Subota, 14. jun 1997.

AMERICKA INICIJATIVA NA MINISTARSKOM SASTANKU NATO U BRISELU

SAD traze slanje specijalaca za hvatanje zlocinaca u Bosni

Zapadni saveznici americki predlog u ovom trenutku "ostavili po strani" s obrazlozenjem da bi takva akcija mogla da dovede u pitanje dalji mirovni proces u BiH

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Sad je vec mnogo jasnije nasta se u Beloj kuci pre svega mislilo kad je nedavno usvajan zakljucak da je za uspesno sprovodjenje Dejtonskog mirovnog ugovora neophodno da snage Atlantskog pakta budu ubuduce mnogo "aktivnije angazovane" u Bosni. U to ime - kako izvestavaju americki mediji - sekretar za odbranu Bil Koen zatrazio je, pored ostalog, prekjuce u Briselu da se u Bosnu posalje jedna jedinica specijalaca koja ce biti zaduzena za hvatanje optuzenih za ratne zlocine za kojima je raspisao poternicu Medjunarodni tribunal iz Haga.

Prema informaciji "Vasington Posta", zapadni saveznici na ministarskom sastanku NATO-a u Briselu suprotstavili su se i u ovom trenutku "ostavili po strani" tu americku inicijativu, s obrazlozenjem da bi takva jedna akcija ne samo ozbiljno ugrozila bezbednost njihovih pripadnika SFOR na terenu, vec da bi, istovremeno, dovela u pitanje i celokupni dalji mirovni proces u Bosni i Hercegovini. S druge strane, medjutim, u briselskim izvestajima navodi se da su ministri odbrana vodecih evropskih zemalja bili veoma saglasni s americkom procenom da je bez privodjenja u Hag glavnih optuzenih za ratne zlocine nemoguce otvoriti put ka medjunacionalnom pomirenju u BiH "kao prvom i najvaznijem preduslovu za implementaciju dejtonskog programa i buduci zivot u zajednickoj drzavi".

Kako ce se iskombinovati ta zelja za potpunom realizacijom sporazuma iz Dejtona sa zadrzavanjem potpune neugrozenosti onih koji bi taj dokument da obezbede vojnom silom (ako vec ne ide milom), ostala je dilema i posle briselskog sastanka resornih ministara NATO-a.

"Vojnici nikad nisu bili dobri policajci" - izjavio je tim povodom "Vasington Postu" Klaus Nauman, predsednik vojnog komiteta Atlantskog pakta, pominjuci posebno situaciju sa Karadzicem i Mladicem, nekadasnjim rukovodecim politicko-vojnim tandemom Republike Srpske. "Ako politicari traze od nas akciju protiv optuzenih za ratne zlocine, oni moraju da su nacisto s tim da bi operativni rizici (takve akcije) mogli da potraju duze vreme. Mi ne znamo na kakve bi sve posledice mogli da racunamo, jer mnogi ljudi smatraju te zlocince herojima koje je vredno braniti."

Iz izvestaja vasingtonskog "Posta" zakljucuje se, inace, da bi pomenuta operacija specijalaca Atlantskog pakta prevashodno bila vodjena na teritoriji koja je pod kontrolom bosanskih Srba, pri cemu je - kako se navodi - pomenut i podatak americkih obavestajnih sluzbi (dobijen na osnovu snimaka iz vazduha) da Radovana Karadzica, recimo, na Palama danonocno cuva skoro 200 dobro naoruzanih vojnika.

"Ukoliko Karadzic i ostali optuzeni ratni zlocinci ne budu uhvaceni pre nego sto nase mirovne snage budu krenule kuci, velika je verovatnoca da ce se rat i obnoviti i uciniti bezvrednim sve ove nase sadasnje velike napore. Misija u Bosni ne samo da ce time biti neuspesna, vec ce biti i napustena sa jednom ozbiljnom moralnom mrljom" - kaze se u izjavi jednog visokog predstavnika NATO-a 'Postu', uz prenosenje misljenja da ce cak i predlozena akcija sa specijalcima (angazovanim u poteri za optuzenima iz Haga) vremenom imati sve manje izgleda na uspeh, ukoliko ne bude bila izvedena "znatno pre opstinskih izbora u BiH", zakazanih za sredinu septembra.

U svakom slucaju - kako navodi prestonicni list, pozivajuci se na procene briselskih eksperata - operacija ove vrste mora se zapoceti i obaviti u sadasnjoj fazi kad su medjunarodne mirovne snage na okupu u kompletnom sastavu (sto ce reci, pre juna 1998. godine). Iz sasvim prostog razloga: za eventualnu misiju hvatanja glavnih optuzenih sa haske poternice bila bi, kako stvari zasad stoje, zaduzena multinacionalna jedinica specijalaca NATO-a, ali bi za smirivanje potresa i odbijanje izazova, za koje se racuna da bi potom usledili narocito sa paljanske strane, bio potreban svaki od 36.000 vojnika iz sadasnjeg sastava SFOR.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /