LJILJANA BENAC-SANTIC, PRAVNI SAVETNIK DS U SKUPSTINI SRBIJE, O VLADINOM KONCEPTU LOKALNE SAMOUPRAVE

Nema ni traga od lokalne samouprave kad je drzava, prekoracivsi svoja ustavna ovlascenja, prethodno oduzela opstinama imovinu koja cini njihovu osnovu, ukljucujuci i onu cije su bile vlasnici, i lisila ih prava da i ubuduce sticu svojinu

Tekst zakonskog predloga Vlade Srbije o lokalnoj samoupravi ne obezbedjuje nijedno od ustavom proklamovanih nacela po kojima suverenitet pripada svim gradjanima, pa prema tome ni pravo raspolaganja onim sto cini bazu lokalne samouprave - imovinom. Ovako bi, najsazetije, mogla da glasi sintetizovana ocena o pomenutom dokumentu, koju je prvi put, na nedavnom okruglom stolu o Vladinom konceptu samouprave, izrekla pravni savetnik u Poslanickom klubu Demokratske stranke u Skupstini Srbije, Ljiljana Benac-Santic, potkrepivsi je, u potonjem razgovoru za "Nasu Borbu", uporednom analizom sadasnjih propisa. Put koji je presla drustvena imovina dok nije postala drzavno vlasnistvo najbolje ilustruje licemerje drzave koja se nije ustezala da, zarad svojih ciljeva, napravi pravnu konfuziju na stetu opstina, iskoristivsi "totalan raskorak" izmedju Saveznog i Republickog ustava (koji su, inace, doneti u "naopakom redosledu").

Prekoracena ovlascenja

Time se Republika, medjutim, nije zadovoljila, nego je, tvrdi nasa sagovornica, svojim Zakonom o sredstvima u svojini Republike onemogucila opstine i gradove da i ubuduce sticu bilo kakvu imovinu. "A ako opstina, odnosno gradjani, koristeci pravo lokalne samouprave, nemaju imovinu, onda nemaju cime ni da upravljaju, jer ne postoji ekonomska osnova za razradjivanje sistema lokalne samouprave".

- Na taj nacin su opstine do te mere sputane da ne mogu nista da planiraju. Ne mogu da podizu kredite, niti da izdaju hartije od vrednosti, jer nemaju imovinu kojom bi to mogle da garantuju. A cak i republicki Ustav daje opstinama izvornu nadleznost da donose program razvoja, urbanisticki plan, budzet i zavrsni racun, da uredjuje i obezbedjuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti i koriscenje gradskog gradjevinskog zemljista (koji po Ustavu Jugoslavije moze da bude i u privatnoj svojini , a po Ustavu Srbije iskljucivo u drzavnoj, ili drustvenoj svojini).

Ponudjeni zakonski predlog o lokalnoj samoupravi, zajedno sa zakonima koji su prethodno uredili upravo oblasti koje su izvorna nadleznost opstina, daju za pravo onima koji ocenjuju neustavnost tih odredaba, jer iz njih proizilazi da opstina, odnosno njena skupstina kao organ lokalne samouprave, imaju ogranicena, neizvorna prava da uredjuju ta pitanja, ali samo na onaj nacin, i u onom obimu koji je vec propisan nekim drugim zakonima - kaze Ljiljana Benac- Santic.

Povratak delegatkog sistema?

Ovo poslednje je, tvrdi nasa sagovornica, kopca sa bivsim delegatskim sistemom, s tim sto je ovde partija delegatska baza, a kandidati na listi su delegacija, jer svako od njih moze da bude odbornik, bez obzira na kom je mestu na listi. To je nadmetanje partija, a ne gradjana sa imenom i prezimenom, komentarise Ljiljana Benac. Kao primer navodi za mnoge nejasan slucaj Zeljka Simica koji se nikad nije pojavio u republickom parlamentu, iako je, kao prvi na listi svoje partije na proslim republickim izborima u Beogradu, automatski dobio mesto poslanika. Mandat je poveren nekom drugom, iako partija ne moze sama da odredjuje ko ce uci u Skupstinu, vec mora da se ravna prema broju dobijenih glasova.

- Proporcionalni sistem ima opravdanja za izbore Savezne i republickih skupstina, jer politicke partije, kao organizovane drustvene grupe, mogu da im obezbede odgovarajuce kadrove za odredjene oblasti, ali ne i za opstinske skupstine, gde se donose lokalne odluke koje se ticu samo njihovih stanovnika - kaze Ljiljana Benac-Santic, komentarisuci manjkavosti poslednje verzije zakona o lokalnoj samoupravi.

M. Torov