SAVETOVANJE PRAVNIH EKSPERATA O ZASTITI LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA

U jugoslovenskom pravnom sistemu veliki je raskorak izmedju normi i prakticnog ostvarivanja prava i sloboda gradjana, jednodusna je ocena pravnika okupljenih na budvanskom savetovanju

Budva. - "Ustavnost i zakonitost u zastiti ljudskih sloboda i prava" - tema je ovogodisnjeg, inace tradicionalnog savetovanja pravnika koje je juce zapocelo u Budvi. Vise od hiljadu eksperata za krivicno pravo, profesora, sudija, tuzilaca i advokata govorice u naredna tri dana o razlicitim aspektima zastite prava coveka i domacem krivicno-procesnom zakonodavstvu.

Dobrivoje Radovanovic, direktor Instituta za kriminoloska i socioloska ispitivanja (koji je organizator savetovanja) ukazao je na raskorak izmedju normativnih resenja i prakse, kao i na cestu primenu odredaba zakona suprotnih Ustavu. Po oceni Milovana Buzadzica, predsednika Saveznog pravnog saveta, slobode i prava coveka ostaju puka "ustavna fasada", ako se ne mogu ostvariti. Govoreci o medjunarodnim aspektima zastite slobode i prava pojedinaca, dr Mirko Kreca sa Pravnog fakulteta u Beogradu naglasio je da u danasnjem medjunarodnom pravu postoje norme koje vredjaju osnovna prava coveka, te da je neophodno uvodjenje objektivnih sudskih organa, opste ili specijalne nadleznosti. Prema misljenju dr Ljubise Lazarevica, profesora beogradskog Pravnog fakulteta, tek kada pravo zavlada ljudima, a ne ljudi jedni nad drugima, doci ce do pravilne zastite. Ovako je, medjutim, nas gradjanin, gledajuci paragrafe, po svojim pravima Guliver, a u stvarnom zivotu liliputanac.

Tema Dusana Maricica, sudije Vrhovnog suda Srbije, bila je zastita izbornih prava. U tom kontekstu on je podsetio da je pred ovim sudom na nedavnim lokalnim izborima bilo oko 500 zahteva za preispitivanje presuda. U svom referatu on takodje napominje da u Zakonu o izboru predsednika Republike Srbije nisu predvidjene odredbe o zastiti izbornih prava, iako je to obaveza koja proizilazi iz republickog Ustava. Advokat Slobodan Beljanski ilustrovao je konkretnim primerima brojna krsenja osnovnih ljudskih prava kod nas. Niko, recimo, do sada nije odgovarao za sirenje laznih vesti, raspirivanje nacionalne mrznje, krivicna dela pripadnika ove drzave u sukobima na teritoriji eks Jugoslavije, izborne kradje, zakljucuje on.

Krivicna odgovornost za dela ucinjena preko sredstava javnog informisanja, posebno kada je rec o urednicima i novinarima, oduvek je bilo delikatno pitanje, smatra mr Vladislav Branovacki iz Vrhovnog suda Srbije. Demokratski pravni poredak morao bi da osigura ostvarivanje ustavnih prava i onih koji pisu, ali i onih cija su prava i slobode ugrozeni zbog eventualnih zloupotreba.

Iako je najavljeno da ce na savetovanju krivicara ucestvovati savezni ministar pravde dr Zoran Knezevic, on je izostao " zbog neodloznih partijskih obaveza". Skupu, izmedju ostalih, prisustvuju savezni javni tuzilac i zamenici republickih ministara pravde.

B. O. Ilic
B. Plamenac