AMERICKI HUMANISTA I MULTIMILIJARDER DZORDZ SOROS U NOVOM SADU

Da sam diktator, i ja bih nastojao da zatvorim fondacije poput moje - istakao osnivac Fonda za otvoreno drustvo

"Pauk se mora nazvati paukom": Sonja Liht, Dzordz Soros i Laslo Vegel na jucerasnjoj konferenciji

Novi Sad. - Rezim gospodina Milosevica suprotstavlja se ideji otvorenog drustva, a napadi na njega i privremena zabrana delatnosti bili su rezultat nastojanja da se onemoguci pomoc nezavisnim medijima - izjavio je juce americki multimilijarder i humanista Dzordz Soros prilikom posete Novom Sadu. Tokom boravka u glavnom gradu Vojvodine, on se susreo sa vecom grupom korisnika pomoci Fonda, ucesnika u njegovim projektima i stipendistima, koji su u razgovoru istakli osnove rezultate svog delovanja.

- Pauk se mora nazvati paukom - rekao je g. Soros odgovarajuci na pitanje izvestaca "Nase Borbe" o tome kako on vidi razloge proslogodisnje zabrane Fonda u Jugoslaviji. - Da sam diktator, i ja bih nastojao da sprecim delovanje slicnih fondacija. Nakon preregistracije, Fond za otvoreno drustvo u SRJ normalno funkcionise bez mesanja vlasti, cemu su mnogo doprineli i visemesecni gradjanski protesti i dolazak na vlast demokratske opozicije u nizu najvecih gradova u Srbiji, istakao je Soros, dodavsi da bi stvari mogle da se ponovo pogorsaju nakon izbora.

Zamoljen da objasni napade na Fond u nizu istocnoevropskih zemalja, on je rekao da je to vrlo lako objasniti: ljudi koji se bore za zatvoreno drustvo moraju biti protiv otvorenog. Danas se situacija, po njegovom misljenju, u vecini zemalja poboljsava. Kao primer naveo je Rumuniju i Bugarsku, gde su napadi na Fond prestali nakon izbornih pobeda demokratskih snaga, posto su trenutno manje mocni oni koji su stajali iza tih napada. Napadi na Fond su, smatra Soros, najsigurniji pokazatelj u kojim zemljama ima ozbiljnih politickih problema, a napadi i pritisci o kojima je rec bili su iskljucivo politicki.

Saradnici Dzordza Sorosa istakli su da je rec o prvoj njegovoj poseti SR Jugoslaviji, prvoj od postjugoslovenskih drzava u koju je dosao sa celim svojim "bordom". Ranije, on je boravio u Beogradu juna 1991. godine, kad je sa tadasnjim SIV-om potpisao ugovor o saradnji. Predsednik Fondacije za otvoreno drustvo Arijle Najer izrazio je uverenje da je SRJ zemlja u kojoj vec postoji kriticna masa koja ce u jednom trenutku biti sposobna da povede drustvo u drugacijem smeru. Bez obzira na teskoce kroz koje prolaze, nezavisni mediji doprinose formiranju te kriticne mase, a tu su i studenti, bez obzira sto trenutno nisu u strajku, kao i veci deo njihovih profesora. Najer je naglasio da je neophodno postizanje svojevrsnog drustvenog ugovora o neophodnosti promena i formiranja ozbiljne alternative sadasnjoj vlasti.

Dzordz Soros je u polucasovnom razgovoru s novinarima istakao da njegov Fond u Jugoslaviji ove godine raspolaze sa 20 miliona dolara, sto je dvostuko vise od uobicajene sume, a razlog je proslogodisnji prekid delovanja, zbog kojeg nisu potrosena sva predvidjena srestva. Ako ne dodje do neke "cudesne transformacije na politickoj sceni", rekao je Soros, nece biti razloga za prosirivanje delatnosti.

Sto se tice delatnosti Fonda u Vojvodini, ona je velikim delom vezana za nacionalne manjine, odnosno za podrsku zajednickom zivotu i radu pripadnika razlicitih nacija - istakao je Soros. Upitan o mogucim poduhvatima Fonda vezanim za otvaranje novih radnih mesta, ukljucujuci i onih za izbegle pripadnike manjina, Soros je rekao da odredjeni planovi postoje, ali da zasad nisu detaljnije razradjeni.

M. Ramac