NAS LIST PONOVO NA UDARU VLASTI

Nas list nasao se ponovo u sredistu paznje vlasti. Drzavna agencija i najstariji list u Srbiji pomno izvestavaju i komentarisu zbivanja u Redakciji i kolektivu, drzavni organi budno prate poslovanje naseg lista i nastoje da ga materijalno upropaste protivzakonitim odlukama. Na jednoj se strani tvrdi kako je tiraz "Nase Borbe" najmanji od svih dnevnih listova, a na drugoj se, na ime poreza, od nas trazi vise nego sto placaju novine za koje vlast voli da veruje kako ih svi citaju.

Od svog osnivanja, u februaru 1995. godine, "Nasa Borba" je trn u oku vlasti. Najpre smo, suprotno ocekivanjima vlasti, preziveli izbacivanje na ulicu iz sopstvenih prostorija, a onda smo, za svega godinu dana, uspeli da stanemo na noge. Inteligentna vlast, koja govori i razume jos neki jezik osim jezika sile, shvatila bi da nas entuzijazam nista bolje ne podstice nego njena sirovost. Umesto da pristane na postojanje jednog dnevnog lista nad kojim nece imati ni posrednu kontrolu, ali ce njegovo normalno delovanje pretvoriti u argument o svojoj demokratskoj emancipovanosti, vlast gotovo svakodnevno izmislja nacine na koji bi "Nasoj Borbi" dosla glave. Danas joj se ucinilo da u ovo vreme opste oskudice, koju, valjda, nije izazvala "Nasa Borba", upravo ona treba da plati najvisi reket za svoje dalje postojanje. Ali, ako danas pristanemo da platimo izmisljeni neplaceni porez, sutra ce nas oporezovati zato sto u kolektivu nismo svi crnomanjasti ili sto ne nosimo svi isti broj cipela. Naslucujuci da ni ovakav rasplet naseg spora nije iskljucen, mi prepad petorke Sluzbe javnih prihoda Srbije dozivljavamo kao pokusaj da se politicka netrpeljivost vlasti nametne kao neprikosnovena administrativna norma.

"Nasa Borba" uziva veliki ugled u svetu i mi cemo morati da aktiviramo taj ugled u prilog svojoj i opstoj borbi za slobodu informisanja i medija. Nasi prijatelji ce nam, svakako, pomoci, ali oni to mogu uciniti samo ako, na svaki nacin, odmognu ovdasnjoj vlasti u ucvrscenju njenih diktatorskih ambicija. Zelimo unapred da odbacimo sve optuzbe da smo nacionalni izdajnici i strani placenici, zbog toga sto uzivamo poverenje demokratskih snaga, institucija i licnosti u svetu. Zahvaljujuci i "Nasoj Borbi" svet je shvatio da Srbija nije tamni vilajet povampirenog boljsevizma i da u njoj ima, i te kako, ljudi sposobnih i ornih da uvedu Srbiju u moderni svet. Zbog toga ne pristajemo da nas vlast, koja iza sebe ima samo neuspehe i poraze, nagrdjuje pred nasim citaocima i gradjanima, ali toj vlasti postavljamo pitanje: moze li se i jedan problem koji ona stvori resiti u ovoj zemlji, a ne izvan nje ili uz odlucujucu pomoc sveta?

Svi dobro znaju zasto nasa vlast ne podnosi "Nasu Borbu", ali nasim citaocima i domacoj i stranoj javnosti dugujemo objasnjenje o neposrednim povodima za poslednje grubosti rezima prema nama. Pre dve nedelje pisali smo, u nekoliko nastavaka, o otimacinama para stranih drzavljana, koje su vrsili jugoslovenski carinici. Nismo culi da je neko od njih zbog toga kaznjen, niti da je direktor Savezne uprave carina napokon vracen u Backu Palanku, odakle je, u zao cas, isplivao na talasu "jogurt revolucije". Naprotiv, on je, u medjuvremenu, kako saznajemo, preuzeo kontrolu nad Sluzbom javnih prihoda u Srbiji i uz podrsku nekog ko je iznad njega, obrazovao letece petorke ove sluzbe koje otimaju novac od domacih, privatnih, naravno, preduzeca. A sve to, navodno, za dobro penzionera, prosvetnih i zdravstvenih radnika, metalaca i tekstilaca koji, biva, zbog nas gladuju.

Drugi neposredan povod za akciju drzavnih reketasa jeste ocigledna zabluda da se prestizna nagrada "Zlatno pero slobode", koju smo primili nedavno u Amsterdamu, sastoji, zaista, od suvog zlata. Ova nagrada ne donosi sa sobom ni zlato, ni novac i utoliko nam je draza. Ona donosi ugled i autoritet u svetu - ono, dakle, sto ni reketasi iz finansijsko-policijsko-carinsko-partijske sluzbe, koji su nas, u ime naroda, prepali, ni njihovi nalogodavci, nikad nece steci.