KLINTON TRAZI OD ZAPADNIH SAVEZNIKA "AKTIVNIJE ANGAZOVANJE" SFOR U BOSNI

Kako pise "Njujork tajms", kabinet predsjednika prihvatio je stav Medlin Olbrajt da je za SAD manje lose da sada krenu u akciju, nego da se kasnije sa svojim vojnicima vraca u Bosnu

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U Beloj kuci konacno je presecen balkanski cvor i (pod parolom "sto pre, to bolje") sekretar za odbranu Bil Koen poslat je u Brisel - na razgovor sa kolegama iz Atlantskog pakta - sa zahtevom predsednika Klintona da se medjunarodne mirovne snage u Bosni u sledecih godinu dana mnogo aktivnije angazuju na poslovima obezbedjivanja povratka izbeglica i hvatanja optuzenih za ratne zlocine.

Sam sekretar za odbranu, inace, zalagao se (od kako je pocetkom godine dosao na celo Pentagona) da se americke trupe ne zalecu na tom bosanskom terenu i da svoj preostali mandat iskoriste, kao i dosad, prevashodno na sprovodjenju vojnih odredbi Dejtonskog mirovnog ugovora. To je, uostalom, od pocetka jugo-krize bila njegova poznata pozicija u Senatu, odakle ga je Klinton izvukao - kad je dobio drugi predsednicki mandat - i ubedio ga da, kao predstavnik umerene republikanske struje, dodje na mesto ministra odbrane najmocnije oruzane sile sveta.

Sudeci, medjutim, prema informaciji koju je juce objavio vodeci ovdasnji dnevnik "Njujork tajms", Koen je na poslednjoj sednici Klintonovog kabineta ostao u manjini u odnosu na demokratske kolege, a prednost je dobila inicijativa drzavnog sekretara Medlin Olbrajt, koja je trazila da americke trupe u Bosni pocnu da cine nesto vise i konkretnije oko izbeglica i optuzenih za ratne zlocine. Obrazlozenje Olbrajtove za ovaj takticki zaokret bilo je da je za SAD manje lose da sad krenu u akciju "koja nije bez odredjenih rizika", nego da kasnije budu dovedene u situaciju da se sa svojim vojnicima vracaju na Balkan "suocene sa obnovljenim ratom i mnogo vecim nezivesnostima od ovih sadasnjih".

Nekoliko dan posle ovog sastanka svog kabineta, Klinton je odlucio (kako izvestava "Njujork tajms") da se dalja americka politika u Bosni generalno zasniva na liniji koju je postavila Medlin Olbrajt, pri cemu je od zapadnih saveznika u Briselu tim povodom juce vec zatrazeno da medjunarodne mirovne snage budu ubuduce "mnogo aktivnije" u obezbedjivanju povratka izbeglica i slobode kretanja na celoj teritoriji dejtonske Bosne i Hercegovine.

"Gdja Olbrajt, intervencionista iz redova demokrata, koja je tokom prvog Klintonovog mandata odlucno zagovarala vojno angazovanje SAD u Bosni, insistirala je (na sastanku najuzeg predsednikovog kabineta) da bi SFOR, predvodjen Amerikancima, trebalo vise da ucini u hvatanju ratnih zlocinaca i zastiti povratnika iz izbeglistva, a ne samo da ceka da im se okonca njihov mandat, juna 1998", pise na tu temu vodeci americki dnevnik, podsecajuci da je Medlin Olbrajt i na svojoj ranijoj duznosti (stalni predstavnik SAD u UN) ostala zapamcena po svojim pritiscima na Klintona da bude "agresivniji, vojno i diplomatski" u konfrontacijama sa zemljama bivseg sovjetskog bloka.

"Njena poenta je da bi medjunarodni vojni i civilni predstavnici trebalo da postanu ucesnici, a ne da ostanu prevashodno posmatraci zbivanja u Bosni" - izjavio je tim povodom "Tajmsu" jedan predstavnik americke administracije, prenoseci upozorenje Olbrajtove da vlada SAD "ne moze da nastavi da se ponasa kao da je se ne tice sta se dogadja u Bosni". U svakom slucaju, na pomenutom sastanku Klintonovog kabineta napravljen je, pored ostalog, i detaljan spisak inicijativa koje se od americke diplomatije i Pentagona ocekuju u sledecih godinu dana na Balkanu - spisak koji je, kako se navodi, predsednik kasnije prihvatio i verifikovao.

"Mir sa pravdom u Bosni od kljucnog je znacaja za definisanje nove Evrope, cak i sa prosirenim Atlantskim paktom. Ovo je velika prilika da se medjunarodnim snagama da nova energija i predsednik nas je zaduzio da to ucinimo", izjavila je Olbrajtova na tu temu njujorskom listu, naglasavajuci da su sa sekretarom za odbranu oko toga "u potpunosti usaglaseni stavovi".

Sudeci prema "Tajmsovim" (i nekim drugim) izvorima, juce zapoceta Koenova misija u Briselu startovala je sa zahtevom na ministarskom sastanku NATO da se razviju i prosire medjunarodne policijske snage za BiH, kako bi im se omogucilo da se mnogo aktivnije i konkretnije nego dosad angazuju u pomaganju povratka izbeglica i prognanih lica, kao i u obezbedjivanju uslova za nesmetan rad predstavnika manjinskih naroda u lokalnim organima vlasti - a isto tako i u eventualnom hvatanju optuzenih za kojima je raspisao poternicu Medjunarodni tribunal iz Haga. SFOR bi u ovoj operaciji, kako se navodi, pruzao "obavestajnu i vojnu podrsku" medjunarodnim policajcima, za koje je u Vasingtonu najavljeno da ce ostati na tim svojim poslovima u BiH i posle povlacenja medjunarodnih mirovnih snaga (predvidjenog, zasad, za jul 1998).

Sto se, pak, tice hvatanja kandidata za duzi boravak u Hagu, "Tajms" je jedino mogao da informise da niko iz americke vlade na tu temu nije spreman da kaze ni jednu jedinu rec - sa obrazlozenjem da bi makar i najmanji publicitet oko toga u ovom trenutku samo stetio inicijativama koje se pripremaju.