ODGOVOR JUGOSLOVENSKE KINOTEKE NA ZAHTEVE IZ BIVSIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA ZA PODELU FILMSKIH FONDOVA

Reagovanje Jugoslovenske kinoteke na zakljucke sa sastanka kinoteka Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine, odrzanog pocetkom nedelje u Ljubljani, moglo bi se sazeti u onu staru maksimu - Tudje necemo, svoje ne damo. Salu na stranu, povodom tvrdnji, koje je sa pomenutog sastanka preneo ljubljanski dnevnik "Delo", da Jugoslovenska kinoteka ne zeli da razgovara o podeli filmskih fondova , kupljenih zajednickim (bivsejugoslovenskim) snagama i da bi filmska gradja mogla potpuno propasti u Beogradu, Radoslav Zelenovic, direktor JK, je na jucerasnjoj konferenciji za novinare rekao:

"Od 1971. godine Kinoteka je u nadleznosti grada Beograda i Republike Srbije. Tada je napravljena i analiza ucesca Federacije i republika u finansiranju Kinoteke i utvrdjeno je da je ulaganje savezne drzave iznosilo oko 23 procenta, Hrvatske 0,32 odsto, grada Sarajeva za program tamosnje dvorane 2,11 odsto, dok je ova kulturna ustanova ostvarila vise od 73 procenta prihoda".

Jugoslovenski fond filmova stvoren je na taj nacin sto je Kinoteka preuzela na besplatno cuvanje fondove zapaljivih filmova "Triglav-filma" iz Ljubljane, zagrebackog "Jadran-filma", "Lovcen-filma" iz Budve i "Avala-filma" iz Beograda. Odbili su da predaju filmove "Bosna-film" iz Sarajeva i "Vardar-film" iz Skoplja i njihovi materijali su kasnije dobrim delom unisteni usled elementarnih nepogoda i neadekvatnog cuvanja. Fond Jugoslovenske kinoteke je, pak, stvoren otkupom filmova u zemlji i razmenom sa inostranstvom, zahvaljujuci velikoj angazovanosti radnika koji se bave tim problemima a pre svega ugledu Vladimira Pogacica i Filipa Acimovica.

Posle osnivanja nacionalnih kinoteka, Hrvatska je svoje filmove povukla 1981, a Slovenija 1991. godine, nekolika dana pre izbijanja rata. Bosna i Hercegovina nije povukla svoj filmski fond jer deponent "Sutjeska-film" nije dao odobrenje bosanskom Arhivu da preuzme filmove.

Jugoslovenska kinoteka ne onemogucava nijednoj nacionalnoj kinoteci da pod odredjenim arihivistickim principama kopira filmove iz njenog fonda, ali osporava da na ono sto je nabavila sopstvenim sredstvima, o cemu poseduje dokumentaciju, polaze pravo neko drugi.

U Jugoslovenskoj kinoteci su posebno uvredjeni "strahom" Mateja Kukuljice, direktora Hrvatske kinoteke, da ce filmovi propasti u Beogradu posto proces sukcesije moze biti dugotrajan. Vesti iz Ljubljane su iznenadjujuce zbog toga sto se se poslednjih godina predstavnici nase Kinoteke raznim povodima sretali s kolegama iz Ljubljane, Zagreba i Skoplja i niko nikada nije pominjao nekakvu podelu fondova.

- Kolege iz bivsih jugoslovenskih republika mogli bi od nas da dobiju sve sto ih zanima pod normalnim uslovima, u razumnom, kolegijalnom, arhivarskom razgovoru. Ponasajuci se ovako nekorektno, nece dobiti nista - rekao je Zelenovic.

R. Kupres