Petak, 13. jun 1997.

ZOLT NEMET, POTPREDSEDNIK FIDES-a, OPOZICIONE PARLAMENTARNE STRANKE IZ MADJARSKE, O PARALELAMA DOMACE I POLITICKE SCENE U SRBIJI

Ujedinjenje opozicije - kljuc uspeha

Najjasnija paralela je da opozicija mora da se ujedini da bi postigla uspeh. Ako toga nema - najvise koristi imace postkomunisticka vlast

Delegacija FIDES-a, opozicione parlamentarne stranke iz Madjarske, dosla je u Beograd na poziv predsednika Demokratske stranke, a pored razgovora sa gradonacelnikom Zoranom Djindjicem, gosti iz Madjarske susreli su se i sa rukovodstvom Gradjanske stranke Srbije i liderima Studentskog politickog kluba. Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja FIDES, koji je u Parlament usao '90. spada u najpopularniju partiju u Madjarskoj. U razgovoru za "Nasu Borbu" potpredsednik Zolt Nemet, predstavio je FIDES kao gradjansku stranku koja pripada desnom centru.

FIDES je u politicki zivot Madjarske usao kao stranka studenata. Kako ste dosli na ideju da osnujete studentsku partiju?

- Studenti su igrali vrlo bitnu ulogu u Srednjoj Evropi u procesima promena rezima. Oni su uvek imali odlucujucu ulogu u politickim pokretima, politickim raspravama i u izborima tema za politicke rasprave. Na zanimljiv nacin su ucestvovali u procesima promena u Ceskoj, Istocnoj Nemackoj, Slovackoj, Madjarskoj, Rumuniji, kao i u "maloj" Jugoslaviji, ali su posle svoje aktivnosti nestali sa politicke scene, a sa njima i veoma bitne vrednosti. Zato smo osnovali nasu organizaciju, da ucinimo nesto protiv toga. Ovo je veoma bitno, narocito zbog toga sto sve ove drzave imaju i velike generacijske probleme. Komunizam je bio nepodoban za privredu, kao i za duhovno oblikovanje mlade generacije.

Na koji nacin je FIDES prerastao iz studentske u politicku stranku.

- Mi smo imali dva izazova, jedan je bio da se odredi nas politicki program, politicki profil i da izradimo jednu organizaciju u celoj zemlji.

Da li je bilo tesko da postanete parlamentarna stranka?

- Pre sedam godina FIDES je dobio pola miliona glasova na izborima, ali glasaci stranke nisu bili samo mladi, nego generacija njihovih dedova i baka. To dokazuje da je, u stvari, srednja generacija bila vec istrosena.

Koliko ste danas ostali verni studentskim temama?

- U sastavu FIDES-a deluje FIDELITAS, omladinska organizacija i ona u stvari nastavlja nasu tradiciju i predstavlja interese studentske omladine. Za mene je zato bila velika cast i zadovoljstvo da sam mogao da razgovaram sa predstavnicima Studentskog politickog kluba, jer oni su sada u fazi kad razmisljaju da se pretvore u stranku.

U nasoj politickoj praksi, mi stavljamo akcenat na probleme koji se odnose na mlade generacije, a to su problemi stanova, nezaposlenosti, oni koji se odnose na porodicna pitanja i obrazovanje.

Privatizacija presudna

Na koji nacin je reseno pitanje privatizacije, ta tema postaje kljucna i u Srbiji.

- U Madjarskoj je privatizacija presudno pitanje, ali postoji nezadovoljstvo, jer sadasnji procesi privatizacije suzavaju sanse malih vlasnika, dok su bivsi partijski sekretari za kratko vreme postali kapitalisti. U Madjarskoj je postkomunisticka nomenklatura dobila odlucujucu ulogu u tome i stvorila se situacija da ce sledecih godina biti izuzetno znacajno da se pomaze posednistvo srednje ili manje velicine.

Nazalost, privatizacija je prodrla i u sfere drzavne ekonomije, pa su se privatizovala i dobra koja su morala da ostanu u privatnom vlasnistvu.

S obzirom na iskustvo vase stranke, sta savetujete studentskim organizacijama koje su 'izrasle' iz Studentskog protesta '96/'97?

- Najvaznije je da ostanu dosledni svojim principima i da istraju, jer oni u stvari i nemaju drugog izlaza, nego da planiraju na duge staze. Mi smo morali da se odreknemo nekih svojih principa, ali smo prakticno 10 godina u opoziciji i spremamo se da, kada budemo dobili pravu ulogu na politickoj sceni - svoje ideje ostvarimo na pravi nacin.

Na konferenciji za novinare receno je da je FIDES, po poslednjim rezultatima javnog mnjenja, postao najpopularnija stranka u Madjarskoj. Cime ste zasluzili tu popularnost?

- FIDES moze da artikulise sustinu politicke alternative nasuprot postkomunizmu i organizaciono moze da predstavlja vezu u procesu organizacije i saradnje opozicije i pridaje veliki znacaj tom pitanju. To je razlog zbog cega je FIDES tako popularan.

U razgovoru sa novinarima rekli ste da postoje dodirne tacke u politickom zivotu Madjarske i Srbije. Koje su osnovne paralele?

- Najjasnija paralela izmedju madjarske politicke scene i politicke scene u Srbiji je da opozicija mora da se ujedini, da bi postigla i uspeh. Nazalost, druga paralela je i to da u krugu opozicije neki misle da moraju da igraju jednu neresenu utakmicu. I da se suprotstavljaju jedni drugima. Paralela je i to da, ako se ne ujedini opozicija najvise koristi od toga ima bas postkomunisticka vlast.

Resenje vidim u tome da sadasnja opozicija prihvati minimum gradjanskih vrednosti. Postoji tu jos jedna paralela, koju bih pomenuo, a to je da je i u jednoj i u drugoj drzavi doslo vreme da se izvrsi generacijska smena. Mislim da je to sada vrlo aktuelno.

Da li i u Madjarskoj postoje svadje izmedju opozicionih partija?

- Da.

Da li su medju politicarima dominantnije politicke ili ekonomske teme?

- U politickim raspravama u Madjarskoj sve veci znacaj imaju privredna pitanja.

Koji su stavovi FIDES-a o nacionalnim manjinama, s obzirom da je to kljucna tema u srednjoevropskom regionu.

- Resavanje manjinskog pitanja u srednjoevropskoj regiji je veoma bitno. U stvari, manjine su i izrazile svoje strategije - koncepcija autonomije zasniva se na evropskim merilima i ona je sustinska u resavanju tog pitanja.

Posle kontakata sa predsednicima Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije i liderima Studentskog politickog kluba, kakve utiske nosite iz Beograda?

- Izuzetno sam se dobro osecao. Nas boravak je bio jako koristan i poucan i produbljavanje madjarsko-srpskih odnosa ce sledecih godina biti veoma vazan zadatak. Prvo, zato sto ce Madjarska mozda moci mnogo da pomogne Srbiji i euro- atlantskim integracijama, a drugi razlog je i to sto cemo mozda imati saradnju na polju resavanja manjinskog pitanja.

O. Nikolic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /