TUZILASTVO HASKOG TRIBUNALA POVODOM ZAHTEVA IZ BEOGRADA

Hag, Beta. - U Tuzilastvu Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu receno je agenciji Beta da se izvrsenje naloga za hapsenje optuzenih za ratne zlocine ne moze uslovljavati dostavljanjem dokaza, vec da su nacionalne vlasti duzne da dostave sve dokaze kojima raspolazu i da saradjuju u istragama i drugim postupcima pred Haskim tribunalom. U Haskom tuzilastvu su istakli da predaja optuzenih Tribunalu nije ekstradicija, koja zavisi od aranzmana dve susedne drzave, vec obaveza utvrdjena medjunarodnim pravom za cije izvrsenje su direktno odgovorne drzavne vlasti. Ta obaveza ne podleze nikakvoj potvrdi niti posebnom postupku domacih vlasti i ne moze biti ogranicena domacim pravilima. Istrage i optuznice podignute pred Haskim tribunalom ne podlezu nikakvoj potvrdi nacionalnih sudova niti bilo kakvom razmatranju i proveri nacionalnih vlasti. Na osnovu medjunarodnog prava nacionalne vlasti nemaju nikakvog pravnog osnova da izvrsenje naloga za hapsenje optuzenih uslovljavaju dostavljanjem dokaza izvan cinjenica navedenih u samoj optuznici, kazu u Haskom tuzilastvu.

Nadleznost Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu izvire iz medjunarodnog prava i utvrdjena je njegovim Statutom, Pravilima postupka i Rezolucijom 827 kojom je Tribunal osnovan na osnovu Glave sedam Povelje UN o merama koje se preduzimaju u slucaju pretnje medjunardnom miru, povrede mira i akata agresije. Takav pravni osnov daje Haskom tribunalu primat nad nacionaim sudovima, sto je eksplicitno utvrdjeno clanom 9 Statuta koji glasi "Medjunarodni tribunal ima primat nad nacionalnim sudovima", naveli su u Haskom tuzilastvu.

Prema izjavi predsednika Vojnog suda u Beogradu pukovnika Radomira Gojovica, bilo kakvo eventualno postupanje jugoslovenske strane u pogledu optuzenih za ratne zlocine zavisi od dokaza koje je Tribunal duzan da dostavi. Gojovic je "Dnevnon telegrafu" izjavio da je za trojicu oficira bivse JNA, Veselina Sljivancanina, Mileta Mrksica i Miroslava Radica, koji su optuzeni za ubistvo 260 lice nesrpske nacionalnosti u Vukovru u septembru 1991. godine, Vojni sud dobio "samo" kopiju optuznice i nalog za njihovo hapsenje. Predsednik Vojnog suda u Beogradu je rekao da su diplomatskim putem od Tribunala u Hagu zatrazeni dokazi, sto je zamenik Haskog tuzioca demantovao.

U Tuzilastvu Haskog tribunala su ukazali i na to da SRJ uporno ne ispunjava obaveze prema Tribunalu sto je Tribunal vise puta i isticao. Optuznica protiv trojice oficira bivse JNA potvrdjena je 7. novembra 1995. godine, a nalog za hapsenje upucen je vlastima SRJ sutradan, 8. novembra 1995. godine. U skladu sa Pravilima postupka pred Tribunalom optuznica je javno je oglasena 23. januara 1996. godine, a 3. aprila te iste godine izdat je medjunarodni nalog za njihovo hapsenje, posto je optuznicu potvrdilo sudsko vece nakon javnog izvodjenja dokaza pred Tribunalom. Zastupnik optuzbe Klint Vilijamson je u postupku izvodjenja dokaza rekao da se optuzeni nalaze na teritoriji SRJ i da nisu uhapseni. Vlasti SRJ su unapredile, podrzavaju i nastavljaju da placaju coveka optuzenog za ratne zlocine i zadrzale su ga kao visokog oficira u vojsci. Ukoliko su izvestaji tacni, on je instruktor podoficirima. Ima li tezeg i ociglednijeg nacina da jedna clanica UN pokaze nezainteresovanost i prezir prema svojim obavezama, rekao je tada Vilijamson. Sudsko vece Haskog tribunala je 3. aprila ocenilo da SRJ ne saradjuje i zatrazilo od predsednika Tribunala da obavesti Savet bezbednosti UN, sto je on i ucinio 24. aprila.