KLAUS HELMRIH O PROMENAMA U JUGOSLOVENSKOJ PRIVREDI

Sto pre sa reformama koje ce Jugoslaviju uciniti bezbednom i pozeljnom za strana ulaganja - preporucuje jedan od najuglednijih svetskih eksperata za proizvodni menadzment

Svedjanin Klaus Helmrih je jedan od gurua savremenog proizvodnog menadzmenta. U poslednjih 20 godina je kreirao i rukovodio projektima od presudne vaznosti za razvoj privrede u svojoj zemlji. Od 1990. do 1995. godine je rukovodio programom njene revitalizacije. Prema njegovim uputstvima je u okviru tog programa uspesno sprovedeno 25.000 projekata promena u svedskoj privredi.

Klaus Helmrih je autor "Nove svedske organizacione filozofije" i mnogih sistema, metoda i tehnika za racionalizaciju proizvodnje. Prvi je u svetu, pored racionalizacije troskova, predocio i racionalizaciju fizickog kapitala. Ucestvovao je i ucestvuje u mnogim projektima proizvodnog menadzmenta sirom sveta: od Skandinavije i Nemacke do SAD i Japana, a osamdesetih godina je organizovao obuku kineskih menadzera.

Helmrih je tokom ove sedmice u Novom Sadu vodio dvodnevno savetovanje o realnim mogucnostima za znacajnije povecanje kvaliteta poslovanja u privredi Jugoslavije. Tom prilikom je govorio i za "Nasu Borbu".

Podsticanje preduzimljivosti

Helmrih: Vasa privreda je sada u tranziciji od planske u trzisnu. Da bi se ta promena uspesno obavila morate da izvedete neophodne politicke i ekonomske reforme. I to sto pre jer ste vec izgubili najmanje pet godina. Vi ste ranije imali dobre pozicije za tranziciju, ali ste ih pokvarili. Situacija, medjutim, nije beznadezna jer imate ljudski potencijal koji pruza sanse za relativno brz oporavak. Ovde sam cuo da ce vam za to biti potrebno 20 godina, ali mislim da je to preterano.

Sada je najvaznije, po mom misljenju, da rat i onih pet godina zaostajanja ostavite iza vas i da pocnete da gledate napred, u nesto novo. Ne smete da za neuspehe trazite opravdanja u proslosti. Kao sto rekoh, gledajte napred i pocnite da kreirate takvu politicku i ekonomsku situaciju koja ce ohrabriti i domace i strane biznismene da ovde ulazu svoj novac. Morate da ucinite da ljudi u Evropi i svetu vide Jugoslaviju kao bezbedno i pozeljno mesto za investiranje. To je sada za vas najveci izazov.

Kad govorimo o politickim i ekonomskim reformama, onda to znaci da hitno morate da resite pitanje vlasnistva i pravne sigurnosti. Bez toga ljudi nece da uloze svoj novac i krenu u posao.

Ako hocete da pokrenete privredu onda morate da ohrabrujete preduzimljivost, da ucinite sve da stvorite svest da se preduzimljivost nagradjuje, da vredi uloziti svoj novac i posao i da se rizik isplati. Podsticanje preduzimljivosti nije vazno samo za vasu i druge zemlje u tranziciji. Ono je kljucno pitanje i u zemlji iz koje ja dolazim.

Bolje shvatanje biznisa

Helmrih: Sasvim je razumljivo sto su ovde u fokusu velike kompanije, jer je u njima zaposlen veliki broj ljudi. Oni su zabrinuti i hteli bi da budu sigurni da ce preziveti.

Mislim da bi trebalo - ako za to postoji ekonomski smisao - podrzati velike kompanije da prezive. Treba im pruziti profesionalnu, tehnolosku, tehnicku i finansijsku podrsku. To, medjutim, nije lako. Jos je teze stvoriti uslove da se i stranci zainteresuju da investiraju u vase kompanije i u njih uvode nove tehnologije. Za to su potrebne reforme o kojima smo ranije govorili, i to kao polazna, a ne sama po sebi dovoljna pretpostavka za privlacenje stranog kapitala. Male kompanije su fleksibilnije. Medjutim, i velikim i u malim kompanijama je najvaznije - bolje shvatanje biznisa. Da se ljudi lakse odlucuju da se upuste u novi posao. Da vide gde su im musterije i sta one od njih traze i ocekuju. Onda moraju da nauce da razlucuju sta je u tom poslu bitno, a sta nebitno da bi se svom snagom usredsredili na ono sto je bitno.

Jan Briza