MINISTRI ODBRANE NATO STALI IZA DEKLARACIJE IZ SINTRE

General Dzulvan koga u julu zamenjuje general Klark podneo je juce svoj poslednji raport o misiji SFOR. Ocenjujuci je uspesnom, americki podsekretar Slokomb naglasio da ce se misija medjunarodnih snaga zavrsiti juna 1997. godine

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Ministri odbrane NATO cvrsto su juce stali iza deklaracije iz Sintre i pozvali bosanske i ostale balkanske strane da "u celosti i bez odlaganja" ispune sve obaveze koje iz nje proisticu. U zakljuccima jucerasnjeg ministarskog zasedanja Saveta NATO bosanskim stranama se odaje priznanje za "generalno postovanje vojnih odredbi mirovnog sporazuma", ali se istovremeno izrazava "ozbiljna zabrinutost" zbog brojnih manjkavosti u implementaciji civilnog dela sporazuma.

Ministri odbrane NATO posebno insistiraju na obavezi potpisnika Dejtonskih sporazuma da ucine sve kako bi se osigurao hitan napredak u sledecim oblastima: uspostavljanju efektivnog i postovanja dostojnog sistema reda i zakona; sto skorijem slobodnom povratku izbeglica i raseljenih lica; pripremi za postene i slobodne lokalne izbore u septembru, kao i punoj implementaciji dejtonskih odredbi o kontroli naoruzanja. Posebno se, takodje, insistira i na obavezi strana da saradjuju sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju na hapsenju ratnih zlocinaca i njihovom privodjenju pravdi.

Dosadasnji vrhovni komandant saveznickih snaga u Evropi, general Dzordz DZulvan (koga ce uskoro zameniti general Vesli Klark, inace ucesnik u vojnom delu dejtonskih pregovora), podneo je juce svoj poslednji raport ministrima odbrane o dosadasnjem toku misije Sfor. Po oceni generala Dzulvana i njegovih "politickih gospodara" - ministara odbrane NATO - Sfor uspesno obavlja svoju misiju uspostavljanja "bezbednog okruzenja" za ukupnu implementaciju Dejtonskih sporazuma , istovremeno, pruza "znacajnu selektivnu podrsku" ostalim medjunarodnim organizacijama ukljucenim u mirovni proces, kao sto su Ured visokog predstavnika, Medjunarodne policijske snage, haski Tribunal, UNHCR, OEBS i ostali. Krajem ovog meseca stalni Savet NATO ce, u konsultacijama sa 20 zemalja koje nisu clanice zapadnog saveza ali ucestvuju u bosanskoj operaciji, saciniti prvu sestomesecnu analizu misije Sfor i predloziti nivo trupa za narednih sest meseci. Ministri odbrane su juce podsetili da je misija Sfor planirana u tri sestomesecne faze, sa idejom da se njen foks sa stabilizacije prenosi na odvracanje, sto bi omogucilo postepenu redukciju broja angazovanih trupa. Takva redukcija je trenutno, barem do septembarskih lokalnih izbora, malo verovatna. Naprotiv, verovatnije je privremeno jacanje sadasnjeg kontigenta sa dodatnih oko 3.000 vojnika do lokalnih izbora i implementacije njihovih rezultata. U zavrsnom saopstenju sa jucerasnjeg sastanka takva se mogucnost, istina, ne pominje, ali ministri su, kako nezvanicno saznajemo, "otvoreni" prema takvom scenariju.

O scenarijima za "posle Sfor" u zapadnom savezu (jos) ne zele da govore. Barem ne javno. A tajno, kako saznajemo, u atlantskim politickim i vojnim krugovima cirkulise nekoliko "papira" sa mogucim opcijama. Americki podsekretar za odbranu Volter Slokomb je u jucerasnjem razgovoru sa novinarima naglasio da ce se mandat Sfora zavrsiti po utvrdjenom kalendaru, dakle u junu sledece godine. Po njegovoj oceni, umesto da sada nagadjaju sta ce u Bosni biti posle toga, zapadni saveznici moraju da se koncentrisu na to kako da u preostalih 12 meseci "obave posao" i osiguraju dugorocnu stabilnost Bosne i nakon odlaska medjunarodnih snaga. O tome, istakao je Slokomb, u zapadnom savezu postoji "siroki konsenzus."

Slican konsenzus medju saveznicima, po Slokombu, postoji i u odnosu na optuzene za ratne zlocine, cije hapsenje i privodjenje pravdi predstavlja "vazan deo implementacije Dejtonskog procesa." Zbog toga zapadni saveznici pripremaju "razna sredstva pritiska" kako bi one cija je to primarna obaveza - dakle potpisnike Dejtonskih sporazuma - prisilili da ucine ono na sta su se obavezali. Slokomb nije hteo da govori o tome da li se planiraju i neki drugi metodi hapsenja i izrucivanja optuzenih, ali je naglasio da americka administracija na razlicite nacine pomaze haskom Tribunalu da "obavi svoj posao."