REC PLUS: SLOBODAN VUCETIC, SUDIJA USTAVNOG SUDA SRBIJE

Ovih dana bilo je razlicitih, odnosno pogresnih tumacenja odredbi Ustava SRJ kojima je uredjen nacin odlucivanja u Saveznoj skupstini o izboru predsednika SRJ i o eventualnim ustavnim promenama. Ustav SRJ je u tom pogledu sasvim jasan. U njemu se kaze (cl. 90.) da o pitanjima iz nadleznosti Savezne skupstine odlucuju oba veca ravnopravno, vecinom glasova saveznih poslanika u svakom od dva veca, ako Ustavom nije drukcije odredjeno. To konkretno znaci da Vece gradjana odlucuje vecinom glasova od ukupno 138 poslanika (70 ili vise), a Vece republika vecinom glasova od 40 poslanika u ovom vecu (21 ili vise).

Dakle, prilikom odlucivanja, na primer, o izboru predsednika SRJ, ne mogu se zbrajati glasovi poslanika oba veca i na osnovu njihovog zbira racunati potrebna vecina, vec se mora dobiti vecina u svakom od veca posebno. Sa ovim sistemom odlucivanja ne treba mesati ustavno resenje po kome se Zakon o izboru predsednika SRJ donosi dvotrecinskom vecinom glasova svih saveznih poslanika (ukupog broja) u svakom od dva veca (cl. 90. stav 2.).

Kad je, medjutim, rec o ustavnim promenama, ove se, logicno, vrse po tezoj, slozenijoj proceduri, cije je osnovno pravilo - dvotrecinska vecina glasova svih saveznih poslanika (ukupnog broja) u svakom od dva veca. Taj sistem ustavnih promena odnosi se i na promenu cl. 97. Ustava koji uredjuje nacin izbora predsednika SRJ. Izuzetak su promene clanova 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140. i 141. Ustava SRJ, gde odlucuje Vece gradjana (opet dvotrecinskom vecinom), ali uz saglasnost skupstina obe republike clanice.

Prema sadasnjem rasporedu poslanickih mandata u vecima Savezne skupstine, SPS (sa JUL i ND) i DPS imaju potrebnu vecinu samo za izbor predsednika po vazecem Ustavu, a ne i za ustavne promene, cak i ako bi se DPS slozila (a verovatno i nece).