EKONOMISTI NEZADOVOLJNI PONUDJENOM VERZIJOM ZAKONA O PRIVATIZACIJI

Socijalisti o reformama govore samo pod pritiskom strane javnosti, a opozicija koja se zalaze za sto brze promene nema jasnu koncepciju, smatra dr Mladjen Kovacevic. Da li su "jake tradicije samoupravljanja i sindikalizma" za uvazavanje ili odbacivanje

Petrovac. - Ogranicenja za transformaciju jugoslovenske privrede su ogromna i pored ekonomskih i socijalnih, nalaze se i na planu politike i u sferi prava. Jos uvek nije postignut konsenzus o transformaciji (to na posredan nacin potvrdjuju i izlaganja predstavnika Savezne vlade), a mnogi naziv vladajuce partije - SPS - tumace sa izrekom: "Sve po starom".

Socijalisti pre svega pod pritiskom strane javnosti, govore o promenama, a u stvari zele da one budu sto manje i da se odloze za sto dalju buducnost. Opozicija se zalaze za sto brze promene, ali se ni ona najcesce ne izjasnjava na osnovu nekog jasnog programa o tome kakve reforme treba da budu, objasnio je dr Mladjen Kovacevic na Kongresu ekonomista Jugoslavije realnu drustvenu klimu u kojoj treba sprovoditi ekonomske reforme.

Sistematski se dogadja negativna selekcija kadrova, tvrdi ovaj ekonomista, a nacrte reformskih zakona prave poverljivi cinovnici i clanovi vladajucih partija, koji su ujedno i poslednji njihovi cenzori. Tako nastaje i novi srpski zakon o privatizaciji, koji po Kovacevicevom misljenju, za ekonomsku struku ne moze biti prihvatljiv, jer ce drustvena svojina i dalje biti "ravnopravnija" od ostalih svojinskih oblika, a nastavice se i njeno bespostedno razvlacenje.

Potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic i dr Nebojsa Savic isticu, na primer, da u procesu privatizacije ne treba da koristimo svoje originalne metode, jer su nas sve dosadasnje domace originalnosti kostale sadasnjeg ekonomskog nazadovanja, podseca dr Kovacevic. Uz to, on podvlaci da je Djunic ponovo podgrejao tezu o ravnopravnosti svih oblika svojine i pita se koja je to zemlja u tranziciji imala takav model privatizacije, u kojem je spremna da beskrajno stiti drustvenu svojinu.

Odgovara - nijedna - i prognozira da ce zato jugoslovenski model biti ponovo originalan, ali nece dati rezultate. Sa istim zakljuckom dr Kovacevic citira i deo rada dr Savica u kojem ovaj tvrdi da model privatizacije u Srbiji treba da bude kombinovan, sto znaci da mora obuhvatiti i vaucersku podelu i insajdersku privatizaciju preko zaposlenih, "zbog tradicije samoupravljanja i jake uloge sindikata".

Dr Savic odgovara da ni u jednoj od 26 zemalja u tranziciji nije primenjen jedan iskljucivi model svojinskih promena, vec kombinovani. Objasnjavajuci da je privatizacija pre svega politicko, pa tek onda ekonomsko pitanje, dr Savic navodi primer Poljske (zemlje u kojoj postoje jaki sindikati) i gde se uz vaucersku javljao jak pritisak da se ide i na internu privatizaciju. Takav pritisak moze se pretpostaviti i kod nas i to se imalo u vidu pri predlogu novog srpskog zakona, objasnjava dr Savic.

Jugoslovenskim ekonomistima obratio se i prof. Ivo Fabinc, govoreci o slovenackim iskustvima. Nadovezujuci se na cinjenicu da je lane slovenacki izvoz bio vredan 8,3 milijarde dolara, dr Radovan Kovacevic je upozorio da nasa zemlja jos uvek nema ni dugorocnu razvojnu strategiju, pa shodno tome ni dugorocni izvozni projekat. Zato je moguce da se priprema dokumentacija za svetsku trgovinsku organizaciju, a da se na politiku zastite domace privrede gleda tako da svi ostanu u igri i podjednako zasticeni.

Dr Kovacevic upozorava da se sada uz puno javne halabuke promovisu zalaganja nekih domacih banaka da dobiju od stranih banaka pomoc od pedesetak ili sto miliona dolara, a niko ne razmislja o milijardama dolara koje su otisle iz ove zemlje. Cinjenica je da je domaci politicki i privredni prostor jos uvek izrazito trusno podrucje, na koje se trajno ne vraca ni obogaceni kapital domacih rezidenata, procenjen na par milijardi dolara. Deo tih sredstava povremeno se ubacuje u zemlju, zbog golih finansijskih interesa, a ne radi dugorocnog ulaganja i na prve znakove nestabilnosti deviznog kursa taj kapital ponovo bezi preko granice. U takvim prilikama stranci imaju jos manje interesa i poverenja da ulazu u jugoslovensku privredu, kaze dr Kovacevic.

B. Jager