DR SVETOLIK PETROVIC, RENDGENOLOG: RENDGEN-SNIMAK URGENTNOG CENTRA

Tehnicari i laboranti imaju cesce srafciger u rukama nego neki, za njih prilicniji instrument

"Mozda je Urgentni centar najvaznija ustanova na papiru, ali u stvarnosti - ne! Mi nemamo nista bolju opremu od bilo koje druge zdravstvene ustanove u Beogradu, a osim toga, ta oprema poslednjih godina, posebno za vreme sankcija, nije uopste obnavljana!" Ovako, na pocetku razgovora za "Nasu Borbu", govori dr Svetolik Petrovic, rendgenolog iz Urgentnog centra, koji u ovoj ustanovi radi od njenog osnivanja. Najznacajnija ustanova u sistemu zdravstvene zastite u svakoj zemlji, Urgentni centar, kod nas je na ivici kolapsa. Iako zaposleni u ovoj ustanovi ne smeju da strajkuju, i oni dele jad koji muci one njihove kolege, mesec dana u strajku. Zbog neprocenjive vrednosti, a shodno tome i ugleda koji ova ustanova treba da ima, od dr Petrovica, inace junaka jednomesecnog strajka belih mantila, zatrazili smo da nam oslika unutrasnji zivot ove kuce ili da nam, receno njegovim strucnim terminima, napravi rendgen-snimak celog organizma Urgentnog centra.

- I ono sto imamo od opreme u Urgentnom, toliko je ostarilo i izandjalo da tehnicari i laboranti imaju cesce srafciger u rukama nego neki, za njih prilicniji, instrument. Imamo dva skenera koji bi, po svim normama Svetske zdravstvene organizacije, trebalo da budu otpisani. Zasto? Zato sto je recimo, rendgenska cev na skeneru predvidjena za 60 do 80.000 ekspozicija, nakon cega bi trebalo da se obnovi. Mi, na zalost, tu cev iskoristimo i do 300.000 puta, odnosno, koristimo je dok "ne crkne" - pocinje svoju slikovitu pricu dr Petrovic. Kada smo ga podsetili da je Urgentni centar dobio drugi skener prosle godine, on je objasnio: - Taj skener, koji smo mi dobili iz Nemacke, stranci su otpisali. Hvala onima koji su nam ga poklonili, ali to je skener koji nema ni atest, ni pratecu tehnicku opremu, tako da svaki kvar koji mi ne mozemo da otklonimo, znaci da taj skener ne radi po dva meseca. Ovog puta, na zalost, oba skenera ne rade vec duze vreme, a razlog je - finansijske prirode. Jednom recju, Klinicki centar nema para, nije ih dobio od drzave da se ti skeneri poprave. Jedan jedini skener koji cas radi, cas ne radi, je na Neurohirurskoj klinici i pretrpan je hitnim slucajevima.

Ipak, mnogo opasnije za lecenje pacijenata u Urgentnom centru je, prema recima dr Petrovica, to sto nedostaje oprema da se zavrse najobicniji pregledi bolesnika. Skoro da nema ispravnih rendgen aparata! Osim toga, podvlaci ovaj lekar, Urgentni centar ima jos jednu boljku ciji ce fatalni ucinak tek spoznati, a to je - manjak kadra. Lekari i tehnicari beze iz ove ustanove, jer ne mogu da podnesu teret i tempo ovakvog rada. Kada je Urgentni centar osnovan bilo je 23 rendgenologa, i oko 50 tehnicara. Sada ima oko 14 rendgenologa i daleko manje tehnicara, koji uglavnom, kada nauce posao, odlaze. - Kada prodju kroz nasu ustanovu, oni su upotrebljivi svugde u svetu i zato odlaze. Odlaze jer shvataju da im je zivot ugrozen, jer urade mnogo vise ekspozicija nego sto bi, zbog svog zdravlja, smeli. Ne znam precizno, ali desava se da se, u toku jedne noci, uradi cetiri-pet puta vise snimaka nego sto je dozvoljeno - kaze dr Petrovic.

Kako zastititi i sacuvati svet koji odlazi iz ove kuce? Jedini pravi nacin je, kaze dr Petrovic, obezbediti prave uslove - adekvatne prostorije, atestirane aparate za koje se tacno zna gde rasipaju zrake, dovoljan broj tehnicara koji mogu da obave sav posao. Obim posla zavisi od pacijenata i na to medicinari ne mogu da uticu, ali, informacija iz prve ruke, tj. od naseg sagovornika koji je sa njima svakodnevno u kontaktu, kaze da je "i pacijenta svakog dana sve vise".

- Nama su u jednom trenutku sve beneficije koje smo imali - otpisane. Imali smo beneficirani radni staz i radno vreme, produzen godisnji odmor, imali smo obrok u toku radnog vremena... Lekari su se mnogima izborili za beneficirani radni staz, a sebe su zaboravili. Pa, secam se kada je dr Nikola Mitrovic (direktor Instituta za onkologiju prim. nov.) bio ministar zdravlja. Za njega je tada nestala "zona zracenja"... Ne mozemo da krivimo nekog drugog, ako se i nase kolege tako ponasaju - podseca nas sagovornik, koji je nesumnjivo najveci junak svakog strajka, covek koji dozivi najvece ovacije i tapsanja, samo zato sto su njegove reci jednostavne i direktne - pogadjaju pravo u cilj.

"Doduse, cuo sam da se stvari sada krecu nabolje i da ce od ponedeljka biti na snazi novi savezni propis koji ce dati neke beneficije osoblju zaposlenom u zoni zracenja. Mada, ne smemo zaboraviti, da u medicini ima mnogo radnih mesta koja, po raznim kriterijumima, imaju otezavajuce uslove rada. Niko ne spominje, na primer, da postoji opasnost od tzv. inokolacionih hepatita, i da, koliko god se cuvao, moze da se desi da krv zarazenog dodje u kontakt sa krvlju lekara... a oni su onda na neki nacin, otpisani, jer im je radni vek bitno skracen."

Kada su u pitanju ovakve vrste opasnosti na poslu, Urgentni centar ima jednu specificnost u odnosu na druge zdravstvene ustanove, jer je ovde vrlo cesta pojava povredjivanja osoblja zbog guranja pacijenata i slicnih fizickih kontakata.

U osnivackom elaboratu Urgentnog centra pisalo je da zaposleni u ovoj kuci treba da imaju oko 30 odsto vecu platu, od svojih kolega zaposlenih u drugim ustanovama. Od toga, medjutim, nije bilo nista. "Nije isto raditi u Domu zdravlja i u ovakvoj kuci, a moja plata nije nista veca nego da radim u nekom Domu zdravlja. Za 24 sata dezurstva dobijem oko 100 dinara. Za taj dan dezurstva, ja moram sebi da obezbedim hranu, jer je ona uzasna. A nema neke razlike izmedju hrane za nas i za pacijente, mislim da je ista", kaze nas sagovornik.

Poslednjih par meseci u Urgentnom centru je stanje potpuno kriticno. Stedi se na ustrb i lekara i pacijenata. Nema osnovnih lekova, sanitetskog materijala... Pitamo dr Petrovica kako izgleda tok lecenja jednog pacijenta u ovoj kuci, a on kaze da "se u svim slucajevima koji nisu hitni, pacijentima kaze da odredjene stvari moraju da nabave". Za postoperativni proces koriste se obicni fizioloski rastvori... "Ja razumem da nema, jer je kasa prazna... Ali, mi ovako dolazimo u situaciju da pacijente koji nemaju mogucnosti da nesto kupe - ne mozemo da lecimo. Za one najhitnije slucajeve, zbog kojih mahom mi i postojimo, materijal mora da se nadje... Kako? Pa, uglavnom tako sto lekari i direktori ulazu svoj ugled i preko poznanstava u drugim klinikama i sa donatorima, pokusavaju da iznadju potreban materijal", objasnjava dr Petrovic.

"Lekova u apotekama ima, ali oni znaju da je Urgentni centar veliki duznik i da ne moze da izmiri svoje obaveze. Zato i nemamo lekove", kratak je kad objasnjava uzroke nestasice lekova.

Pitali smo naseg sagovornika i da li ima problema u svojoj maticnoj ustanovi, s obzirom da je jedan od najzescih glasnogovornika tokom aktuelnog strajka. - Ne, jer ja sam za ovih devet godina stekao svoju poziciju. Nemam problema ni sa kolegama koje me menjaju, ni sa direktorom... Cak pocesto popricam sa njim o problemima koji su, ipak, zajednicki.

Suzana Milicic