Ekskluzivno za "Nasu Borbu": Generalni direktor njemacke radio TV stanice "Dojce vele" Diter Vajrih

Ilijesku me sat vremena, kada smo se sreli, kritikovao zbog programa. On je napravio dosije od 40 stranica o nasem programu, ali nigdje konkretno nije naveo sta mu, zapravo, smeta. Ja sam ispitao svaki pojedinacni prilog. To bih ucinio i kad je rijec o ministarki Milentijevic kad bi ona konkretno navela koji joj prilozi smetaju. Nas zadatak nije da ljutimo vladu u Beogradu nego da objektivno informisemo

Ejub Stitkovac

"Javni mediji u Njemackoj se najvecim dijelom finansiraju od pretplate i manjim dijelom od reklame, dok se privatni finansiraju samo od reklame. Prvi rade na osnovu saveznog Zakona o informisanju, drugi na osnovu pokrajinskih zakona. Tim zakonima regulisana je odgovornost za javnu rijec. Najvaznija tacka tih zakona jeste da su mediji nezavisni od drzave. Osnovno pravilo u medijima je: onoliko slobode koliko je to moguce i toliko reda koliko je potrebno" - kaze za "Nasu Borbu" gosopodin Diter Vajrih, generalni direktor Radio i TV stanice "Dojce vele" koja emituje program i na 38 stranih jezika na kratkim talasima i preko satelita.

Kako komentarisete zestoke kritike emisija vase stanice od strane vise zvanicnih licnosti u Srbiji, posebno ministarke za informisanje Radmile Milentijevic?

- Ja se radujem kad kritikuju program. Sa psiholosko-politickog stanovista ona nije u pravu, ali ona tom kritikom povecava vrijednost tog programa i ja sam joj s te strane zahvalan. Za mene je najvaznije da mi vrlo distancirano i odmjereno izvjestavamo o svim dogadjajima i licnostima. Nismo "glasilo" ni vlade ni opozicije. U novinarstvu postoje jasna pravila. Takva kritika moze se uzeti ozbiljno samo ako se na vrlo konkretnim primjerima ukaze sta u emisiji nije bilo tacno, odnosno objektivno.

Ako bi se dogodilo da neko od urednika ili novinara u Dojce veleu objavi dezinformaciju - da li bi izgubio posao?

- Naravno da bi novinar ili urednik pozvani na odgovornost, ali kada bi se citav slucaj ispitao da li je to sto je objavljeno tacno ili nije. Ukoliko bi se utvrdilo da informacija nije tacna njen autor bi se javno izvinio. Ukoliko bi se to dogodilo vise puta svakako da bi mogao ostati bez posla. Jer, na taj nacin on bi sam potvrdio da nije novinar nego propagandista.

Da li ste imali jos slucajeva da se ministar za informisanje neke zemlje okomio na emisije Dojce velea, s obzirom da emitujete na tako velikom broju jezika?

- Kritika je uvijek bilo. Primjera radi; Ilijesku me sat vremena, kada smo se sreli, kritikovao zbog programa. On je napravio dosije od 40 stranica o nasem programu, ali nigdje konkretno nije naveo sta mu, zapravo, smeta. Ja sam ispitao svaki pojedinacni prilog. To bih ucinio i kad je rijec o ministarki Milentijevic kad bi ona konkretno navela koji joj prilozi smetaju. Nas zadatak nije da ljutimo vladu u Beogradu nego da objektivno informisemo. Isto tako, vlada Albanije nije bila zadovoljna nasim programom. Jednom nasem novinaru bilo je zabranjeno nekoliko godina da udje u Indoneziju zbog njegovog izvjestavanja iz ove zemlje. Sve zemlje koje imaju problema sa slobodom informisanja ne podnose nas program.

Da li ste imali susret sa nekim od zvanicnika iz Srbije, odnosno SRJ?

- Poslednji s kojim sam razgovarao bio je tadasnji ministar za informisanje Ratomir Vico. Bio je vrlo ratoboran kao i sadasnja gospodja Milentijevic, koja nastavlja tu tradiciju kada je rijec o Dojce veleu. U nacelu, ja sam protiv toga da bilo koja vlada ima ministra za informisanje. Ako je protok informacija slobodan i ako su zakoni jasni uopste nije potreban ministar za informisanje.

Kako se moze probiti psiholoska blokada, odnosno kako osloboditi neke vlade straha od objektivne informacije?

- Polovina stanovnistva u svijetu zivi u zemljama u kojima nema slobode informisanja. Demokratije su jos uvijek ostrva u svijetu i bojim da ce tako dugo ostati. Slobodni mediji su uvijek najjaci protivnici autoritarnih rezima i zbog toga se oni plase objektivnog novinarstva. Moje je misljenje da objektivnom informisanju treba zahvaliti za pad komunizma. Bivsi Sovjetski Savez je svake godine izdvajao po milijardu dolara za ometanje stranih radio stanica. Smatram da je uvodjenjem novih medija kao sto je Internet, ili prenosenje programa preko satelita, nedemokratskim rezimima biti tesko da se "sacuvaju" od objektivnog informisanja.

Da li Dojce vele trenutno posebno fokusira Balkan kao izrazito trusno politicko podrucje?

- Balkan jeste krizni region. Mi fokusiramo podrucja u kojima treba da dodje do razvoja demokratije, slobode misljenja. U tom pogledu strane radio stanice mogu biti od velike pomoci. To je jedan od bitnih razloga za odrzavanje kratkotalasnih radio stanica. Moram dodati da ne treba precjenjivati te radio stanice. Odlucujuci doprinos demokratizaciji odredjenih zemalja treba da daju mediji u samim tim zemljama. Time oni odslikavaju identitet te zemlje i ljude te zemlje. Strane radio stanice ne smiju da budu tutori u procesu demokratizacije. Zbog toga sam ja apsolutno protiv toga da se u emisijama tih radio stanica napadno govori o tome da je odredjeni sistem na Zapadu najbolji. Jer, ne mogu se zanemariti mnogi faktori kao sto su istorijski. Zbog toga ja pozdravljam napore Evrope da se pomognu mediji u samim tim zemljama.

Ali u tim zemljama se nezavisni mediji tretiraju kao izdajnicki, placenicki?

- To nije nikakvo cudo ako se zna da nacionalisticke struje zele sve da podrede svojim interesima. U tom pogledu Srbija nije jedini problem.

Kako gledate na programe kratkotalasnih radio stanica usmejrenih ka Njemackoj?

- Ne mogu dati ocjenu tih programa, jer ih ne slusam.

Znaci li to da su ti programi u Njemackoj potpuno zanemarljivi?

- Mislim da u Njemackoj niko nema potrebe da se informise od drugih kratkotalasnih radio stanica kad vec ima dovoljno domacih objektivnih medija. Osim toga, ozbiljni ljudi znaju da se radi o propagandistickim radio stanicama.

Da li se neka od tih radio stanica ometala u Njemackoj?

- Poslije Drugog svjetskog rata sigurno ne. Nije bilo nikakve potrebe.

Kada se govori o objektivnosti informisanja obicno se u svijetu misli na bogate zapadne drzave. Znaci li to da su slobdni mediji privilegija bogatih zemalja?

- Ne bi se tako moglo reci. Medijske strukture u razlicitim zemljama su drugacije. Uzmite SAD kao najbogatiju zemlju. Tamo javno pravni, odnosno drzavni mediji ne igraju skoro nikakvu ulogu. Mediji su tamo uglavnom u privatnim rukama, koncernima. U Njemackoj, na primjer, javno pravni mediji igraju vecu ulogu. Do osamdesetih godina oni su imali monopol, jer nije bilo privatnih. U trecoj grupi zemalja dominaciju imaju drzavni mediji. Jasno je, medjutim, da u bogatim zemljama postoji mnogo veca mogucnost za razvoj medija.

Veoma je rasireno misljenje u bivsim socijalistickim zemljama da su zapadne radio stanice bitno uticale na rusenje komunizma?

- Ja mogu samo da podsjetim na rijeci gospodje Margaret Tacer da su ovakve radio stanice odigrale vecu ulogu u rusenju komunizma nego neki vojni faktor.