovo pravo omogucava stalno duhovno suprostavljanje i borbu misljenja koja je njen zivotni element. U izvesnom smislu ovo pravo je osnova svake slobode uopste..."
Sloboda medija je zastupljena u svim znacajnim dokumentima evropskih drzava, Evropske unije i OEBS-a. Napokon je Evropska unija 14. aprila 1997. godine proglasila "odsustvo diskriminirajuceg ponasanja ili sikaniranja nezavisnih medija" kao preduslov za pocetak pregovora o odnosima sa zemljama jugoistocne Evrope. Odgovornost za obezbedjivanje osnovnih okvirnih uslova u slobodnom medijskom prostoru lezi na vladama i drzavnim organima. Rec je o sprecavanju obezbedjivanja nesmetanog rada novinara, odsustvu privrednih pritisaka na medije i uspostavljanju pravne sigurnosti u ovom podrucju. Vlada koja pokusava da ignorise ove cinjenice cini to po cenu sopstvene izolacije. Nemacki ministar spoljnih poslova Kinkel je, imajuci na umu jugoistocnu Evropu, podvukao: "Ko hoce u Evropu, mora se primeriti njenim vrednostima i standardima."

Slavko Curuvija, direktor i glavni i odgovorni urednik "Dnevnog telegrafa"

Zabe i potkivaci

Pojavljivanje novih dnevnih novina u tempu - skoro svake nedelje po jedna, rezultat je razmisljanja da je to lak i profitabilan posao. Pokrecu se novine bez razumevanja u kakvu se riskantnu avanturu ulazi i da je to zapravo veoma ozbiljan posao. To sa pokretanjem novina lici na pricu o zabi i potkivanju. Medjutim takve novine ce se pogasiti zbog gubitaka a njihovi investitori ce shvatiti kakvu su glupost napravili ulazuci pare u njih. Smatram da ce trziste do kraja godine rascistiti prilike kada su u pitanju sve novine koje ovde izlaze, kako dnevne tako i nedeljne.
Mislim da od dnevnih novina najvise izgleda da opstanu, odnosno da izlaze i dalje, imaju "Politika" i "Vecernje novosti" a od novijih "Dnevni telegraf" i "Blic".
Ne zelim da ulazim u to zasto ce neke novine propasti i zasto se ne kupuju. Ne zelim da ih ocenjujem. Trziste ima svoju logiku. Mogu da kazem da se "Dnevni telegraf" stampa u tirazu izmedju osamdeset i sto hiljada primeraka.
Da bi se novina prodavala pod jedan - treba da ima dobru informaciju. Pod dva - ne smete ni za koga da navijate. To je sigurno osnovno. Uz to, treba reci i da je trenutno lose vreme za pokretanje novina, politicke tenzije su splasnule, a leto je vreme kada se novine i inace losije prodaju.
Medjutim, iako je pokrenuto toliko dnevnih novina to ne znaci da je pisana rec izgubila na snazi. Ljudi znaju koju novinu hoce da procitaju i to se pokazuje po tirazu. Kako vidimo, desava se da nove novine privuku reklamom citaoce, ali njihovo interesovanje stane posle prvih par brojeva.

Grujica Spasovic, glavni i odgovorni urednik dnevnika "Danas"

Apetiti u magli

Pojavljivanje sve veceg broja dnevnih novina predstavlja maglu preko koje razni politicki, policijski i drugi centri zele da zadovolje svoje finansijske i politicke apetite, a nekima to sluzi i za pranje novca.
S druge strane, to je izraz nezadovoljstva pisanjem dosadasnjih dnevnih listova, koji nisu uspeli da zadovolje potrebe citalaca za objektivnim informisanjem. Ovom pojavom, naravno, dolazi do znatne preraspodele citalaca i njihove preorijentacije sa starih na nove novine, koje su, sem toga sto su mnogo informativnije, i mnogo modernijeg izgleda.

Bez reci
Pokusali smo da dobijemo komentare medijske slike u Srbiji i od glavnih urednika "Politike", "Vecernjih Novosti" i "Ekspres Politike". Uspeli smo, medjutim, da razgovaramo samo sa ljubaznim sekretaricama Hadzi Dragana Antica ("Politika) i Mileta Kordica ("Ekspres Politika") koje su vise puta belezile poruke, ali su njihovi sefovi redovno bili "na sastanku" ili "van zgrade".
U slucaju "Vecernjih novosti" sekretarica glavnog urednika Radeta Brajovica uputila nas je na direktora preduzeca, Aleksandra Jovanovica. Tu se, medjutim, prica ponovila - tokom brojnih razgovora sa predusretljivom sekretaricom dobijali smo odgovore da se direktor nalazi na putu, na sastanku, van zgrade...

Cvijetin Milivojevic, odgovorni urednik "Demokratije"

Novine nisu biznis za bogacenje

"Poplava" sve veceg broja dnevnih novina na trzistu je dokaz da u ovoj zemlji ima isuvise zanimljivih tema da se hiljade dobrih novinara moze na njima isprobati, a neki koji su na vreme shvatili da su mediji biznis i da se - obogate. Na zalost, nas list i ja ne spadamo, za sada, u ove druge.
Cinjenicom da se gotovo svakog meseca pojavi neki novi dnevni list, iskreno smo obradovani, jer cemo biti prinudjeni da vrlo skoro sami dodjemo do zakljucka da li smo za ovaj posao ili uhlebljenje treba da pronadjemo u politici ili lepoj knjizevnosti. Na nasu veliku srecu, tamo gde se nametnula "Demokratija", ima sasvim dovoljno prostora za nas tiraz od 50.000 primeraka, a nadamo se i veci. Nastali smo kao list gradjanskog nezadovoljstva, a opstacemo negde sasvim blizu ideala - ni blizu ni isuvise daleko od istine, jer mi nismo ni preozbiljni kao neki, ni banalani kao neki drugi, ni bliski rezimu, ni nezavisni na papiru.

Ljubica Markovic, glavni urednik agencije Beta

Raduje me pojava novih listova

Radujem se zbog pojave velikog broja dnevnih listova na trzistu, jer to za nas znaci pojavu novih klijenata, kaze Ljubica Markovic, glavni urednik agencije "Beta".
Isticuci kako je svesna da toliki broj beogradskih dnevnika, veci cak i od ukupnog broja dnevnih listova na prostoru citave bivse Jugoslavije, ne moze preziveti, Ljubica Markovic ipak kaze da se nada da ce pojava konkurencije doprineti poboljsanju kvaliteta stampe.
- Skloni smo da razmisljamo o politickim partijama i interesima, pa cak i zaverama koje su uzrok pokretanja novina, a mozda je u pitanju samo sticaj celokupnih okolnosti. Nesto je sada moguce, a cim je moguce, to se desava - kaze Ljubica Markovic, podsecajuci da se takav fenomen redovno javlja u zemljama u tranziciji.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /