Dzordz Soros o otvorenom drustvu, spoljnom zidu sankcija i potrebi za drustvenim reformama u Jugoslaviji

Dosao sam u ovu zemlju da bih podrzao ljude u Fondu i sve one koji veruju u otvoreno drustvo. Voleo bih da Fond bude sponzor debate o buducnosti Jugoslavije, ne ukljucujuci partijsku politiku, vec prosto ekonomske i politicke probleme te buducnosti

Dragan Bisenic

Dzordz Soros, multimilijarder cije se bogatstvo procenjuje na 11 milijardi dolara, za neke je nada i opasnost, pretnja i spasenje, moderni robovlasnik ljudskih dusa i filantrop. Vlade bivsih socijalistickih zemalja, cak i kada imaju simpatije za njegove delatnosti, ne prestaju da budu obazrive prema njemu i njegovoj Fondaciji "Otvoreno drustvo". Istovremeno se trude da to ne bude prepreka dotoku njegovog novca, koji je preko potreban njihovim osiromasenim i poluraspadnutim ekonomijama.

Pre ti godine sreli smo u ponoc gospodina Sorosa u Varsavi, sasvim slucajno. Tada je u Jugoslaviji u punom jeku bila debata povodom peticije za bombardovanjem vojnih polozaja u Republici Srpskoj, ali i u Srbiji. "Pogresio sam sto sam potpisao tu peticiju", rekao je tada Dzordz Soros, predusretljivo prihvatajuci ponocni intervju.

Ovog puta razgovor pocinjemo ocenom onoga sto se dogodilo u poslednje tri godine: Dzordz Soros je prvi put boravio u Beogradu jos 1991, tako da on radije poredi ta dva boravka.

- Tada je Jugoslavija, smatra Soros, bila po mogucnostima ispred svih tadasnjih socijalistickih zemalja, a sada je Beograd slicniji Varsavi. Danas vidim dosta tuznu situaciju, vrlo tuznu pricu. Bio sam ovde kada je Ante Markovic formirao svoju stranku i sastao sam se s njim. Obavestio me je o tome. Ovde je poceo program ekonomskih reformi istovremeno kada i u Poljskoj, ali su ovdasnji rezultati bili bolji, kao i ljudi koji su se angazovali. Pogledajte to iz sadasnje perspektive: Ovde sam video veliku, mracnu zemlju treceg sveta. Danasnja situacija nije tako rdjava kao sto je bila 1993. i 1994. ali sve to predstavlja ogroman pad. Za vreme demonstracija postojao je trenutak nade. One su predstavljale fantastican dogadjaj. Sada? Vodje se medjusobno svadjaju, to postaje nesto drugo. Nista se ne menja. Do promene nije doslo. I u drugim zemljama demokratske snage, kada su dosle na vlast, bile su suvise slabe, njihovi predstavnici medjusobno su se svadjali, i izgubili su vlast. Na vlast su dosli zagrizeni komunisti i upropastili zemlju. U Bugarskoj je posle novih izbora nastupila nova, demokratska vlada. Odavde odlazim u Bugarsku i nadam se da je ona krenula u pravom smeru. To se ne desava ovde, iako je to moguce, pa sam uveren da ce se to desiti na predstojecim izborima. Jugoslavija se sama iskljucila iz sveta. Dosao sam u ovu zemlju samo da bih podrzao ljude u Fondu i one koji veruju u otvoreno drustvo.

Pomenuli ste vaznost odnosa medju liderima. Zasto?

- Kada se predstavnici demokratskih snaga svadjaju svi su ocajni. Politicki proces zahteva sabranost. Neophodna je diskusija, razmatranje kuda je usmerena privreda, koji su politicki uslovi koji se moraju ispuniti da bi se zemlja jos jedanput smatrala prihvatljivom. Posto dolazim izvana, voleo bih da Fond bude sponzor debate o buducnosti Jugoslavije, ne ukljucujuci partijsku politiku, vec prosto ekonomske i politicke probleme te buducnosti. Zeleo bih da vidim studente koji su igrali znacajnu ulogu u demonstracijama.

Vase fondacije srecu se cesto s problemima u sredinama u kojima deluju. Gde ih je vise, u Beogradu ili Hrvatskoj?

- Vise problema imamo s hrvatskom nego sa jugoslovenskom vladom. Probleme s jugoslovenskom vladom imali smo prosle godine, ali je fondacija preregistrovana i sada tih problema nema. Tudjman je Fond proglasio najvecim neprijateljem Hrvatske, uhapsio neke ljude i pokrenut je krivicni postupak. Tamo smo zaista u veoma ozbiljnom konfliktu. Zasto? Kada sam se sreo s Tudjmanom, rekao mi je da podrzavam izdajnike. To je zato sto on ne pravi razliku izumedju sebe i drzave. Svako ko kritikuje njega, kritikuje drzavu i kriv je za izdaju. Posto su neki clanovi Odbora kritikovali njega, on je rekao da podrzavam izdajnike. Kada smo se rastajali, rekao mi je da je "otvoreno drustvo" opasna nova ideologija.

Sta je tu opasno?

- Stvar je u tome da niko ne poseduje istinu - svi moraju da zive zajedno i da postuju misljenje drugih ljudi, da budu spremni da menjamo, a ne samo da namecemo rezime.

Kako dozivljavate sve te napade? Nedavno ste imali i ostru debatu u SAD povodom ocene da liberalni kapitalizam ugrozava demokratske vrednosti i otvoreno drustvo.

- Ponekad sam obeshrabren, ali ne u ogromnoj meri jer sam veoma bogat. To mi omogucuje nezavisnost. Istovremeno, oko mene se stvara i puno mitova. To me zabavlja, ali u nekoj meri i pogadja. Postoji refleksivna veza izmedju onoga sto jeste i onoga sto mislite da jeste. Americka spoljna politika veoma je ambivalentna kada je rec o nacelima otvorenog drustva. S jedne strane imamo Deklaraciju o nezavisnosti i unutar SAD ta nacela prevladjuju. Ali, kada je rec o spoljnoj politici nacionalni interes uvek je u prvom planu. On nije bas za toliko postovanje ili za postovanje opstih nacela pravde. Narocito sada, kada imamo razvijenu ideju da ne zelimo da zrtvujemo nijednog vojnika. Ne moze se, stoga, ocekivati da Amerika ode daleko i da ucini bilo kakve zrtve za opsta nacela, kao sto je otvoreno drustvo.

Postoji li pravo savremeno otvoreno drustvo?

- Pitanja odnosa liberalnog kapitalizma, demokratije i nacela, stoga jesu problem i zemalja "visokog nivoa". To nisu pitanja koja se u istoj meri odnose na Jugoslaviju. Ona mora da se suoci s problemima "niskog nivoa". Sjedinjene Americke Drzave nisu savrseno otvoreno drustvo. Otvoreno drustvo se i sastoji u priznanju da ne postoji savrseno otvoreno drustvo.

Postoji veliki problem nezadovoljstva i razocaranja. U zemlji poput Jugoslavije ima ljudi koji su reseni da drustvo zaista promene.

U otvorenim drustima Zapada postoji mnogo manje osecaja za drustveno angazovanje. To me doista razocarava. Narocito sam bio razocaran reagovanjem Zapada na drustveni preobrazaj u komunistickim zemljama. Kao sto sam se negde krajem sedamdesetih pitao ima li smisla to sto se bogatim, tako sam se pitao da li ima smisla to sto sada radim. Ne smetaju mi napadi zagrizenih ljudi, ali uznemiren sam zbog drustvene apatije.

Beogradska setnja Nakon posete Radiju B92, americki multimilijarder krenuo je pesice beogradskim ulicama ka Skupstini grada. U pratnji poveceg broja fotoreportera, do Skupstine grada stigao je Kolarcevom, preko Terazija i Trga Nikole Pasica. Na tom putu Dzordz Soros ovekovecen je u beogradskom ambijentu. Prosjak ispred "Centrotekstila", kao ni pognuta zena na Trgu Nikole Pasica nisu mogli ni pomisliti da pored njih upravo u tom casu prolazi covek s procenjenih 11 milijardi dolara u dzepu. Devojka s novcanikom van dzepa, u ruci, i ne sanja da se iza nje, na nekoliko koraka, nalazi berzanski igrac koji je smrvio britansku funtu.

Podrska medijima jedna je od aktivnosti na kojoj vam neke vlade najcesce zameraju.

- Mi smatramo da su nezavisni mediji neophodni za funkcionisanje jednog demokratskog drustva. U slucaju Jugoslavije, podrska nezavisnim medijima doprinosi mogucnosti za uklanjanjem spoljnog zida sankcija. Nasa ocena je da u nekim zemljama drzavna kontrola onemogucava funkcionisanje nezavisnih medija. U normalnim zemljama mi ne ucestvujemo u programu pomoci nezavisnim preduzecima, poput B92. Za sada to cinimo ovde, u Hrvatskoj i Belorusiji, ali ne u Madjarskoj i Poljskoj. Puno paznje posvecujemo izbeglicama u Jugoslaviji i za to smo stvorili veliki program koji zelimo da pretvorimo u dugorocni, a ne privremeni program.

Zelim da izrazim zadovoljstvo time sto je poboljsana pozicija nezavisnih medija u Jugoslaviji i uverenje da ce to poboljsanje biti trajno.

Sta ocekuje kada je rec o Kosovu?

- Kosovsko pitanje treba da bude reseno od strane Jugoslavije. Kosovo je imalo autonomiju i ona mu je oduzeta. Narod na Kosovu zeli da povrati tu autonomiju ali postoje i zahtevi za jos vise od toga.

Gospodja Medlin Olbrajt kaze da je stabilnost Evrope tesno povezana sa stabilnoscu Bosne. Kako Vi vidite tu relaciju?

- Verujem, takodje, da je ta veza veoma vazna, ali buducnost Bosne moze biti odlucena u Beogradu i Zagrebu.

Amerika sada promovise SECI inicijativu da bi povezala ceo region. Verujete li da je to ideja koja zaista moze doneti stabilnost u regionu?

- Ekonomska kooperacija svakako je put da se dospe do stabilnosti u podrucju jugoistocne Evrope. Politicki preduslovi, medjutim, moraju da budu ispunjeni. Spoljni zid sankcija, kada je rec o Jugoslaviji, mora da bude podignut. On zahteva politicki razvoj i politicke promene.

Ta ideja podrazumeva investiranja privatnih investitora. Da li cete se angazovati ovde ili u regionu?

- Ja ne mislim da je ovo veoma atraktivan prostor za investicije. Danas svakako ne, ako u izvesnoj meri izuzmemo Bugarsku. Bugarska moze biti mnogo zanimljivija od Jugoslavije. Ja sam, inace, aktivno prestao da investiram u Kvantum fond 1989. U Jugoslaviju bi mogao da dodje privatni kapital. A jedini kapital koji je sada u nju spreman da udje je - gangsterski kapital. Ovde, ipak, postoji saznaje o nuznosti reformi. Ima mnogo nominalno zaposlenih, tako da te radnike ne bi bilo tesko otpustiti bez velikih posledica. Ekonomski se ovde toliko pati, da se cini da bi ekonomska reforma bila mnogo manje bolna, nego u drugim zemljama.