Romi u politickom zivotu posle osnivanja Romske kongresne partije

Verujem da Romska kongresna partija nece biti samo romska. Zamisljena je kao organizacija koja ce se boriti za prava svih nacionalnih manjina, svih siromasnih ljudi, a da li su oni Romi ili Srbi, za nas je nebitno. Namera nam je da radimo u skladu sa principima Kongresne partije Indije, u skladu sa filozofijom Mahatme Gandija i Martina Lutera Kinga, kaze predsednik RKP Dragoljub Ackovic

Olivera Milosavljevic

Na Drugom kongresu Roma Jugoslavije, odrzanom nedavno u Beogradu, formirana je Romska kongresna partija (RKP), kao politicka organizacija koja po oceni njenih osnivaca ima za cilj artikulaciju i razresavanje fundamentalnih interesa romske populacije u Jugoslaviji - bez obzira na njenu konfesionalnu, jezicku i svaku drugu distinkciju, koja medju pripadnicima ovog naroda postoji - i koja se u novije vreme, zbog podsticaja sa strane, ispoljava u razlicitim oblicima.

Po recima njenog predsednika Dragoljuba Ackovica, potreba za postojanjem RKP se oseca vec dugi niz godina. Do sada su Romi imali kulturno-umetnicka drustva kao jedine oblike organizovanja, u cijim statutima pise da se ona "bave pesmom i igrom, ocuvanjem kulture i jezika"; nije smelo da se kaze da kulturno- umetnicka drustva razmatraju politicko-pravni polozaj. Pa cak i da su se bavila time, njihov uticaj je bio minimalan, jer su takva drustva lokalnog karaktera.

- Politicko organizovanje imaju svi narodi i mislim da to treba da rade i Romi. Praksa pokazuje da ako ne postoji politicki oblik organizovanja onda zaista nema adekvatnih sredstava i formi za ostvarivanje politickih interesa. Nas uticaj i ucesce u politickom zivotu Jugoslavije u proteklih nekoliko decenija je bio minimalan; bili smo na margini margine - i politicke i kulturne i ekonomske i svake druge. Sada verujem da cemo imati mogucnost da pokusamo da svoje interese prezentiramo tamo gde treba.

Verujem da Romska kongresna partija nece biti samo romska. Zamisljena je kao organizacija koja ce se boriti za prava svih nacionalnih manjina, svih siromasnih ljudi, a da li su oni Romi ili Srbi za nas je nebitno. Namera nam je da radimo u skladu sa principima Kongresne partije u Indiji (po kojoj je i nasa partija dobila ime), u skladu sa filosofijom Mahatme Gandija i Martina Lutera Kinga, kao i drugih mirotvoraca, objasnjava Ackovic program i zadatak Romske kongresne partije.

Ne ocekujemo da ce ova politicka borba biti laka, korektna. Naprotiv, mislim da ce tu biti raznih problema. Medjutim, spremni smo na to da u narednih desetak godina dodjemo do situacije u kojoj ce se podici romska nacionalna svest. Ne bojimo se zdrave konkurencije, ali ni niskih udaraca kojih ce biti sa raznih strana. Neki su vec poceli da stizu, a mi porucujemo da ne strahujemo, jer znamo da radimo pravu stvar. Konacno, mi Romi moramo poceti da mislimo svojom glavom, da govorimo svojim jezikom i da zajedno sa drugima budemo ono sto jesmo, kaze Ackovic.

Govoreci o primarnim zadacima RKP Ackovic kaze:

- Mi ne mozemo da budemo na vlasti i svesni smo toga. Zelimo samo ona prava koja nam po Ustavu pripadaju, ali ne kao etnickoj grupi, kao sto smo do sada, nego kao nacionalnoj manjini, sto de fakto jesmo. Osnovni cilj borbe je priznavanje statusa nacionalne manjine i svih prava koja po ustavu proizlaze. Verujem da ce Romi sa njegovom prvom promenom to dobiti.

- Boricemo se za dve stvari, kaze Ackovic. Prva je promena imidza u gledanju na Rome stvaranjem nacionalne svesti, koja je kod Roma zaboravljena i potisnuta hiljadama godina: zabranjivan je jezik, nosnja, oduzimana su romska deca...Na nas se uvek gleda sa podcenjivanjem, sa nekorektnoscu, sa odnosom koji je paternalisticki i sl. Drugi vazan zadatak je da nas narod upoznamo sa pravima koje ima. Primera radi: tu je pravo na socijalnu zastitu, za koje mnogi Romi ne znaju, ili znaju, ali su nepismeni i nema ko da im popuni formular.

Sto se kulture tice Partija ce podrzati sve aktivnosti na osavremenjivanju, odrzavanju, odnosno ocuvanju romske kulture. Naglasavam to iz razloga sto se pod pojmom "romska kultura" prodaje sve i svasta; poeziju, bukvare, novine su nam pisali drugi. Ima mnogo Roma koji su zavrsili visoke skole, ali se na zalost ne deklarisu kao Romi. Nas zadatak je da takve potencijale izvucemo iz zapecka.

Sa druge strane, cinjenica je da je romska populacija najneobrazovanija na ovim prostorima. Samo trideset odsto Roma ima osnovnu pismenost. Cinjenica da devet odsto romske dece (koja uopste krene u skolu) ne zavrsava skolovanje za nas je porazavajuca. Posebno cemo se obracati onim roditeljima i skolama koje misle da romska deca imaju nedovoljno znanja, pa ih stavljaju u odeljenja za mentalno retardiranu decu. Zbog nekih povlastica, koje takva deca imaju, roditelji zele da ih upisu u ta odeljenja.

- U oblasti stambene i socijalne politike postoji veliki broj problema. Naime, romska naselja su uglavnom na repu gradova, po mahalama u kojima nema vode ni kanalizacije i u kojima je prljavstina carovala ko zna koliko, sazima trenutno situaciju Ackovic. Verujem da u toj oblasti mozemo nesto da cinimo. Pokusacemo da nesto preduzmemo i u oblasti zaposljavanja. U svim sredinama gde postoji mogucnost da se naprave romske zadruge za negovanje tradicionalnih zanata (npr. u oblasti reciklaze materija), formiracemo zadruge u koje cemo ukljuciti Rome koji taj posao uglavnom i sada rade. Stavicemo ih na spiskove za socijalno zasticene ljude - nesto poput stalnog radnog odnosa - i dobice mogucnost da zarade za svoj rad. Vec je oformljena romska Reciklazna zadruga i sve zainteresovane firme kojima je potrebna ovakva usluga moci ce da saradjuju sa njima.

Zalazemo se za apsolutnu privatizaciju, jer se drustveni kapital nije pokazao kao adekvatan za Rome. To ce inicirati stvaranje uslova da Romi na taj nacin prezive i verujemo da cemo mnoge na ovaj nacin skloniti sa ulice. Takvi projekti postoje u nekim evropskim zemljama pa smatramo da cemo i mi u tome imati pomalo uspeha.