Cetvrtak, 12. jun 1997.

MALA SKUPSTINSKA MATEMATIKA

Za promene Ustava potrebno je devetoro

Od izmena najviseg saveznog akta nema, medjutim, nicega ukoliko srpski socijalisti ne postignu dogovor sa DPS CG

Sa priblizavanjem izbora za predsednika Jugoslavije sve su aktuelnije racunice o tome koliko je glasova potrebno za izbor coveka koji ce preuzeti funkcju od Zorana Lilica. Najjednostavnija racunica je ona koja se izvodi u slucaju da predsednik SRJ bude biran onako kako to sada Ustav propisuje, odnosno da ga biraju poslanici ova veca Savezne skupstine, ali u svim drugim slucajevima, racunica se komplikuje.

Po vazecem Ustavu, da bi predsednik drzave bio izbaran, potrebno je da za njega glasa najmanje polovina poslanika u oba skupstinska doma. Ukupan broj poslanika u Skupstini je 178, a da bi novi predsednik bio izabran za njega mora da glasa 90 poslanika. Srpski i crnogorski socijalisti se oko ovog nacina izbora ne spore, tako da bi Slobodan Milosevic bio glatko izabran sa najmanje 110 glasova, koje cini zbir poslanika SPS, JUL, ND i DPSCG u Saveznoj skupstini.

Da bi SPS uspela da ostvari svoj cilj za koji se ovih dana svojski zalaze - promena Ustava po kojoj bi predsednik SRJ bio biran neposrednim izborima - potrebno je da prikupi dve trecine poslanickih glasova u saveznom parlamentu, odnosno da za takvu izmenu glasa najmanje 119 poslanika. Ukoliko izmedju DPS i SPS ne bude postignut dogovor o promenama Ustava, socijalisti najverovatnije nece moci da promene Ustav, sem ako ne pribegnu vec vidjenom ekstenzivnom tumacenju propisa, cesto vidjenom na ovdasnjoj politickoj sceni. Procenjuje se, medjutim, da bi to bio isuvise riskantan potez koji bi mozda mogao da natera manju federalnu jedinicu na otcepljenje.

DS - za, SPO - protiv ulaska u parlament

Demokratska stranka smatra da treba verifikovati mandate i uci u savezni parlament. O ulasku u parlament, medjutim, treba da se postigne konsenzus medju svim strankama koje su na savezne izbore izasle u koaliciji "Zajedno", kaze Aleksandra Joksimovic, portparol DS. Po njenim recima to bi trebalo da bude i glavna tema narednog sastanka Saveta koalicije "Zajedno".

Ulaskom u parlament, po njenom misljenju, opozicija ne moze nista izgubiti. "Vazno je da kazemo svoje misljenje", kaze Joksimovic. Upitana da li ce se DS odluciti eventualno na samostalni ulazak u parlament, ako Predsednicki savet Koalicije ne bude sazvan do skupstinskog zasedanja, Joksimovic je odgovorila da se o tome nije razgovaralo.

U Srpskom pokretu obnove smatraju da mandate u saveznom parlamentu ne treba verifikovati, ali isticu da nece praviti probleme ako se neka stranka iz Koalicije odluci za ulazak u Skupstinu.

Mada se istaknuti funkcioneri DPS za sada zestoko protive izmenama Ustava, koji bi Crnu Goru, kako tvrde, dovele u neravnopravan polozaj, nije nemoguce da dogovor koji bi bio od obostrane koristi ipak bude postignut. U tom slucaju, dvotrecinska vecina potrebna za izmenu najviseg saveznog propisa bila bi lako obezbedjena u Vecu republika, dok bi u Vecu gradjana moralo da se trguje glasovima. U ovom vecu koalicija SPS-JUL-ND potpomognuta poslanicma DPS CG ima 84 glasa, a za izmene Ustava je potrebno jos devet glasova, jer je dvotrecinska vecina od 138 poslanika - 93.

Kada su se socijalisti ranije nalazili u ovakvim situacijama, obicno su uspesno kupovali glasove (smena guvernera Avramovica, promena izbornog zakona pred savezne izbore), a stranka iz koje su se najcesce "regrutovali" potrebni glasaci bila je SRS. Ona u sadasnjem sazivu Veca gradjana ima 16 poslanika, tako da je teoretski moguce da socijalisti samo uz pomoc radikalskih disidenata popune potrebni broj. Radikali su, medjutim, prilicno uzdrzani u ocenama zahteva SPS da se promeni Ustav, tako da je moguce da dve stranke nadju zajednicki jezik o ovoj temi, te da SRS otvoreno podrzi zahtev SPS, cime bi problem dvotrecinske vecine automatski bio resen.

Ako dogovor sa radikalima ne bude postignut, a socijalisti ne uspeju da kupe dovoljan broj radikalskih glasova, moguce je ocekivati da glasovi dodju i iz tabora Narodne stranke Crne Gore. Ova stranka i njeni poslanici su se "cepali" i u proslom i u ovom sazivu, a njeni disidenti su obicno glasali za predloge skupstinske vecine.

I. Kisic
V. Radivojevic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /