U KARAULI VRBNICA NA ALBANSKO-JUGOSLOVENSKOJ GRANICI JOS OCEKUJU POVRATAK ALBANSKIH GRANICARA

Granicari su prosle godine od Albanaca koji su ilegalno prelazili granicu oduzeli robu vrednu 256 hiljada dinara

"Nije nam dosadno": Vojnik na strazi

"Mozete potpuno mirno da spavate dok mi obezbedjujemo granicu", izgovara komandant granicnih jedinica pristevskog korpusa major Radomir Jovic recenicu koja svim novinarima, koji su proslog vikenda posetili karaulu Vrbnica na jugoslovensko-albanskoj granici, zvuci "tako poznato".

I predavanje simbolicnih poklona granicarima od strane predstavnika niskih "Narodnih novina" i lista "Vojska" licilo je na "vec vidjene"scene iz exsocijalistickih vremena.

"Mladen Ugarevic", iz obliznjeg Prizrena, nije izazvao nostalgicne komentare o "drazima nase blize proslosti". Sve ostalo na ovom granicnom prelazu sugerisalo je bitno drugaciju situaciju.

"U vreme nereda na teritoriji Albanije njihovi granicari su napustili karaule i njihova strana granice je od tada neobezbedjena. Ocekujemo da ce se uskoro albanski granicari vratiti i poceti obezbedjivanje svog dela granice. Mozemo ocekivati da se u kontroli granice na ovom delu pojave i mirovne snage Evropske unije, sastavljene od Spanaca, koje su vec u Albaniji", komentarise major Jovic neobicnu situaciju na delu drzavne granice od sto kilometara, koja je u njegovoj nadleznosti.

Nasuprot ovoj karauli, okruzenoj gotovo idilicnim ruzicnjakom, nalaze se prazne granicne zgrade i desetak ispraznjenih bunkera. U poslednjih mesec dana jugoslovenski granicari su primetili neke promene. "Pretpostavljamo da je sa albanske strane u pogranicnom delu pocelo organizovanje seoskih straza. Ovo je verovatno prelazno resenje ciji je cilj sprecavanje albanskih drzavljana u ilegalnom prelasku granice", objasnjava Jovic.

"Tokom proslog marta bilo je pljackanja karaula sa albanske strane, a pokusano je i paljenje jedne od njih. Bilo je i pravih senlucenja. Na taj nacin su Albanci onemogucili obezbedjivanje granice", dodaje Jovic i objasnjava da su ekipe CNN u to vreme dolazile na ovaj prostor, jer su dobile "pogresnu informaciju da je Vojska Jugoslavije dosla do same granice".

U ovoj karauli objasnjavaju da je naredjenjem Vrhovnog saveta odbrane i predsednika Jugoslavije prelaz Vrbnica zatvoren za saobracaj, te da je ista "bezbednosna" sudbina zadesila i obliznje prelaze Cafa Prusit i Bozaj. Takodje, Vrhovni savet odbrane VJ doneo je jos 1993. godine odluku o pojacanom obezbedjenju ovog dela drzavne granice, koji je "uvek bio interesantan za ilegalne prelaske".

"Poslednjih meseci smo uhvatili 15 ilegalnih prelaznika, uglavnom mestana granicnih sela, koji su nameravali da predju u Makedoniju, zbog posla. Nijedan od njih nije bio naoruzan, niti je ilegalno prenosio oruzje. Price o masovnom prelasku, oruzju i o podzemnim kanalima, kojima se oruzje iz Albanije prenosi na Kosovo, potpuno su neosnovane. Odgovorno tvrdim da u nasoj zoni toga nije bilo", tvrdi major Jovic.

Granicari sa ove karaule su i tokom prosle godine od Albanaca, koji su ilegalno prelazili granicu, oduzeli robu u vrednosti od 256 hiljada dinara. "Prosle godine je zabelezeno 60 ilegalnih prelazaka. Sva ova roba je oduzimana i predavana carinskim organima", kaze on i dodaje da je i saradnja s pripadnicima MUP "odlicna".

Saznajemo da je "odnos stanovnistva" iz ovog pogranicnog dela sa granicarima "dobar", te da nije bilo nikakvih ekscesa, niti medjusobnih "sukoba". "Imamo pojedinacnih slucajeva da Siptari nude pomoc nasoj karauli. Jedan je ponudio da dodje traktorom i pomogne da uredimo bastu. Goranci iz ovog kraja su jos spremniji na saradnju i oni nam cak daju neke informacije. Oni su uglavnom stocari i nalaze se sa na prostorima do kojih mi ne mozemo uvek da stignemo", navodi komandant ove granicne jedinice, vodnik Sasa Djordjevic.

I u ovoj karauli zivot svakodnevno tece tako sto su vojnici i staresine toliko upuceni jedni na druge da predstavljaju neku vrstu vojnicke porodice. Vojnici dnevno prelaze izmedju 15 i 40 kilometara. Drustvo im prave konji i psi. Bave se povrtarstvom, vocarstvom i vinogradarstvom i svinjogojstvom. Najteze im je zimi, kada sneg zaveje planine Pastrik, Koritnik i Sar-planinu.Tada im konji pomazu da do njihove nadmorske visine od 1.800 do 2.500 metara stignu zalihe hrane.

"Dobro mi je ovde", kaze jedan od granicara. "Ne mislim da je ovo opasno podrucje. Nije me strah", dodaje drugi. "Ima nas iz svih delova sadasnje Jugoslavije: od Subotice do Podgorice", objasnjava treci. Cetvrti saopstava da imaju televizor, muzicki stub, igraliste za sportske aktivnosti. "Nije nam dosadno", tvrdi.

Sigurno nije. Dok ocekuju mirovne snage EU i albanske granicare, gledaju ih samo pretece prazni bunkeri s druge strane. I nevidljive seoske straze.

Z. Miladinovic