AMERICKA INICIJATIVA NA MINISTARSKOM SASTANKU NATO U BRISELU
SAD traze slanje specijalaca za hvatanje zlocinaca u Bosni
Zapadni saveznici americki predlog u ovom trenutku "ostavili po strani" s
obrazlozenjem da bi takva akcija mogla da dovede u pitanje dalji mirovni proces u
BiH
Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona
Sad je vec mnogo jasnije nasta se u Beloj kuci pre svega mislilo kad je
nedavno usvajan zakljucak da je za uspesno sprovodjenje Dejtonskog mirovnog
ugovora neophodno da snage Atlantskog pakta budu ubuduce mnogo "aktivnije
angazovane" u Bosni. U to ime - kako izvestavaju americki mediji - sekretar za
odbranu Bil Koen zatrazio je, pored ostalog, prekjuce u Briselu da se u Bosnu
posalje jedna jedinica specijalaca koja ce biti zaduzena za hvatanje optuzenih za
ratne zlocine za kojima je raspisao poternicu Medjunarodni tribunal iz Haga.
Prema informaciji "Vasington Posta", zapadni saveznici na ministarskom
sastanku NATO-a u Briselu suprotstavili su se i u ovom trenutku "ostavili po
strani" tu americku inicijativu, s obrazlozenjem da bi takva jedna akcija ne samo
ozbiljno ugrozila bezbednost njihovih pripadnika SFOR na terenu, vec da bi,
istovremeno, dovela u pitanje i celokupni dalji mirovni proces u Bosni i
Hercegovini. S druge strane, medjutim, u briselskim izvestajima navodi se da su
ministri odbrana vodecih evropskih zemalja bili veoma saglasni s americkom
procenom da je bez privodjenja u Hag glavnih optuzenih za ratne zlocine
nemoguce otvoriti put ka medjunacionalnom pomirenju u BiH "kao prvom i
najvaznijem preduslovu za implementaciju dejtonskog programa i buduci zivot u
zajednickoj drzavi".
Kako ce se iskombinovati ta zelja za potpunom realizacijom sporazuma iz
Dejtona sa zadrzavanjem potpune neugrozenosti onih koji bi taj dokument da
obezbede vojnom silom (ako vec ne ide milom), ostala je dilema i posle briselskog
sastanka resornih ministara NATO-a.
"Vojnici nikad nisu bili dobri policajci" - izjavio je tim povodom
"Vasington Postu" Klaus Nauman, predsednik vojnog komiteta Atlantskog pakta,
pominjuci posebno situaciju sa Karadzicem i Mladicem, nekadasnjim
rukovodecim politicko-vojnim tandemom Republike Srpske. "Ako politicari traze
od nas akciju protiv optuzenih za ratne zlocine, oni moraju da su nacisto s tim da
bi operativni rizici (takve akcije) mogli da potraju duze vreme. Mi ne znamo na
kakve bi sve posledice mogli da racunamo, jer mnogi ljudi smatraju te zlocince
herojima koje je vredno braniti."
Iz izvestaja vasingtonskog "Posta" zakljucuje se, inace, da bi pomenuta
operacija specijalaca Atlantskog pakta prevashodno bila vodjena na teritoriji koja
je pod kontrolom bosanskih Srba, pri cemu je - kako se navodi - pomenut i
podatak americkih obavestajnih sluzbi (dobijen na osnovu snimaka iz vazduha) da
Radovana Karadzica, recimo, na Palama danonocno cuva skoro 200 dobro
naoruzanih vojnika.
"Ukoliko Karadzic i ostali optuzeni ratni zlocinci ne budu uhvaceni pre nego
sto nase mirovne snage budu krenule kuci, velika je verovatnoca da ce se rat i
obnoviti i uciniti bezvrednim sve ove nase sadasnje velike napore. Misija u Bosni
ne samo da ce time biti neuspesna, vec ce biti i napustena sa jednom ozbiljnom
moralnom mrljom" - kaze se u izjavi jednog visokog predstavnika NATO-a
'Postu', uz prenosenje misljenja da ce cak i predlozena akcija sa specijalcima
(angazovanim u poteri za optuzenima iz Haga) vremenom imati sve manje izgleda
na uspeh, ukoliko ne bude bila izvedena "znatno pre opstinskih izbora u BiH",
zakazanih za sredinu septembra.
U svakom slucaju - kako navodi prestonicni list, pozivajuci se na procene
briselskih eksperata - operacija ove vrste mora se zapoceti i obaviti u sadasnjoj
fazi kad su medjunarodne mirovne snage na okupu u kompletnom sastavu (sto ce
reci, pre juna 1998. godine). Iz sasvim prostog razloga: za eventualnu misiju
hvatanja glavnih optuzenih sa haske poternice bila bi, kako stvari zasad stoje,
zaduzena multinacionalna jedinica specijalaca NATO-a, ali bi za smirivanje
potresa i odbijanje izazova, za koje se racuna da bi potom usledili narocito sa
paljanske strane, bio potreban svaki od 36.000 vojnika iz sadasnjeg sastava SFOR.
|